Pogledajte drugi podcast na temu pristupačnih informacija, u kome su gostovali Nkola Zekić, magistar etnomuzikologije i Anđela Dragović, studentskinja Pravnog fakulteta u Podgorici. Podcast je dio projekta “Osnaživanje društvenog angažmana i mogućnosti osoba sa invaliditetom na principima jednakosti i dostojanstva”, koji sprovodi Savez slijepih Crne Gore, uz podršku UNDP-a, a finansira ga Evropske Unije.
Na sljedećem linku možete pogledati Podcast #2 SSCG – Tema: Pristupačne informacije – https://www.youtube.com/watch?v=Tp5_6RdDG6E&t=964s
Transkript:
Nevena Kovačević (0.06) Osobe potpuno i djelimično oštećenog vida trebale bi biti
izjednačene sa drugima kada je u pitanju lak i jednostavan pristup informacijama,
odnosno imati informacije namjenjene opštoj javnosti u pristupačnim formatima kako bi
mogli voditi aktivan i cjelovit život u društvenoj zajednici i biti uključeni u sve aktivnosti
zajednice. 15. oktobra obilježava se dan bijelog štapa i mi iz Saveza slijepih ovaj dan
najčešće koristimo da još jednom apelujemo na društvo, odnosno da ukažemo na
neophodnost poštovanja i uvažavanja onih odredbi i standarda koji se naročito odnose
na pristupačnost informacija. Pristupačnost informacija je pravo koje garantovano i
Konvencijom Ujedinjenih nacija o ljudskim pravima, koja je krovni dokument kada je u
pitanju poštovanje ljudskih prava. Ovu Konvenciju između ostalih ratifikovala je i država
Crna Gora. Pravo na pristupačne informacije garantovano je članom 21 Konvencije
Ujedinjenih nacija koji se upravo tako i zove, a ovim članom između ostalog predviđa se
da su države potpisnice obavezne da osiguraju licima sa invaliditetom pristup
informacijama uključujući informaciono-komunikacione tehnologije, a što uključuje i
pravo na slobodu mišljenja i izražavanja kao i pravo na traženje, primanje i širenje
informacija što podrazumijeva i sve oblike komunikacije koji se pominju u članu 2
Konvencije. Takođe garantuje se i pristup informacijama u tehnologijama i formatima
primjerenim različitim vrstama invaliditeta. Upravo o pristupu informacijama govorimo u
ovom podkastu. Dobrodošli u drugi podkast u okviru projekta: “Osnaživanje društvenog
angažmana i mogućnosti osoba sa invaliditetom na principima jednakosti i
dostojanstva”. Moji današnji gosti su: Nikola Zekić, inače magistar etnomuzikologije.
Nikola dobar dan, i hvala što si moj današnji gost.
Nikola Zekić (1.56) Dobar dan i hvala na pozivu.
Nevena Kovačević (1.58) I Anđela Dragović. Administratorka portala ZaposliOsi.me i
studentkinja Pravnog fakulteta. Anđela dobar dan.
Anđela Dragović (2.05) Dobar dan, hvala na pozivu i biće mi zadovoljstvo danas
govorimo da pomenutu temu i mislim da će onima koji ovo budu gledali biti zanimljivo.
Nevena Kovačević (2.13) Mi se nadamo i mi ćemo pokušati da kroz neka vaša iskustva
i neke zanimljive primjere ukažemo na one segmente u kojima je nepristupačnost
informacija najčešće prisutna, a mislim da je tih segmenata mnogo u Crnoj Gori
nažalost i ako je kao što sam ja rekla i u najavi naša država ratifikovala Konvenciju
Ujedinjenih nacija i obavezala se na poštovanje odredbi iste. Hajde da počnemo da mi
vi kažete negdje iz vašeg ugla i ono kada se čim se vi svakodnevno suočavate. Koje su
vama informacije najčešće nepristupačne, gdje vi najčešće osjećate tu
nepristupačnost? U kojim oblastima?
Anđela Dragović (2.49) Ko može od nas dvoje?
Nikola Zekić (2.50) Hajde ti, prvo dama naravno.
Hvala. Moram priznati kada govorimo o pristupačnosti informacija da je to kao što si
negdje ti rekla stvarno opsežno i da mi u tom smislu bi mogli sada emisije i emisije tome
da posvetimo upravo zato što je niz i situacija i svakodnevnih segmenata u kojima bi
negdje upravo te informacije trebalo da budu pristupačnije. Ako bih se osvrnula negdje
na svakodnevni život, ja to negdje gledam sa te ženske strane, tipa da odem u neku
prodavnicu pa da mi trebaju ženske čarape pa da ne mogu da na njima nađem
informaciju koje su to, koliko dena, koja boja, slično, nego čak se nekad i ne desi da se
te čarape ne mogu ni dodirnuti da vidimo da li su to te one koje ja želim. S druge strane
farbe za kosu, drugi preparati za kosu, maske, ampule, kapi, losioni, parfemi… Sve to
što negdje sačinjava jedan da kažem estetski segment ženske ličnosti, a opet sa druge
strane tu su svakako i ona informacije koje se odnose na funkcionisanje u društvu kroz
preuzimanje sa sajtova određenih i zahtjeva, bilo za participiranje na nekom treningu,
bilo agende u okviru pomenutih aktivnosti, bilo neki zahtjev koji treba u okviru lokalne
samouprave da se ispuni, i otuda i negdje i sama naša participacija u društvu na
jednom da kažem nezadovoljavajućem nivou. Opet sa druge strane ono što ja mogu da
pomenem ukratko da izlistam pa vjerujem da ćemo mi nakon svega toga i da se
osvrnemo detaljnije, ono što je svakako za osobe oštećenog vida jedna od prepreka u
oblasti pristupačnosti jeste ta u nedostatku literature. U osnovnoj školi je to i bilo
nekako. U srednjoj školi zaista smo za sve predmete morali da pišemo i to je nešto što
je dosta oduzimalo vremena, a posebno kad govorimo o čitanci koja je meni u tom
periodu mnogo nedostajala, a naravno i na fakultetu gdje je prosto ta, taj vid informacija
nije bio pristupačan, tako da nepristupačnost informacija umnogome može da utiče na
svakodnevnu organizaciju na svakodnevno funkcionisanje i da samim tim označava
jednu da kažem prepreku u samom tom bitisanju svakodnevnom.
Nevena Kovačević (5.17) Nikola da čujemo tebe, evo interesantno je da ti imaš dosta
iskustva budući da si boravio i u Americi, i studirao si u Beogradu. Kakva je situacija u
Crnoj Gori u odnosu na ostale zemlje u kojima si boravio?
Nikola Zekić (5.29) Pa ja ću možda ovako malo sa ove muške strane, meni trgovina i
nije toliko značajan dio života ali moram da priznam da bih i sam volio recimo da na
određenim proizvoda barem bude naznačeno šta su, jer naročito na nekim ambalažama
i konzervama koje mogu da deluju vrlo slično na dodir i onda čovjek može ne samo da
pogriješi i da napravi grešku koja je nije toliko bolna, nije toliko značajna, nego nekad
čovjek može da sasvim pogrešan proizvod slučajno ingestira, konzumira, mada ja
nisam na baš toliko neopreznom nivou ali ima nas raznih. Tako da bi bolje bilo bar neku
naznaku da ima proizvod, na Brajevom pismu, da je tunjevina – tunjevina, sardina –
sardina i tako dalje, ali da se malo manemo tih svakodnevnih stvari koje neki možda
smatraju i trivijalnima, ja sam što se tiče literatura imao priličnu sreću, jer sam u srednjoj
školi, Išao sam u muzičku školu i većina te literature mogla da se nađe u školi Kosta
Manojlović u Zemunu, koja već zadnjih 30-ak godina ima u okviru svome jedno
odeljenje za osobe s invaliditetom odnosno za osobe sa oštećenim vidom. Imaju Brajev
štampač, imaju potrebne programe, tako da sam od njih dosta poručivao, naravno za to
i finansijski su bili kompezovani, ali ja bih se ipak zahvalio njima profesorici Mirjani
Mihajlović, Igor Danividenović i moram da najavim da ako sve prođe kako treba da će i
u našoj muzičkoj školi Vasa Pavić da se odpočne sa aktivnim štampanjem muzičke
literature, jer smo nabavili veći Brajev štampač nabavili smo i softver samo još
kompjuter da se nabavi da se to instalira, i onda već polako može da počne da se da se
stvara jedna baza muzičke literature i ovdje kod nas, da postanemo nezavisni, da ne
zavisimo ni od koga. Naravno tu su i razne biblioteke po svijetu od kojih se može
poručivati ali o tom potom. Pitala si me da kažem nešto što se tiče mojih iskustava iz
Amerike i sa drugih strana. Znate kako mnogi u Americi gledaju jednu obećanu zemlju,
izvor demokratije i svega lijepoga gdje teče med i mlijeko, ali bogami ni tamo baš nije
sve savršeno u tom pogledu, ali ono u čemu se razlikuje Amerika od nas je to da u
Americi zapravo sistem funkcioniše i da ti kao osoba s invaliditetom imaš mogućnost da
se požališ, ako ti nešto ne odgovara, ako ti je nešto potrebno, da nešto zahtijevaš i da
taj tvoj zahtjev bude ne samo čujem nego i ispoštovan u nekom naravno razumnom
roku, jer kako rekoh tamo sistem i funkcioniše i u pitanju je jedna pravna država u kojoj
se ne završavaju stvari preko rođačko-kumovskih veza nego putem vladavine prava što
je za nas ja mislim još uvijek prilično stran koncept, sve se gleda da se nešto izokola
završi, da se nešto preko veze i da se poslužim kolokvijalnim terminom da se nešto
mulja, hoću da kažem i u samoj Americi recimo proizvodi u marketima nisu na Brajevom
pismu označeni, oni međutim ono što imaju u pojedinim prodavnicama barem imaju
pojedini ljudi koji su veoma senzibilisani za komunikaciju sa osobama sa invaliditetom,
ima radnika koji tamo rade koji znaju kako se vodi tako da kažem osobe sa oštećenim
vidom onako za za nadlakticu kad se prihvati ona je takozvani što kažu oni “sighted
guide”, znaju da osobu sa oštećenim vidom konkretno govorim o nama jer ovde danas
o nama govorimo, znaju da usluže tako da je iako proizvodi nisu možda označeni,
čovjek neće stajati cio dan i čekati da se neko smiluje pod znacima navoda i da ga
usluži nego će biti uslužen, možda ne kao i svaki drugi ali u nekom smislu možda i bolje
jer će prodavac stalno da bude sa njim… A što se tiče pristupačnosti literature i
informacija uopšte, kod njih je to kako rekoh sistemski riješeno, i ako nešto treba dok je
osoba još uvijek u školi ili na Univerzitetu postoje ljudi kojima se za to obraća i zapravo
postoji komunikacija dobra između škola i oni ih ne zovu Resursni centri, ne znam kako
ih oni zovu, ali postoje institucije koje obezbjeđuju materijal, pomagala i sve što je
potrebno naravno recimo konkretno sad da uzmemo neki primjer iz nastave, nastavnik
pošalje unaprijed tom asistentu u nastavi koji je tu zadužen za sve osobe konkretno sa
oštećenim vidom, radiće se to i to u naredne dvije nedelje i oni odmah kreću u
obezbeđivanje materijala za te nastavne jedinice. Dakle ono što nama ovde hvali jeste
komunikacija između različitih institucija, recimo komunikacija između našeg Resursnog
centra i škola u kojima su osobe sa oštećenim vidom. Ja ne kažem da ona uopšte ne
postoji, zato što postoji, ali ona bi morala da bude mnogo bolja i na mnogo većem
nivou, možda je previše optimistično ako bih sada se ovog mjesta zahtijevao od ona
bude svakodnevna ali barem jednom nedeljno da izveštavaju jedni druge o tome šta je
potrebno što je završeno i šta treba da se uradi konkretno za nekog učini.
Anđela Dragović(12.25) Nidžo ja bi se ovdje samo nadovezala prosto svidjelo mi se ovo
što si rekao i da kažem da u ovom smjeru bi prvenstveno moje mišljenje treba li to
sistemski da se reguliše. Upravo to. Da upravo bude krovna institucija koja je negdje
nadležna i za škole i za srednje i za osnovne i za Univerzitete, da upravo ta institucija
negdje preuzme inicijativu i da samim tim ukaže na značaj saradnje jer upravo na taj
način i osobe oštećenog vida će isto za školu koja će se osposobljavati, obrazovati,
birati svaku drugu školu. Kažem jako je važno to i jer nije, mislim nije lijepo negdje
nailazila sam neke situacije da kada se pita zašto Brajevo pismo nije u dovoljnoj mjeri
zastupljeno a ono je negdje nama i primarno i važno, iako na fakultetu se ne koristi
toliko zato što je obimno, često se u jednoj situaciji se desilo da to bude odgovor: pa
dobro, njih ima 200 nije to mnogo osoba oštećenog vida da bi se Brajovo pismo
zastupljivalo u tom nekom obimu.
Nevena Kovačević(13.31) To je generalno za brojne oblasti, nažalost.
Nikola Zekić (13.35) Jeste. Ja ne znam koja bi institucija bila za to zadužena ja sam
ipak etnomuzikolog nisam pravnik, ali ovdje samo prenosim svoje neke ideje i svoja
iskustva koja sam imao pa će već ovi ljudi koji su…
Nevena Kovačević(13.46) Između ostalog smo ovdje da bi dali neke preporuke.
Anđela Dragović (13.48) Kako ne, ja mislim da su… jeste…
Nikola Zekić (13.35) Mada postoji jedan zabrinjavajući trend kod naročito kod mlađih
osoba sa oštećenim vidom, koje smatraju neke od njih, čast izuzecima, da je Brajevo
pismo prevaziđeno, bi ga trebalo izbaciti…
Anđela Dragović (14.04) da nije primarno, ja
Nikola Zekić (14.06) da nije od primarne važnosti, a po meni je čovjek koji ne zna
Brajevo pismo nepismen…
Anđela Dragović (14.09) nepismeni… I ni ja, ni ti, ni Nevena, evo mogu to slobodno da
kažem mi smo prijatelji pa negdje imam… sebi dajem za pravo… Poznajemo se toliko
dugo… Poznajemo se od inkubatora što bi se reklo… Mogu sebi da dam za pravo da
kažem da mi zasigurno danas ne bi bili gdje smo sada da nije Brajevog pisma, i naši su
ga roditelji učili da bi nama bili potpora i upravo mislim da svakako tehnologije
napreduju svi ih koristimo zajedno, ali prosto to Brajevo pismo nikad ne može biti
isključeno.
Nikola Zekić (14.41) U nekim situacijama nezamjenjivo.
Nevena Kovačević(14.43) A da bi svi mi bili mnogo samostalniji kada bi recimo imali u
svim objektima oznake na Brajevom pismu, kad bi imali sve proizvode koji su nam
neophodni a da isti budu obilježeni na Brajevom pismu. Kad bi imali literaturu na
Brajevom pismu koliko god da je značajna da mi imamo literaturu u elektronskom
formatu, ipak kad imate papir ispred sebe to je nešto nezamjenjivo.
Nikola Zekić (15.03) Ima jedna komična situacija prije nekoliko ne znam tačno kad je
bilo to uglavnom večernji su sati bili u pitanju i moja majka je sortirala svoje terapije i
zove ona mene kaže: hajde kaže da mi pročitaš šta ovde piše muka mi da stavljam
naočare. Jer taj je konkretno lijek bio obilježen na Brajevom pismu.
Anđela Dragović (15.24) A većina je sad.
Nikola Zekić (15.25) Sad je većinom naravno, ali hoću da kažem to u nekim situacijama
i na koji nismo pomislili može da bude značajno, šta recimo nestane struja i niko živi u
kući ne vidi ništa i treba da se… šta ja znam isprazni frižider ili da se uzme nešto za jelo
da se ne pokvari i onda čovek koji ne vidi ovako kao ovo mi on je objektivno gledano u
prednosti u toj situaciji.
Anđela Dragović (15.24) Pa jeste mi se samostalno krećemo i u mraku bez problema.
Kad bi imao proizvode označene na Brajevom pismu bilo bi mu još lakše u tom mraku.
Ovo sada možda malo karikiram ali hoću da kažem ima ima situacija na koje čovjek ne
pomišlja kad se govori o ovom obilježavanju bilo čega na Brajevom pismu.
Anđela Dragović (15.24) Pa ne znam ja se sjećam ovaj mnogo mi je ostalo u pamćenju
ta srednja škola i ono, mislim bilo je tu dosta stručnih predmeta. Eto ja sam završila
Pravno-administrativni smjer, i ti si završila Nevena i ti si negdje isto kroz srednju školu
sa literaturom ovamo-tamo… Hoću da kažem…
Nevena Kovačević (16.38) Uglavnom smo učili kroz diktiranje.
Anđela Dragović (16.39) Jeste, učili kroz diktiranje. Meni je najteže ljudi od svega mislim
da sam vam to i pričala…
Nevena Kovačević (16.44) Ili kroz snimanja.
Anđela Dragović (16.45) Jeste, da. Najteže mi je palo to što nisam imala čitanku. Znači
čitanku ja se sjećam se negdje ono i ranije dok smo se sretali nas troje, evo nas troje,
mi smo svi imali običaj da kad imaš čitanku uzmeš je ljeti, pročitaš tekstove da znaš sa
čim ćeš da se srijećeš, baš zbog toga.
Nevena Kovačević (17.04) Ne znam Anđela da li se ti sjećaš kad smo mi radili ovu
moram stvarno to da pomenemo kad smo počeli da radimo na portalu ZaposliOsi.me to
je bila čini mi se 2017. kad smo ti i ja dobijali neke eseje na Brajevom pismu mi smo to
čitale sa tolikom radošću…
Anđela Dragović (17:19) Mislim da smo čak malo i plakale…
Nevena Kovačević (17:21) Nevjerovatno i jeste… U nekom momentu smo i plakale jer
su nas ovako emotivno takle neke priče… Ali eto samo da ukažemo koliko je nama to
bilo značajno jer tokom osnovne i srednje škole nijesmo toliko imale priliku osim onoga
što kažem što nam je bilo diktirano…
Nikola Zekić (17.34) Konkretno čitanka mora da bude na Brajevom pismu, jer šta će ti
čitanka u elektronskoj formi. Kako će u nastavi da se koristi?
Anđela Dragović (17.45) Nikako, da nema šta…
Nevena Kovačević (17.46) Isti je doživljaj…
Nikola Zekić (17.47) Postoje časovi na kojima se čita i šta sad treba neko da pusti ovaj
seminar kod kuće i da ponavlja za njim, onako kao Pajo i Čkalja u onoj sceni kad polažu
ispit jedan za drugim ponavljaju… hoću da kažem neki udžbenici jednostavno moraju da
budu na engleski jezik, maternji jezik, neki kojii…
Anđela Dragović (18.13) matematika, hemija moraaa… i ono što, znači mi smo dobili,
Savez slijepih je radio sad baš pristupačne čitanke za prvi, drugi razred srednje škole.
Ja i Nevena kad smo mi dodirnule te… ljudi vama sad koja ovo slušate apsolutno ništa
ne znači, ja razumijem da vama to ništa sad ne znači i ono neko ko je sad u srednjoj
školi biće svoje normalan prošli su to prije ihaha koliko godina ali mi smo rekli ljudi prije
distribucije srednjim školama, dajte malo da se raželimo…
Nevena Kovačević (18.43) Zamisli Anđela šta bi tek bilo da smo imali na fakultetu svu
literaturu pristupačnu…
Anđela Dragović (18.48) Jeste, ali to je prosto…
Nikola Zekić (18.50) Fakultet je već možda preobiman za potpuno štampanje cijele
literature na Brajevom pismu i čovek onda moramo da se ograniči. Pa ne možda cijele
ali jednog dijela…
Anđela Dragović (19.00) Ja ne bih mogla da se pomirim sa tim da se ono u potpunosti
isključi, ljudi…
Nikola Zekić (19.03) da, da, ne da se isključi u potpunosti ali hoću da kažem… jedan
njen dio bi mogao da bude da bude u elektronskoj formi, da ipak ne zahtjevamo
previše…
Nevena Kovačević (19.14) Međutim, evo kad je u pitanju Crna Gora hajde da se
nadovežem na ono što je Nikola rekao, imamo nedostatak literature i elektronskoj formi,
čak i u elektronskom formatu nemamo pristupačnu literaturu.
Nikola Zekić (19.26) Naročito stariju literaturu koja je štampana…
Nevena Kovačević (19.28) A da ne govorimo o fakultetima na kojima se realizuje
praktična nastava.
Anđela Dragović(19.31) A to je Neno bogami dosta više i zbog…
Nikola Zekić (19.34) Ja sam u tom pogledu imao komunikaciju sa Narodnom
bibliotekom Srbije, i oni imaju jedan Centar, jednu kao… oni to zovu čitaonica za slepe ili
kako već, i tu je radila jedna Nedeljka Ložajić sad se penzionisala.
Anđela Dragović (19.48) Radi i dalje.
Nikola Zekić (19.49) Penzionisala se.
Anđela Dragović (19.51) Je li, e pa dobro, ja sam je srela u oktobru…
Nikola Zekić (19.54) I ona je bila zadužena za skeniranje knjiga. Napišete lijepo mail:
potrebne su mi te i te knjige, ona ih skenira i pošalje. Dok, mislim da ne postoji razlog
zašto neki sličan projekat ne bi mogao da se realizuje recimo u biblioteci Đurđe
Crnojević, ili biblioteci Radosav Ljumović ili u nekoj, u bilo kojoj od ovih naših biblioteka,
jer su oni sve uvezani onim COBIS-om, onim sistemom.
Anđela Dragović (20.23) Jesu.
Nikola Zekić (20.24) Tako da mislim da bi to bilo lijepo i da bi bilo značajno jer u tim
bibliotekama postoji ja mislim sva ta literatura koja se koristi na fakultetima. Jer oni su
dužni jedan primerak da daju Nacionalnoj biblioteci, bilo koje Države, tako da a isto tako
imao sam sreću ogromnu da su profesori htjeli da mi šalju literaturu mail-om što nema
svako.
Anđela Dragović(20.49) To sam samo u jednom slučaju imala priliku da…
Nikola Zekić (20.51) Jer svi znamo kakvi su pojedini ti profesori, njih jednostavno ne
zanima, naročito na ovim većim fakultetima gdje imate po 500-tinjak studenata po
generaciji u onom amfiteatru. Šta njega zanima jedan ili dva studenta nego jednostavno
nije ga briga.
Anđela Dragović (21.11) A znaš šta je tu isto, evo kratko ću, dosta se postavlja pitanja
autorskih prava i često profesor evo Nevena i ti znaš, studirala si na Političkim naukama
opet naš Univerzitet je malo po tom pitanju u smislu: mi bi vama to dali nije. problem ali
autorska prava, vi ćete to da…
Nikola Zekić (21.29) E tu dolazi do onog Marakeškog sporazuma To bi trebalo da
funkcioniše…
Anđela Dragović (21.33) Pa da, u suštini ratifikovan je sad, prihvaćeno je to krajem
godine u Parlamentu ali hoću da kažem da je hoću da kažem da je u tom smislu veliki
problem bilo to šta ako vi to prilagodite elektronskoj formi otkud ćemo mi znati da li ste
vi to negdje podijelili mi sad treba da nalazite neke razne dokaze da vi njima kažite: ok
mi nećemo, nama samo treba da na redovan način i u redovnom roku položimo ispit,
tako da… izvini prekinula sam te Nevena.
Nevena Kovačević (22.02) Ja sam samo htjela da kažem da je na fakultetu Političkih
nauka u vrijeme kad sam ja studirala i to stvarno uvijek isečem na prvoj godini postojala
je jedna inicijativa gdje je zapravo bio cilj da se sva literatura koja je nama potrebna
prilagodi u elektronskom formatu tako što će, odnosno u audio formatu tako što će
studenti snimati odnosno čitati sve te knjige. I ja moram da kažem da je spremnost
profesora i saradnika da učestvuju u tome bilo izuzetno velika ali nije bilo dovoljno
zainteresovanih studenata tako da se sa tim stalo. Ali ono što ja hoću da kažem jeste
da mi nažalost obično moramo da se oslanjamo na spremnost profesora i saradnika u
nastavi da nam pomognu nekim stvarima…
Nikola Zekić (22.43) To je upravo ono, ništa nije sistemski riješeno.
Nevena Kovačević (22.44) Tačno, jer ja tvrdim da evo ja kao neko ko je studentkinja
novinarstva i prva osoba potpuno oštećenog vida koja je upisala i završila novinarstvo,
tvrdim da bez podrške profesora i saradnika koji su mi izašli u susret u svakom trenutku,
ne bih bila ovde gdje sam danas zato što su mi upravo oni omogućili da ja realizujem
sve praktične aktivnosti, i sve zadatke koji su vezani za praktičnu nastavu koji su čak i
meni izgledali nemogući.
Nikola Zekić (23.09) Mislim da to može da tvrdi svako od nas.
Anđela Dragović (23.10) Jeste.
Nevena Kovačević (23.11) Sada govorimo o većoj senzibilnosti predstavnika svih
institucija.
Anđela Dragović (23.17) I kolege svakako mislim da…
Nevena Kovačević (23.20) Tačno tako i kolege su jako jako važne…
Anđela Dragović (23.22) Posebno oko seminarskih radova, prezentacija. Jer opet to je
opet sve dodatna literatura…
Nevena Kovačević (23.28) Opet slanje određenih dijelova literature…
Anđela Dragović (23.31) Ljudi sve što je nama dodatna literatura, to je na kvadrat veća
prepreka, tako da… ali… nekako smo mi evo… svi troje smo nekako, nismo odstupali od
toga i seminarskih je bilo i prezentacija…
Nikola Zekić (23.44) A zamislite koliko ima ljudi koji možda nemaju toliku upornost, ja ne
kažem da su oni lošiji zbog toga i tako ja i ti i koji odustane
Anđela Dragović (23:51) I ne pričaju ovoliko koliko ja i ti.
Nikola Zekić (23.52) Jednostavno nisu takvi po karakteru. I koji odustanu od svojih
nekih želja od svojih ciljeva upravo zbog nepristupačnosti informacija.
Nevena Kovačević (24:00) To sam ja htjela da kažem da vrlo često nepristupačnost
informacijama ograničava osobe oštećenog vida kad je u pitanju izbor obrazovnog
programa…
Anđela Dragović (24.07) Sad sam to htjela da kažem.
Nevena Kovačević (24.09) Recimo prva ja da sam razmišljala o tome vjerovatno nikad
ne bih upisala Novinarstvo, tako da… ali eto mi smo bili uporni to je plus i to prednost i
nadam se samo da će to možda nekome i pomoći, da će nekog motivisati koga…
Anđela Dragović (24.20) A svakako da je tu bilo i doste servisa podrška od strane
Organizacija koje se bave nama, znaš.
Nevena Kovačević (24.25) Ali to je opet bilo tokom studija…
Anđela Dragović (24.27) Stvar karaktera, i stvarno mi smo svi bili svjesni, znaš…
Nevena Kovačević (24.30) Svakako personalnu asistenciju kroz Savez slijepih, UMHCG
koji su nam bili velika podrška.
Anđela Dragović (24.36) Ja znam, mislim, kažem mi se znamo i to konstantno
potenciram sjećam se ko god je od nas ono upisivao fakultet bilo je… ja sam to osjetila
kod nas troje da smo mi bukvalno bili u fazonu: OK ljudi znamo šta nas čeka ali nećemo
odustati od toga. To je prosto bilo…
Nevena Kovačević (24.50) To je taj pobjednički stav.
Anđela Dragović (24.52) Taj pobjednički stav i gledali smo familije su nam bile tu, ali
ono gledaš nekako da se trudiš da što više jačaš i kao ličnost i to je mislim…
Nevena Kovačević (25.03) Ja uvijek govorim da je suština obrazovanja i fakulteta da
nas izgradi ne samo u smislu obrazovanja već i kao ličnosti.
Anđela Dargović (25.11) Jeste.
Nevena Kovačević (25.12) Mislim da nas troje zaista imamo tu crtu. Hajde da… ž
Nikola Zekić (25.15) Kad smo već kod tih organizacija ja bi u Beogradu pošto sam tamo
studirao, ima jedno udruženje Beli štap, koje vodi Vesna Nestorović Coha i ja sam sa
njima imao jednu obuku, o samostalnom kretanju i naučio sam te rute koje su meni bile
potrebne i zaista sam imao jedno vrlo lijepo iskustvo sa njima i ovom prilikom bih im se
zahvalio iako sam ja ranije išao nešto malo nekih obuka u Americi kad sam bio, ipak to
nije bilo dovoljno. Jer potrebno je…
Anđela Dragović (25.50) Kontinuitet.
Nikola Zekić (25.51) Možda ne znaju ovi koji slušaju kad neko hoće da se samostalno
kreće njemu je potrebno da odredi neke orijentire na određenoj ruti po kojima bi se
kretao i onda mora da prođe sa nekim tu rutu i da pronađe te orijentire kojima će posle
da se služi u budućnosti, tako da ne možeš da odeš sad u New York i da tamo završiš
obuku i da odmah izađeš ovde na ulicu i da se krećeš kao osoba koja vidi, nego moraš
da istražiš prvo sa nekim taj put kojim ideš da bih da bi recimo saznao, aha ovdje mi je
kontejner, ovdje mi je ležeći policajac. Od ovoga zidića kad dođem skrenem lijevo i tako
dalje. Radi se o memorizaciji konkretnih staza, konkretnih ruta.
Anđela Dragović (26.37) Ovdje imaš miris kafe, ovdje ti je neki kafić…
Nikola Zekić (26.39) Ovdje ti je pržionica, ovdje je telekom, ovdje je parfimerija… Tako
da sva čula… ja sam se… zgrozio kad sam… jedan u Americi je bio kaže: (isto osoba s
oštećenim vidom) ja kaže kad hodam stavim jednu slušalicu u uho slušam muziku, ja
reko: samo predviđam jednog dana da ćeš ti da pogineš, stvarno je potrebno sva čula
koristiti koja su ti dostupna kad hodaš. Recimo ja ne mogu, možda neki to mogu ali ne
mogu kao što osobe često rade koje vide da hoda…
Anđela Dragović (27.17) I da priča…
Nikola Zekić (27.18) Čovjek hoda i jede ili hoda i priča. To je jednostavno nemoguće.
Ako nećeš negdje da skreneš i da eventualno završiš sa nekim povredama ne daj Bože.
Mora čovjek da se koncentriše na ono što trenutno radi, isto tako kad smo na ulici
možda malo skrećem sa teme, nemojte da se, upućujem svojim isto sudbenicima,
nemojte da odbijate nečiju radoznalost, ljudi jednostavno ne znaju i možda vam postavi
neka glupa pitanja koja se vama čine glupa ali rijetko ko to radi sa malicioznih
namjerama, ljudi jednostavno…
Anđela Dragović (28.02) Posebno na djecu, često se dešava da roditelji djeci ne daju da
pričaju.
Nikola Zekić (28.07) Ja ne znam čovjeka koji bi mogao djeci da odbije nešto, da im ne
odgovori.
Anđela Dragović (28.11) Pa više to roditelji Nidžo…
Nikola Zekić (28.13) Pa jeste…
Nevena Kovačević (28.14) Nekad to bude ishitreno…
Nikola Zekić (28.15) Ali da se vratimo na glavnu temu jer smo malo…
Anđela Dragović (28.18) Pitaj ti Nevena šta si htjela, izvini.
Nevena Kovačević (28.20) Na kontu ovoga o čemu je Nikola pričao evo da možemo
pomenuti svakako i značaj standardizacije Brajevog pisma koji u Crnoj Gori još uvijek
nije završen. Evo može Anđela o tome da priča, a usput da se nadovežete na konto
ovoga o čemu je Nikola pričao i na neophodnost obezbjeđivanja pristupačnosti javnim
objektima i javnim površinama pošto recimo u javnim objektima ako imamo naljepnice
na brajevom pismu one postoje isključivo recimo na ulaznim vratima…
Nikola Zekić (28.50) I to ih nalijepe negdje gore u nebeske visine ili dolje skroz da mora
da se saginješ. Nikad ih ne stave na pravo mjesto.
Nevena Kovačević (28.57) Nema ih obično na vratima kancelarija i tome slično. Da ne
govorim o saobraćaju, autobuske, željezničke stanice nijesu pristupačne, nemamo
redove vožnje na Brajevom pismu, nemamo pristupačne autobuske karte.
Nikola Zekić (29.08) U prevozima nema automata oni koji najavljuju stanice. Dok u
Beogradu to ima, to je već tamo regulisano.
Nevena Kovačević (29.15) E to je to.
Anđela Dragović (29.16) Da, u suštini…
Nevena Kovačević (29.18) Koliko bi bilo značajno obezbjediti ove uslove?
Nikola Zekić (29.20) Ili recimo, u avionu kad sam letio jednom, Turskom jednom
kompanijom ona stjuardesa mi ja dala na Brajovom odštampano ono uputstvo: Šta
radite u slučaju nesreće i tako dalje, bilo je štampano na turskom i engleskom.
Anđela Dragović (29.37) Pa dobro to malo turski da naučiš…
Nikola Zekić (29.40) Ja sam naravno odmah okrenuo na engleski ali ona nije pravila
pitanje oko toga, nije rekla: uuuu čekaj imamo ovog putnika koji ne vidi ček da mu
damo… Ona je samo tiho, onako profesionalno došla i dala mi to kao da je mislim kao
da je sasvim normalno, njima je to normalno, eto recimo Turska to već ima, dok u našim
recimo, ne daj Bože da se našem nekom avionu desi da doživi neku nesreću, ja ne
znam kako bi se ti ljudi snašli ako bi imali nekog putnika sa oštećenim vidom… ja zaista
ne znam, mislim da se, možda sam pesimističan, možda sam ali mislim da se ne bi
uopšte dobro snašli.
Anđela Dragović (30.20) Pa dobro sad ovaj znaš kako, ja kažem obično u tom slučaju
kada nemamo pristupačne informacije u tim objektima bilo da je pozorište, bilo ja to
idem od sebe, to što ja volim pa prvo to, bilo da je pozorište, bilo da je neki muzej, neka
izložba, vi pored ovih naljepnica na Brajevom pismu na vratima kancelarija morate da
imate orijentacione planove. Ako ništa na prvom spratu dolje na centralnom zidu da
bude okačeno da piše na tom i tom spratu je to to i ta i ta kancelarija.
Nikola Zekić (30.47) Ali opet na pravu visinu.
Anđela Dragović (30.48) Da postoje taktilne trake koje vode do tamo.
Nikola Zekić (30.52) Ali isto tako same ove nalepnice da ne stavljaju na sama vrata, jer
niko ne voli kad mu frčeš prstom po vratima kancelarije, nego da ih stave pored onog
dovratka, na jednoj visini, jer tako recimo u jednoj školi u Americi je tako ostavljeno,
recimo vrata su, pa pored je dovratak i odmah pored njega jedan krug, ovako jedna
kocka napravljeno određena i u njoj je smještena ta nalepnica.
Anđela Dragović (31.22) U suštini Brajevo je važno, mislim znaš kako, često kažem,
dešavalo se i meni, dešava se i svima da odemo do određene institucije da ispunimo
neki zahtjev, i ja sam se onako često jednom u jednoj situaciji rekla: pa dobro, da li vi
možda da imate taj pristupačan zahtjev? I onako me žena gledala… Pa ne mi to
nemamo, jer vi vazda dolazite sa asistentima. Ja sam rekla: ali dobro, šta u slučaju da
neko dođe bez asistenta jer želi da svoje poslove bilo administrativne prirode, bilo
bankarske, bilo kakve god druge, obavi sam, jer ne mora svako da zna, ne mora niko
da zna zašto si ti došao da predaš zahtjev za razvod braka na primjer, i onda mislim
dolazimo do toga da samim tim što nema tih zahtjeva u pristupačnim formatima ispada
da to nama ne treba. Što nije istina, što se ne možeš ni razvesti ako nemaš zahtjev, u
pristupačnom formatu. Tako da ovaj…
Nevena Kovačević (32.18) Ovo što si ti spomenula između ostalog nepristupačnost
usluga iz oblasti zdravstvene zaštite, nepristupačnost bankomata…
Nikola Zekić (32.23) Pa evo Zapad, u Americi imaju govorni softver, uključiš slušalice u
bankomat i te odmah: Press one for English, two for Spanish. Ima Engleski i Španski
pošto njih najviše ima. I ti lijepo onda radiš sve kako treba a to kod nas je valjda previše
skupo da se mijenjaju svi ti bankomati.
Nevena Kovačević (32.47) To ne možemo bez podrške…
Anđela Dragović (32.48) Mi moramo to sistemski da sredimo.
Nevena Kovačević (32.53) Imamo mi dobro zakonodavstvo…
Nikola Zekić (32.55) Imamo prelijepe zakone ali…
Nevena Kovačević (32.56) Nemamo implementaciju…
Anđela Dragović(33.00) Vezano za standardizaciju, mislim da je to sve, ne mislim nego
sigurna sam održavani su sastanci, koliko ja znam, sa predstavnicima Ministarstvom
prosvjete, Zavodom za školstvo, udžbenike i nastavna sredstva, Resursnim centrom,
Savez slijepih je isto tu..
Nikola Zekić (33.13) U kom vidu je potrebno raditi izmjene, ja ne znam ništa da je
potreba konkretno nešto, osim možda ovih slova koje su uveli.
Anđela Dragović (33.23) Upravo to, u pitanju slova i da se nađu adekvatni da kažem
predlozi za ta slova ali sad nije to skorije da kažem realizovani sastanci, to je počelo
ako se ne varam bio sad, ne bih znala da li prije dvije godine da sad ne prejudiciram, u
suštini znam da je sa tom situacijom to je s tom realizacijom započelo, još uvijek nema
tih da kažem rješenja, ali ono što je stvarno važno je što mislim mi koristimo i ove
tehnologije ali prosto Brajevo pismo mora da se nađe. A ja sam bila jedno vreme u
crkvenom horu i takva je bila situacija, ponijela sam malu onu mašinicu Eriku, što ide u
onom koferčetu znate ona Brajeva mašinica i ponijela da zapisujem pjesme koje su se
za tu priliku pripremale i onako bilo je svima novo. Kako ovo? Evo sad se pritisnulo. Šta
znači ako pritisnem sad ovu tačku? I mislim ljudi zaista ne znaju. Savez radi na tome da
organizuje grupe za one koji žele da nauče Brajevo, i meni je zaista super da neko ko…
učitelji, vaspitači u vrtićima, da ti ljudi treba da znaju Brajevo pismo i ako nekad kažu..
Barem osnove. Pa možda meni neće doći učenik oštećenog vida. Možda hoće, možda
dođu tri u jednom odjeljenju, pa šta da radiš, to mislim hoću da kažem da su informacije
stvarno opsežan… problematika u smislu da vi sad imate, dođete na autobusko
stajalište, ja razumijem promjeni se nekad red vožnje i u vozovima i u autobusima. Ali
evo imate tu gore vam piše ili na primjer u bankama, dešavalo se i tebi Nidžo sigurno i
Nevena, odemo u banci smo, onaj broj piše gore, pišti ono ali otkud ja znam je li moj
broj ako odem sama i opet se postavlja pitanje pa dobro ako joj nešto treba ne bi ona
došla sama. Bi došla sama, ne zato što želiš da odbaciš nju kod porodice, nego zato što
želiš u svoje vrijeme za svoje potrebe da odeš da obaviš određeni posao.
Nikola Zekić (35.23) Kad ti možeš a ne kad drugi hoće.
Anđela Dragović (35.25) I kad drugi mogu jer njima prosto remetiš organizaciju, znaš.
Koliko god da su nam majka, brat, tetka… tako…
Nevena Kovačević (35.34) Evo na kraju, vjerujete li da se sistemski mogu riješiti svi ovi
problemi o kojima smo govorili i da će osobe sa invaliditetom u nekom narednom periodu moći da rade, obrazuju se, žive, kreću se samostalnije bez ovih prepreka o
kojima smo mi govorili.
Anđela Dragović (35.49) Svi smo mi jednako Nevena važni činioci u tome svemu i mi
osobe sa invaliditetom i ako nemamo svi isti nivo samopouzdanja i hrabrosti..
Nevena Kovačević (35.55) Pa upravo zbog toga i govorimo…
Anđela Dragović (36.00) S druge strane društvo… Mora da postoji sistemsko rješenje…
Moraju generalno ne samo za ovu situaciju, ne samo za ovu oblast, već za cjelokupno
funkcionisanje. Nadležne institucije moraju biti te koje će da preuzmu inicijativu. Od
strane organizacija osoba sa invalitetom koje se bave, bilo da je Savez, bilo da je
Udruženje, te će inicijative postojati uvijek jer su one za to tu, ali je stvar u tome da
upravo onaj koji se tim bavi, da prati implementaciju zakonskih rješenja, da pokrene
inicijative, da osobe sa invaliditetom budu ti koji će da budu konstruktivni partneri u
tome i ono što je najvažnije što ja često kažem, Sa čim se i vi slažete, o situaciji u
oblasti: obrazovanje, zapošljavanje. Na koji način treba da bude uređeno? Najbolje
znamo mi koji se nas tiče. Koliko god da postoji a poštujem ja zaista eksperte u svim
oblastima ali ne mogu oni znati bolje kako meni odgovara da se zalijepi ona naljepnica
na vratima, nego…
Nevena Kovačević (36.56) Nego mi sami.
Anđela Dragović (36.57) Tako je.
Nikola Zekić (36.59) Da li vjerujem da mogu da se riješe sistemski ove stvari? Vjerujem
da mogu. Da li vjerujem da hoće? Ne toliko. Nažalost trenutna situacija od mene
načinila jednog priličnog pesimistu u tom pogledu, ali je ono što sam htio da kažem
jeste da ni u Americi ove stvari se ne prilagođavaju zato što oni Bože mili nešto
posebno vole osobe sa invaliditetom i svi vjeruju u ideale demokratije, slobode… Ne,
kod njih se to radi na jedan pravi način zato što se ljudi boje posledica koje bi mogle da
ih snađu ako to nešto ne urade. Boje se advokata, boje se Suda, boje su tužbe, a kod
nas možeš da tužiš prijatelju koga hoćeš i koliko hoćeš ako ima nekog rođaka koji
negdje radi dobićeš ništa – duplo. Tako da dok se… Nama cio sistem jednostavno ne
funkcioniše kako treba i mi smo jedno duboko duboko disfunkcionalno društvo, tako da
ovo je samo jedan dio jednog šireg problema i ako svoje rane naravno svakog najviše
bole i nas naravno ove naše, a mi nažalost nemamo ni jednog reprezentativca da tako
kažem u Skupštini ili bilo gdje koji bi im ovo sve u brk rekao, pa moramo ovako da
govorimo preko ovih podkasta. Kao što bi rekao onaj Milan Knežević: Slobodna Crna
Gora i vi u ZIKS-u… Dolazilo je to do Skupštine. Dolazilo je do Skupštine ali onda dođe
do Skupštine i vrati se nazad, ko bumerang i ništa nije urađeno. Dok se dakle to dok se
sam sistem ne izliječi, dok ne počne da funkcioniše kako treba ja mislim da ćemo i dalje
morat da se oslanjamo na dobru volju i senzibilsanost prijatelja, drugova, profesora,
saradnika, kolega, majki i tetaka i braće od stričeva.
Anđela Dragović (39.18) Ne, ovde je samo važno da ono i kad se bude implementiralo
da ne bude to na način da smo mi njima učinili dobro djelo…
Nikola Zekić (39.26) Niti oni nama.
Anđela Dragović (39.28) Da su institucije položile ispit humanosti jer su dali nešto osoba
ovlašćenog vida. To je nešto što se podrazumijeva, to je nešto zakonski definisano.
Nevena Kovačević (39.37) To je pravno propisano međunarodnim dokumentima koje
smo mi ratifikovali i u domaćem zakonodavstvu.
Nikola Zekić (39.42) Pazi – međunarodnim dokumentima!
Anđela Dragović (39.45) 2009. i na istom smo, evo 2022.
Nevena Kovačević (39.49) Nakon 13 godina, dugih 13 godina… Hvala vam što ste bili
moji gosti. Nadam se da smo ovom pričom uspjeli makar djelimično, da ukažemo
javnosti na eto bar dio nekih važnih aspekata ove teme, da pojačamo svijest o važnosti
obezbjeđivanja pristupačnih informacija koliko-toliko promjenimo percepciju javnosti o
ovim pitanjima.
Anđela Dragović (40.12) Nadamo se da jesmo stvarno.
Nikola Zekić (40.13) Ja se nadam se da jesmo, samo što bi sada trebalo ovaj podkast
slati na razne adrese pa možda neko i pogleda ko treba.
Nevena Kovačević (40.19) Pogledaće, pogledaće…
Anđela Dragović (40.20) Mi mnogo pričamo, a nama je malo i ovo vremena, tako da mi
se izvinjavamo ako smo šta bili…
Nikola Zekić (40.26) Ako smo pretjerali…
Anđela Dragović (40.27) Pretjerali… Ali tako ti je to kad nas sastaviš… Eto…
Nevena Kovačević (40.31) Pratili ste drugi podkast u okviru projekta: “Osnaživanje
društvenog angažmana i mogućnosti osoba sa invaliditetom na principima jednakosti i
dostojanstva”. Na kraju poruka: Omogućimo pristupačne informacije osobama sa
invaliditetom namjenjene opštoj javnosti kako bi mogli da izgradimo društvo zasnovano
na principima ravnopravnosti i jednakosti.
