Preskoči na sadržaj

Закон о повластици на путање лица са инвалидитетом

Objavljeno u Aktuelnosti

Закон о повластици на путовање лица са инвалидитетом

Закон је објављен у “Службеном листу ЦГ”, бр. 80/2008 Закона – 40/2011-1.

  1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Лице са инвалидитетом има право на повластицу на путовање у друмском и жељезничком саобраћају на територији Црне Горе (у даљем тексту: повластица на путовање) у складу са овим законом.

Члан 2

Право на повластицу на путовање има корисник његе и помоћи другог лица и дјеца и млади који су остварили право на помоћ за васпитање и образовање дјеце и младих са посебним потребама, у складу са прописом из области социјалне и дјечје заштите и корисник његе и помоћи другог лица, који је то право остварио у складу са прописом из области пензијског и инвалидског осигурања (у даљем тексту: лице са инвалидитетом).

Члан 3

Право на повластицу на путовање има и пратилац лица са инвалидитетом.

Члан 4

Право на повластицу на путовање могу да остваре црногорски држављани са пребивалиштем у Црној Гори.

Право на повластицу на путовање може да оствари и лице које тражи азил, лице коме је признат статус избјеглице, лице коме је одобрена додатна заштита у складу са посебним прописима и страни држављанин који живи у Црној Гори, у складу са међународним уговором.

Члан 5

Средства за остваривање права прописаног овим законом обезбјеђују се у буџету Црне Горе.

Члан 6

Поједини изрази у смислу овог закона, имају сљедеће значење:

пратилац лица са инвалидитетом је родитељ, старатељ или лице кога лице са инвалидитетом овласти; корисник повластице на путовање  је лице које је остварило право на повластицу; остварено путовање је превоз у одласку и превоз у повратку;

друмски саобраћај је међумјесни линијски превоз путника; жељезнички саобраћај је превоз путника у било којем разреду.

  1. ПРАВО НА ПОВЛАСТИЦУ НА ПУТОВАЊЕ

Члан 7

Лице са инвалидитетом има право на повластицу за дванаест путовања у друмском и жељезничком саобраћају, у току календарске године.  Лице са инвалидитетом, које је у радном односу, има право и на повластицу на путовање од мјеста становања до мјеста рада, као и повратак у мјесто становања.

Члан 8

Право из члана 7 овог закона има и пратилац лица са инвалидитетом.  Право на повластицу на путовање пратилац има и у случају када путује по лице са инвалидитетом или се враћа послије праћења лица са инвалидитетом.  Пратилац дјеце и младих који су остварили право на помоћ за васпитање и образовање дјеце и младих са посебним потребама има право на повластицу на путовање за вријеме трајања васпитања и образовања, од мјеста становања до мјеста васпитања и образовања, а ако су дјеца и млади смјештени у установу или у другу породицу има право на повластицу на путовање за вријеме зимског и љетњег школског распуста, ако путује у мјесто становања, као и за повратак у мјесто школовања.

Члан 9

Поступак за остваривање права на повластицу на путовање из чл. 7 и 8 овог закона покреће се на захтјев лица са инвалидитетом или његовог пратиоца.

Члан 10

Захтјев за остваривање права на повластицу на путовање подноси се центру за социјални рад на чијој територији лице са инвалидитетом има пребивалиште (у даљем тексту: центар).

Члан 11

Лице са инвалидитетом, односно његов пратилац уз захтјев за остваривање права на повластицу на путовање прилаже:

– рјешење о праву на његу и помоћ другог лица, односно рјешење о праву на помоћ за васпитање и образовање дјеце и младих са посебним потребама;

– доказ за пратиоца (изјава лица са инвалидитетом);

-доказ о радном односу, за лице које је у радном односу.

Члан 12

Центар је дужан да донесе рјешење о праву на повластицу на путовање најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтјева.

III. НАКНАДА НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА

Члан 13

Корисник повластице на путовање из чл. 7 и 8 овог закона има право на накнаду новчаних средстава у висини цијене возне карте.

Члан 14

Накнада новчаних средстава по основу повластице на путовање за лице из члана 7 став 1 и члана 8 ст. 1 и 2 овог закона обезбјеђује се по оствареном путовању. Накнада новчаних средстава по основу повластице на путовање за лице из члана 7 став 2 и члана 8 став 3 овог закона обезбјеђује се једном мјесечно за претходни мјесец.

Члан 15

Накнада новчаних средстава из чл. 7 и 8 овог закона, лицу са инвалидитетом и његовом пратиоцу, обезбјеђује се и кад користи путнички аутомобил. Лицу са инвалидитетом и његовом пратиоцу, кад користи путнички аутомобил, обезбјеђује се накнада новчаних средстава у висини цијене возне карте и таксе за путарину.

Члан 16

Захтјев за накнаду новчаних средстава подноси се центру у року од 60 дана по оствареном путовању.

Члан 17

Захтјев за накнаду новчаних средстава подноси корисник повластице на путовање.

Уз захтјев се прилаже:

– рјешење о праву на повластицу на путовање;

– доказ о оствареном путовању (возна карта).

Корисник повластице на путовање који користи путнички аутомобил прилаже:

– рјешење о праву на повластицу на путовање;

– изјаву да користи путнички аутомобил;

– доказ о висини цијене возне карте;

– доказ о плаћеној такси за путарину.

Члан 18

Центар је дужан да донесе рјешење о накнади новчаних средстава најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтјева.

Члан 19

О жалби против рјешења центра из чл. 12 и 18 овог закона рјешава орган државне управе надлежан за послове социјалног старања.

Члан 20

Корисник повластице на путовање, односно његов законски заступник или старалац, дужан је да центру пријави сваку промјену која је од утицаја на остваривање права на повластицу на путовање, у року од 15 дана од дана настале промјене.

Члан 21

У поступку за остваривање права по овом закону примјењује се Закон о општем управном поступку, ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 22

Центар води евиденцију корисника права повластице на путовање. Евиденција из става 1 овог члана садржи име и презиме, својство корисника повластице на путовање, као и број остварених путовања.

  1. НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 23

Корисник повластице на путовање којем је извршена исплата накнаде новчаних средстава дужан је да врати примљени износ, ако је:

1) на основу нетачних података за које је знао или је морао знати да су нетачни или на други противправни начин остварило ову накнаду или је остварио у већем износу него што му по закону припада;

2) остварио накнаду усљед тога што није пријавио или је са закашњењем пријавио промјене које су од утицаја на губитак, односно коришћење права или на износ накнаде, а знао је или морао знати за те промјене.

  1. НАДЗОР

Члан 24

Надзор над спровођењем овог закона врши орган државне управе надлежан за послове социјалног старања.

  1. КАЗНЕНА ОДРЕДБА

Члан 25

Новчаном казном од 1.500 еура до 2.500 еура казниће се за прекршај правно лице, ако:

1) не води евиденцију о корисницима повластице на путовање у складу са чланом 22 овог закона;

2) одобри право на повластицу на путовање супротно чл. 7 и 8 овог закона.

За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 500 еура до 1000 еура.

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 26

За лица која су остварила право на повластицу на путовање у складу са Законом о повластицама инвалидних лица у унутрашњем путничком саобраћају (“Службени лист РЦГ”, бр. 47/99), центар ће, по службеној дужности, донијети рјешење о праву на повластицу на путовање у складу са овим законом, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 27

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о повластицама инвалидних лица у унутрашњем путничком саобраћају (“Службени лист РЦГ”, бр. 47/99).

Члан 28

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном листу Црне Горе”.

ОСНОВНИ ТЕКСТ

На основу члана 95 тачке 3 Устава Црне Горе доносим

Указ о проглашењу Закона о повластици на путовање лица са инвалидитетом

Проглашавам Закон о повластици на путовање лица са инвалидитетом, који је донијела Скупштина Црне Горе 23. сазива, на седмој сједници другог редовног засиједања у 2008. години, дана 17. децембра 2008. године.

Број: 01-2109/2

Подгорица, 22. децембра 2008. године

Предсједник Црне Горе,

Филип Вујановић

Закон о повластици на путовање лица са инвалидитетом

Закон је објављен у “Службеном листу ЦГ”, бр. 80/2008 од 26.12.2008. године.

  1. ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1

Лице са инвалидитетом има право на повластицу на путовање у друмском и жељезничком саобраћају на територији Црне Горе (у даљем тексту: повластица на путовање) у складу са овим законом.

Члан 2

Право на повластицу на путовање има корисник његе и помоћи другог лица и дјеца и млади који су остварили право на помоћ за васпитање и образовање дјеце и младих са посебним потребама, у складу са прописом из области социјалне и дјечје заштите и корисник његе и помоћи другог лица, који је то право остварио у складу са прописом из области пензијског и инвалидског осигурања (у даљем тексту: лице са инвалидитетом).

Члан 3

Право на повластицу на путовање има и пратилац лица са инвалидитетом.

Члан 4

Право на повластицу на путовање могу да остваре црногорски држављани са пребивалиштем у Црној Гори.

Право на повластицу на путовање може да оствари и лице које тражи азил, лице коме је признат статус избјеглице, лице коме је одобрена додатна заштита у складу са посебним прописима и страни држављанин који живи у Црној Гори, у складу са међународним уговором.

Члан 5

Средства за остваривање права прописаног овим законом обезбјеђују се у буџету Црне Горе.

Члан 6

Поједини изрази у смислу овог закона, имају сљедеће значење:

1) пратилац лица са инвалидитетом је родитељ, старатељ или лице кога лице са инвалидитетом овласти;

2) корисник повластице на путовање је лице које је остварило право на повластицу;

3) остварено путовање  је превоз у одласку и превоз у повратку;

4) друмски саобраћај је међумјесни линијски превоз путника;

5) жељезнички саобраћај  је превоз путника у било којем разреду.

  1. ПРАВО НА ПОВЛАСТИЦУ НА ПУТОВАЊЕ

Члан 7

Лице са инвалидитетом има право на повластицу за дванаест путовања у друмском и жељезничком саобраћају, у току календарске године. Лице са инвалидитетом, које је у радном односу, има право и на повластицу на путовање од мјеста становања до мјеста рада, као и повратак у мјесто становања.

Члан 8

Право из члана 7 овог закона има и пратилац лица са инвалидитетом. Право на повластицу на путовање пратилац има и у случају када путује по лице са инвалидитетом или се враћа послије праћења лица са инвалидитетом. Пратилац дјеце и младих који су остварили право на помоћ за васпитање и образовање дјеце и младих са посебним потребама има право на повластицу на путовање за вријеме трајања васпитања и образовања, од мјеста становања до мјеста васпитања и образовања, а ако су дјеца и млади смјештени у установу или у другу породицу има право на повластицу на путовање за вријеме зимског и љетњег школског распуста, ако путује у мјесто становања, као и за повратак у мјесто школовања.

Члан 9

Поступак за остваривање права на повластицу на путовање из чл. 7 и 8 овог закона покреће се на захтјев лица са инвалидитетом или његовог пратиоца.

Члан 10

Захтјев за остваривање права на повластицу на путовање подноси се центру за социјални рад на чијој територији лице са инвалидитетом има пребивалиште (у даљем тексту: центар).

Члан 11

Лице са инвалидитетом, односно његов пратилац уз захтјев за остваривање права на повластицу на путовање прилаже:

– рјешење о праву на његу и помоћ другог лица, односно рјешење о праву на помоћ за васпитање и образовање дјеце и младих са посебним потребама;

– доказ за пратиоца (изјава лица са инвалидитетом);

– доказ о радном односу, за лице које је у радном односу.

Члан 12

Центар је дужан да донесе рјешење о праву на повластицу на путовање најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтјева.

III. НАКНАДА НОВЧАНИХ СРЕДСТАВА

Члан 13

Корисник повластице на путовање из чл. 7 и 8 овог закона има право на накнаду новчаних средстава у висини цијене возне карте.

Члан 14

Накнада новчаних средстава по основу повластице на путовање за лице из члана 7 став 1 и члана 8 ст. 1 и 2 овог закона обезбјеђује се по оствареном путовању. Накнада новчаних средстава по основу повластице на путовање за лице из члана 7 став 2 и члана 8 став 3 овог закона обезбјеђује се једном мјесечно за претходни мјесец.

Члан 15

Накнада новчаних средстава из чл. 7 и 8 овог закона, лицу са инвалидитетом и његовом пратиоцу, обезбјеђује се и кад користи путнички аутомобил.  Лицу са инвалидитетом и његовом пратиоцу, кад користи путнички аутомобил, обезбјеђује се накнада новчаних средстава у висини цијене возне карте и таксе за путарину.

Члан 16

Захтјев за накнаду новчаних средстава подноси се центру у року од 60 дана по оствареном путовању.

Члан 17

Захтјев за накнаду новчаних средстава подноси корисник повластице на путовање.

Уз захтјев се прилаже:

– рјешење о праву на повластицу на путовање;

– доказ о оствареном путовању (возна карта).

Корисник повластице на путовање који користи путнички аутомобил прилаже:

– рјешење о праву на повластицу на путовање;

– изјаву да користи путнички аутомобил;

– доказ о висини цијене возне карте;

– доказ о плаћеној такси за путарину.

Члан 18

Центар је дужан да донесе рјешење о накнади новчаних средстава најкасније у року од 15 дана од дана подношења захтјева.

Члан 19

О жалби против рјешења центра из чл. 12 и 18 овог закона рјешава орган државне управе надлежан за послове социјалног старања.

Члан 20

Корисник повластице на путовање, односно његов законски заступник или старалац, дужан је да центру пријави сваку промјену која је од утицаја на остваривање права на повластицу на путовање, у року од 15 дана од дана настале промјене.

Члан 21

У поступку за остваривање права по овом закону примјењује се Закон о општем управном поступку, ако овим законом није друкчије уређено.

Члан 22

Центар води евиденцију корисника права повластице на путовање. Евиденција из става 1 овог члана садржи име и презиме, својство корисника повластице на путовање, као и број остварених путовања.

  1. НАКНАДА ШТЕТЕ

Члан 23

Корисник повластице на путовање којем је извршена исплата накнаде новчаних средстава дужан је да врати примљени износ, ако је:

1) на основу нетачних података за које је знао или је морао знати да су нетачни или на други противправни начин остварило ову накнаду или је остварио у већем износу него што му по закону припада;

2) остварио накнаду усљед тога што није пријавио или је са закашњењем пријавио промјене које су од утицаја на губитак, односно коришћење права или на износ накнаде, а знао је или морао знати за те промјене.

  1. НАДЗОР

Члан 24

Надзор над спровођењем овог закона врши орган државне управе надлежан за послове социјалног старања.

  1. КАЗНЕНА ОДРЕДБА

Члан 25

Новчаном казном од тридесетоструког до педесетоструког износа минималне зараде у Црној Гори казниће се за прекршај орган, ако:

1) не води евиденцију о корисницима повластице на путовање у складу са чланом 22 овог закона;

2) одобри право на повластицу на путовање супротно чл. 7 и 8 овог закона. За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у органу новчаном казном од десетоструког до двадесетоструког износа минималне зараде у Црној Гори.

VII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 26

За лица која су остварила право на повластицу на путовање у складу са Законом о повластицама инвалидних лица у унутрашњем путничком саобраћају (“Службени лист РЦГ”, бр. 47/99), центар ће, по службеној дужности, донијети рјешење о праву на повластицу на путовање у складу са овим законом, у року од 30 дана од дана ступања на снагу овог закона.

Члан 27

Даном ступања на снагу овог закона престаје да важи Закон о повластицама инвалидних лица у унутрашњем путничком саобраћају (“Службени лист РЦГ”, бр. 47/99).

Члан 28

Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у “Службеном листу Црне Горе”.

СУ-СК Број 01-999/6

Подгорица, 17. децембра 2008. године

Скупштина Црне Горе

Предсједник,

Ранко Кривокапић

ИЗМЕНЕ

Члан 123 Закона о измјенама и допунама Закона којима су прописане новчане казне за прекршаје

Закон је објављен у “Службеном листу ЦГ”, бр. 40/2011 од 8.8.2011. године.

Члан 123 У Закону о повластици на путовање лица са инвалидитетом (“Службени лист РЦГ”, бр. 80/08) у члану 25 уводна реченица става 1, мијења се и гласи:

“Новчаном казном од 1.500 еура до 2.500 еура казниће се за прекршај правно лице, ако:”.

Став 2 мијења се и гласи:

“За прекршај из става 1 овог члана казниће се и одговорно лице у правном лицу новчаном казном од 500 еура до 1000 еура”.

Objavi prvi komentar

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana. Neophodna polja su označena sa *

twenty + 18 =