Pitanje kori\u0161\u0107enja faksimila zna\u010dajno je za sve gra\u0111ane, ali posebno za osobe s invaliditetom (prvenstveno za osobe s o\u0161te\u0107enjem vida i osobe s ograni\u010denim pokretima ruku). Va\u017eno je napomenuti da ovaj vid li\u010dnog potpisa nije pravno regulisan, uprkos \u010dinjenici da bi na ovaj na\u010din osobama o\u0161te\u0107enog vida bilo omogu\u0107eno kori\u0161\u0107enje faksimila u slu\u017ebenoj i li\u010dnoj upotrebi u Crnoj Gori, za razli\u010dit i \u0161irok opseg pitanja, a prije svega onih koja se odnose na oblast pristupa pravdi i
\nregulisanja prava na li\u010dna dokumenta i isprave. Naime, trenutni crnogorski pravni sistem ne poznaje faksimil, kao li\u010dni potpis, pa se tako osobe s invaliditetom, suo\u010davaju s diskriminacijom po osnovu invaliditeta u postupcima pred organima, pristupu pravdi ali i drugim oblastima, i podru\u010djima, odnosno pitanjima od \u017eivotnog zna\u010daja.<\/p>\n
Umjesto priznavanja potpisa faksimilom trenutne garancije smatraju se diskriminatornim i omalova\u017eavaju\u0107im za sve osobe s invaliditetom, ali kao i svojevrsnu prepreku i za druge gra\u0111ane kada izvr\u0161avaju svoje obaveze ili ostvaruju prava. U situaciji kada su osobe s invaliditetom, posebno osobe s o\u0161te\u0107enim vidom, u\u010desnici u postupku pred sudom, kada trebaju potpisati neki dokument, to moraju u\u010diniti otiskom prsta, u koliko se ne potpisuju svojeru\u010dno. Ovim \u010dinom obezvre\u0111uje se i poznavanje Brajevog pisma, kao prvog pisma za neke osobe s o\u0161te\u0107enjem vida, \u010dime se ne mo\u017ee re\u0107i da su iste nepismene. Tako\u0111e, svakodnevno su prisutne situacije gdje \u0161alterski slu\u017ebenici ne dozvoljavaju osobama o\u0161te\u0107enog vida upotrebu faksimila kao validnog potpisa, gdje kao opravdanje navode mogu\u0107nost raznih zloupotreba, posebno u oblasti raspolaganja imovinom I novcem. Me\u0111utim, potencijalne zloupotrebe ni na koji na\u010din ne smiju biti opravdanje za diskriminaciju.<\/p>\n
Na ovaj na\u010din se osobe s invaliditetom, od kojih su neke od njih vrlo obrazovane i s dugim profesionalnim i akademskim kvalifikacijama, poni\u017eavaju i omalova\u017eavaju, te vrije\u0111a njihovo dostojanstvo i integritet, a nerijetko kr\u0161i i privatnost.<\/p>\n
Na\u017ealost, va\u017ee\u0107i Zakon o zabrani diskriminacije i Zakon o zabrani diskriminacije lica sa invaliditetom ne prepoznaju uskra\u0107ivanje, onemogu\u0107avanje i ograni\u010davanje izbora na\u010dina li\u010dnog potpisa kao diskriminaciju, pa tako ni Analiza uskla\u0111enosti zakonodavstva u Crnoj Gori sa Zakonom o zabrani diskriminacije lica sa invaliditetom i Konvencijom UN o pravima lica sa invaliditetom, sa preporukama za harmonizaciju ne tretira ovo pitanje, niti je samim tim utvrdila nadle\u017enost organa koji bi trebao regulisati ovo pitanje.<\/p>\n
Sve\u00a0 navedeno ukazuje na\u00a0 nu\u017enost\u00a0 zakonskog regulisanja potpisivanja putem faksimila \u010dime bise sprije\u010dila diskriminacija osoba sa invaliditetom, a isto bi imalo pozitivne efekte i na\u00a0 sve gra\u0111ane koji iz bilo kog razloga \u017eele da koriste faksimil kao svojeru\u010dni potpis.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pitanje kori\u0161\u0107enja faksimila zna\u010dajno je za sve gra\u0111ane, ali posebno za osobe s invaliditetom (prvenstveno za osobe s o\u0161te\u0107enjem vida i osobe s ograni\u010denim pokretima…<\/p>\n