Zakon o kretanju osoba sa invaliditetom uz pomo\u0107 psa vodi\u010da, koji je u Crnoj Gori done\u0161en prije deset godina, za sada reguli\u0161e samo prava Dunje Samard\u017ei\u0107, jedine korisnice ovakvog psa – crnog labradora Urana. To je pokazatelj da kod nas ta usluga nije za\u017eivjela, a jedan od klju\u010dnih razloga, prema rije\u010dima na\u0161ih sagovornika, je zato \u0161to je ne finansira dr\u017eava, \u0161to nije praksa u zemljama regiona, poput Slovenije i Hrvatske. Usvojenim Zakonom se garantuju prava korisnicima da sa psom koriste javna prevozna sredstva, imaju slobodan pristup i boravak na javnom mjestu, kao i u radnom prostoru, ali akt ne obavezuje dr\u017eavu da finansijski podr\u017ei ovaj servis. Za kupovinu psa vodi\u010da potrebno je izdvojiti oko 15.000 eura. Planira li Ministarstvo rada i socijalnog staranja da se ugleda na dr\u017eave u regionu i izmijeni regulativu, nije izvjesno, jer nam nijesu odgovorili na upu\u0107ena pitanja. Udru\u017eenje mladih sa hendikepom Crne Gore kroz projekte i donacije gra\u0111ana za korisnike nabavlja pse vodi\u010de, a ranije je tra\u017eilo od resora, kojim sada rukovodi Kemal Puri\u0161i\u0107, da preuzme tu obavezu. Ka\u017eu da, me\u0111utim, nikada nijesu dobili jasan odgovor, pa najavljuju da \u0107e uskoro ponoviti inicijativu. O ovom problemu razgovarali smo i sa predsjednikom Saveza slijepih Goranom Macanovi\u0107em koji je ukazao na dodatnu pote\u0161ko\u0107u: osoba o\u0161te\u0107enog vida, koja \u017eeli da ima psa vodi\u010da, treba da zna da koristi bijeli \u0161tap, a u Crnoj Gori ne postoji nijedan peripatolog, stru\u010dnjak koji obu\u010dava ljude da se kre\u0107u pomo\u0107u tog pomagala. Da ne\u0161to treba da se promijeni po tom pitanju, smatra i Dunja Samard\u017ei\u0107, koja je istakla da nam d\u017eaba zakon kada niko osim nje ne koristi ovu uslugu. Njenom bratu Andriji, koji je imao psa vodi\u010da Jana, koji je uginuo, u januaru sti\u017ee drugi pas, a on je za na\u0161e novine rekao da pas predstavlja most u komunikaciji, odnosno da ubrzava proces razbijanja stereotipa i barijera, ali da se o tome malo govori. Psa treba da pazite, posve\u0107ujete mu bar sat dnevno. Zbog nedostatka vremena ne bih mogao da mu posvetim svu pa\u017enju i ljubav koju zaslu\u017euje – ka\u017ee on, dodaju\u0107i da bi vjerovatno bilo vi\u0161e zainteresovanih korisnika za ovu uslugu kada bi je finansirala dr\u017eava. Lista \u010dekanja Pse vodi\u010de za korisnike nabavlja Udru\u017eenje mladih sa hendikepom Crne u Centru za rehabilitaciju Silver u Hrvatskoj. Sude\u0107i prema rije\u010dima izvr\u0161ne direktorice ove nevladine organizacije Marine Vuja\u010di\u0107, dok ovaj servis ne preuzme dr\u017eava, snalaze se kako znaju i umiju. Vuja\u010di\u0107 je podsjetila da je prvi pas vodi\u010d stigao u Crnu Goru 2008. godine, te da ga je koristila Marijana Mugo\u0161a-\u0160\u0107eki\u0107, a kasnije je psa dobio Andrija, pa Dunja. Kako su Andriji i Marijani uginuli psi, ponovo su im se obratili za pomo\u0107, pa je UMHCG formiralo listu \u010dekanja na kojoj su osim njih dvoje nalazi jo\u0161 samo jedan momak iz Berana. Novac za Andriju je, kako je pojasnila Vuja\u010di\u0107, sakupljen preko projekta koji je podr\u017ealo Ministarstvo rada i socijalnog staranja iznosom od 6.500 eura, a ostatak je obezbije\u0111en uz pomo\u0107 donacija gra\u0111ana. Za Marijanu je u toku prikupljanje novca. Na dana\u0161njoj listi \u010dekanja, ka\u017ee izvr\u0161na direktorica UMHCG, nema vi\u0161e zainteresovanih, zbog toga \u0161to za kupovinu jednog psa prikupljaju novac, \u010dak, najmanje dvije godine. – Ne mo\u017eemo ni da promovi\u0161emo taj program do te mjere, jer ne mo\u017eemo svima da obezbijedimo novac. Ovakav servis mnoge zemlje finansiraju kao Hrvatska, Slovenija. Bilo bi neracionalno da mi tra\u017eimo da se osnuje centar u Crnoj Gori, to bi bilo skupo \u2013 rekla je ona. Nikoga, ka\u017ee Vuja\u010di\u0107, ne odbijaju ko se prijavi za ovu uslugu, pa se prisje\u0107a da se de\u0161avalo da je jedna osoba, koja nije znala da koristi bijeli \u0161tap, bila zainteresovana za psa vodi\u010da, ali je zbog neispunjavanja tog kriterijuma odbijena. – Kada se neko prijavi, proslje\u0111ujemo prijavu Silveru. Prva inicijalna provjera korisnika obavlja se u Zagrebu, a druga, domicilna, u Crnoj Gori. Tamo\u0161nji inspektor po karakteristikama korisnika biraju adekvatnog psa. Tako nekome treba pas koji je energi\u010dan, nekome treba mirniji. Inspektor u\u010di korisnika i kako treba da sprovodi komande koje je pas nau\u010dio. Korisnici psa u prosjeku imaju oko osam godina \u2013 rekla je ona. Izvr\u0161ni direktor Saveza slijepih Goran Macanovi\u0107 koristi bijeli \u0161tap skoro 20 godina, a za na\u0161e novine pri\u010da da je, svakako, lak\u0161e kretanje za psom, ali zbog dodatne odgovornosti nije razmi\u0161ljao o varijanti da se prijavi da ga dobije. – Psa treba da pazite, posve\u0107ujete mu bar sat dnevno. Zbog nedostatka vremena ne bih mogao da mu posvetim svu pa\u017enju i ljubav koju zaslu\u017euje – ka\u017ee on, dodaju\u0107i da bi vjerovatno bilo vi\u0161e zainteresovanih korisnika za ovu uslugu kada bi je finansirala dr\u017eava. Prepreke U Crnoj Gori se, negoduje Macanovi\u0107, malo osoba kre\u0107e uz pomo\u0107 bijelog \u0161tapa. Kako ne postoji stru\u010dna osoba za ovu vrstu obuke, ka\u017ee da su svi samouki i snalaze se tako \u0161to prikupljaju informacije o kretanju jedni od drugih. – Neki od nas su se usudili da uzmu bijeli \u0161tap \u2013 rekao je on. Savez slijepih broji 1.000 \u010dlanova, a samo ,,izme\u0111u deset i 20 njih aktivno koristi ovo pomagalo\u201c. – Na popisu iz 2011. godine 14.500 ljudi je reklo da ima pote\u0161ko\u0107a u svakodnevnom kretanju zbog vida. Svakako da ti ljudi nijesu svi kandidati koji se uklapaju u definiciju da budu redovni \u010dlanovi Saveza, jer je uslov da imaju vi\u0161e od 90 procenata o\u0161te\u0107enja vida. Zbog velike razlike izme\u0111u ova dva podatka istina je vjerovatno negdje izme\u0111u \u2013 rekao je Macanovi\u0107. Nepristupa\u010dno okru\u017eenje, odnosno nedostatak zvu\u010dnih semafora, adekvatnih trotoara, taktilnih traka vodilja, nepropisno parkirana auta, reklamni panoi na trotoarima, dodatno, prema njegovim rije\u010dima, ote\u017eavaju kretanje ovoj populaciji. – Uz to, ljudi nemaju dovoljno samopouzdanja. Porodice ih preza\u0161ti\u0107uju. Ka\u017eu im: ,,Nemoj ti i\u0107i sam, ja \u0107u po\u0107i sa tobom\u201c. Ne motivi\u0161u ih da uzmu bijeli \u0161tap u ruke. Kad imate sve te okolnosti, imate situaciju da se najve\u0107i broj njih prepu\u0161ti toj letargiji \u2013 reko je on. Uran Dunja Samard\u017ei\u0107 ne razmi\u0161lja o barijerama, podsje\u0107aju\u0107i da \u010detiri godine koristi psa vodi\u010da. Uz Urana se osje\u0107a bezbijedno. – Ima sigurno puno mojih vr\u0161njaka koji bi na ovaj na\u010din \u017eeljeli da se osamostale. Ne mogu da im ka\u017eem: ,,Odva\u017ei se, uzmi bijeli \u0161tap i ako lupi\u0161 u banderu, nema veze\u201c. Meni se to de\u0161avalo. Da ima stru\u010dnjaka koji bi ih u\u010dio da koriste bijeli \u0161tap, bilo bi druga\u010dije \u2013 rekla je ona. Poja\u0161njavaju\u0107i na koji na\u010din joj poma\u017ee pas, ka\u017ee da pamti 50 komandi, ali da ona ne upotrebljava svaku. – Kada prelazimo ulicu, ka\u017eem mu: ,,Vodi, zebra\u201c. Psi pamte vokale, ne pamti da mu ka\u017eem ,,pje\u0161a\u010dki prelaz\u201c, jer to mu ni\u0161ta ne zna\u010di. Na\u0111e zebru i onda oslu\u0161nem mo\u017eemo li da pre\u0111emo ulicu. Ja odlu\u010dujem kad \u0107emo krenuti, a on je zadu\u017een za moju bezbjednost. Naravno da ne\u0107e pre\u0107i ako vidi auto, kad mu ka\u017eem da ,,vodi\u201c, on onda kre\u0107e. Ka\u017eem mu da vodi na plo\u010dnik, potom ga on tra\u017ei. Zapamti brzo trasu, ali njegov zadatak je da zaobilazi prepreke, da, na primjer, ne upadnem u \u0161ahtu. Pas stane uz tebe da te za\u0161titi i kada zapazi da ti ne\u0161to ide u susret \u2013 rekla je ona. Prisje\u0107a se kako joj je na po\u010detku bilo simpati\u010dno kada je trebalo da ka\u017ee psu da skrene lijevo, jer je morala tu komandu da izgovori na hrvatskom – ljevo. – Sada smo ve\u0107 du\u017ee zajedno, pa razumije i moj jezik \u2013 ka\u017ee ona, uz osmijeh. Dunja do sada nije osjetila ve\u0107u neugodnost kre\u0107u\u0107i se u javnom prostoru, ali navodi da joj se de\u0161avalo da taksista odbije da je preveze do \u017eeljene lokacije. – Uran nikada ne sjedne na sjedi\u0161te, uvijek mi je ispod nogu i na to je nau\u010den. Onda \u010dekam da taksi krene, neki se naljute, a nekad se povuku i ka\u017eu da nijesu znali da je to moj pas vodi\u010d – pri\u010da ona. Da osobe sa invaliditetom u Crnoj Gori trpe mnogo poni\u017eenja, smatra njen brat Andrija. On je istakao da kada ide sa \u0161tapom ulicom ili ulazi u javne ustanove prolaznici \u010desto postupaju sa\u017ealjivo prema njemu. – Kada sam sa psom to ljudi ne rade, pas je specifi\u010dan asistent. Nije ideja da sakrijemo svoj invaliditet, ali povjerenje prema jednom \u017eivom bi\u0107u, koje je uzajamno, vas u\u010dvr\u0161\u0107uje \u2013 rekao je on. Socijalizacija Andrija ka\u017ee da generalno ne postoji podr\u0161ka za osobe o\u0161te\u0107enog vida da se odva\u017ee i samostalno se kre\u0107u. – Ljudi ne smatraju da je njihova samostalnost bitan segment njihovog \u017eivota i da njihova uskra\u0107ena samostalnost bitno uti\u010de na njihovo dostojanstvo i smostalnost u dono\u0161enju bitnijih \u017eivotnih odluka. Kao dru\u0161tvo u brojnim stvarima kaskamo \u2013 rekao je on. Diskriminacija, dodaje Samard\u017ei\u0107, prouzrokuje usamljenost, a pas vodi\u010d psihi\u010dki osna\u017euje osobe o\u0161te\u0107enog vida. – To je komforan na\u010din da se ne zamarate kretanjem, ne\u0107ete do\u0107i umorni na posao. Bezbjedni ste i samostalni. Smatrao sam da sam dovoljno samostalan sa bijelim \u0161tapom da svoj \u017evot povjerim jednom \u010detvorono\u0161cu i odlu\u010dio sam da imam psa vodi\u010da – naveo je on. Kada bi ga neko pitao da izdvoji tri najljep\u0161a dana u \u017eivotu, ka\u017ee da bi na toj listi definitivno uvrstio susret sa njegovim psom Janom. N. \u0110.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Zakon o kretanju osoba sa invaliditetom uz pomo\u0107 psa vodi\u010da, koji je u Crnoj Gori done\u0161en prije deset godina, za sada reguli\u0161e samo prava Dunje…<\/p>\n