Za dru\u0161tvo u kojem \u017eivimo svakako da je va\u017eno uskla\u0111ivanje nacionalne zakonske regulative sa me\u0111unarodnom jer to predstavlja va\u017ean iskorak ka stvaranju dru\u0161tva jednakih mogu\u0107nosti. Posmatraju\u0107i navedeno rekli bismo na prvi pogled da je to sasvim jednostavno, me\u0111utim, sastanci, radne grupe, komentari, prijedlozi za izmjenu zakona.. Tu su i rokovi za zavr\u0161etak faza u pripremi nekog dokumenta. Djeluje tako jednostavno, ali to vam je kao da odjednom ho\u0107ete da stignete sa prvog na peti sprat. Ipak nije mogu\u0107e.
\nKrenimo redom, da bismo mogli da govorimo o adekvatnom pristupanju evropskim integracijama va\u017eno je posmatrati osobe s invaliditetom kao individue i aktere koji samostalno mogu u\u010destvovati u dono\u0161enju odluka koje se ti\u010du ne samo njih samih, nego i op\u0161te populacije. Dakle, moramo pre\u0107i na primjenu modela zasnovanog na ljudskim pravima.
\nAko govormo o obrazovanju osoba o\u0161te\u010denog vida kao problematiku mo\u017eemo ista\u0107i nedostatak pristupa\u010dne literature, nastavnih planova i programa.
\nTrebalo bi promovisati koncept cjelo\u017eivotnog u\u010denja kako bi osobe s invaliditetom, posebno \u017eene u budu\u0107nosti bile konkurentnije na tr\u017ei\u0161tu rada. Na taj na\u010din bi se smanjila i stopa nezaposlenosti koja je izra\u017eena u negativnom smislu posebno kada su \u017eene s invaliditetom u pitanju. U kontekstu integracija tako\u0111e je va\u017eno sprovoditi i programe mobilnosti, u okviru kojih su osobe s invaliditetom u nedovoljnoj mjeri uklju\u010dene.
\nKorak dalje, postavlja se pitanje na koji na\u010din i kako zapravo danas osobe o\u0161te\u0107enog vida dolaze do informacija, u kojoj mjeri su im dostupne informacije koje naviru u velikim koli\u010dinama na svakodnevnom nivou. U pogledu digitalne pristupa\u010dnosti integracije podrazumijevaju obavezu prilago\u0111avanja web sajtova i digitalnih usluga javne uprave \u010dita\u010dima ekrana i drugim asistivnim tehnologijama. Problematiku predstavlja i to da se osobe s invaliditetom ne posmatraju ni kao stvaraoci digitalnog marketinga, a ni kao konzumenti. Ovakva vrrsta sadr\u017eaja itekako u savremenom dru\u0161tvu zauzima zna\u010dajno mjesto jer se danas sve \u201eprenosi preko ekrana i telefona\u201c. U svemu ovome postavlja se pitanje, koliko smo mi kao dru\u0161tvo spremni na to?
\nDosta kaskamo u sagledavanju \u0161ta to zapravo podrazumijeva pristupa\u010dnost i za\u0161to je va\u017eno ista\u0107i da je ona osnovno ljudsko pravo i da se kao takvo kod dru\u0161tva naj\u010de\u0161\u0107e poistovje\u0107uje samo na postojanje rampe. Me\u0111utim, kada ka\u017eemo da je ne\u0161to pristupa\u010dno ne mislimo samo na arhitekstonsku pristupa\u010dnost, ve\u0107 je to mnogo \u0161iri aspekt i ovdje se misli na pristupa\u010dnost informacija, komunikacija, sredstava u javnom saobra\u0107aju. Fokus je na prilago\u0111avanju javnih prostora, prevoza i institucija evropskim standardima.
\nDakle, ona kao takva treba da omogu\u0107i ravnopravno u\u010de\u0111\u0107e osoba s invaliditetom u svakodnevnom \u017eivotu.
\nKada govorimo o evropskim integracijama i njihovom uticaju na polo\u017eaj osoba o\u0161te\u0107enog vida, ne mo\u017eemo a da ne pomenemo zna\u010daj ja\u010danja liderstva u Crnoj Gori. Mislim da u na\u0161em dru\u0161tvu mo\u017eemo gotovo pa u zanemarljivom obimu govoriti o liderstvu osoba s invaliditetom. Razlog tome je niska stopa politi\u010dke participacije kada je rije\u010d o osobama s invaliditetom i pored toga \u010dinjenica da se osobe s invaliditetom susrije\u0107u sa brojnim barijerama tokm sticanja obrazovanja, a kasnije sve to uti\u010de i na njihove zapo\u0161ljavanje i poziciju na tr\u017ei\u0161tu rada. Kada bi se to promijenilo osobe s invaliditetom bi u zna\u010dajnijoj mjeri mogle da uti\u010du na izmjenu strate\u0161kih i zakonodavnih dokumenata, i na taj na\u010din bi svakako potpunije u\u010destvovale ne samo kada je rije\u010d o zagovaranju za svoja prava, ve\u0107 i kada je rije\u010d o drugim akterima dru\u0161tvene zajednice.
\nSada vjerujem da \u0107ete razumjeti za\u0161to nije tako lako do\u0107i odmah sa prvog na peti sprat, o \u010demu sam i pisala na po\u010detku teksta, jer svaka od ovih oblasti je od izuzetnog zna\u010daja ukoliko \u017eelimo da govorimo o dru\u0161tvu koje stvara uslove za \u0161to ve\u0107i broj samostalnih, osna\u017eenih i aktivnih osoba s invaliditetom. Jer mi zaista mo\u017eemo biti lideri u dru\u0161tvu i evropske integracije u ovim procesima nam mogu pomo\u0107i da to ne bude utopija, ve\u0107 stvarnost.<\/p>\n
Autorka teksta: An\u0111ela Mili\u010di\u0107, aktivistkinja za prava OSI<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Za dru\u0161tvo u kojem \u017eivimo svakako da je va\u017eno uskla\u0111ivanje nacionalne zakonske regulative sa me\u0111unarodnom jer to predstavlja va\u017ean iskorak ka stvaranju dru\u0161tva jednakih mogu\u0107nosti.…<\/p>\n