Evropske integracije predstavljaju slo\u017een dr\u017eavno-pravni i dru\u0161tveni proces koji neposredno zadire u pitanje pristupa\u010dnosti za osobe sa invaliditetom, pa samim tim i za lica o\u0161te\u0107enog vida. Ovo razmatranje polazi od va\u017ee\u0107ih evropskih propisa i prilika u Crnoj Gori, ali i od iskustva samih ljudi koji se sa nepristupa\u010dno\u0161\u0107u susre\u0107u u svakodnevnom \u017eivotu.
\nEvropska unija je posebnom direktivom o pristupa\u010dnosti postavila jedinstvene, najmanje obavezne uslove koje odre\u0111eni proizvodi i usluge moraju ispunjavati na zajedni\u010dkom tr\u017ei\u0161tu.
\nNamjera je da se umanje prepreke koje osobama sa invaliditetom stoje na putu pri kori\u0161\u0107enju robe, usluga i savremenih tehni\u010dkih sredstava, bez kojih je danas te\u0161ko zamisliti ravnopravno u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvenom i privrednom \u017eivotu.
\nOvaj pravni instrument ta\u010dno odre\u0111uje du\u017enosti privrednih \u010dinilaca i standarde koji se odnose na elektronske usluge, bankarsko poslovanje na daljinu, kao i na pojedine ure\u0111aje i programska re\u0161enja. Njegova primjena, predvi\u0111ena u rokovima utvr\u0111enim samim aktom, postupno se poja\u010dava u drugoj polovini tre\u0107e decenije XXI vijeka i postaje mjerilo prema kojem se uskla\u0111uju zakonodavstva dr\u017eava \u010dlanica i onih koje \u010dlanstvu te\u017ee.
\nOvakvi propisi i srodni standardi donose, ili bi bar trebali da donose, opipljive promjene.<\/p>\n
Prije svega, digitalni prostor postaje ure\u0111eniji i pristupa\u010dniji: mre\u017ene stranice, mobilne aplikacije i elektronske usluge moraju biti oblikovane tako da ih mogu koristiti i lica koja se oslanjaju na pomo\u0107na sredstva i \u010dita\u010de ekrana.
\nZatim, ure\u0111aji i programska oprema podlije\u017eu jedinstvenim pravilima pristupa\u010dnosti, \u010dime se smanjuje potreba za skupim i pojedina\u010dnim prilago\u0111avanjima, a pristupa\u010dni proizvodi postaju ravnopravni na tr\u017ei\u0161tu. Univerzalni dizajn bi, dakle, trebao da postane norma, a ne bilo \u010dija dobra volja.<\/p>\n
Najzad, jasnije odre\u0111ene obaveze pru\u017ealaca usluga dovode do ujedna\u010denijeg postupanja u oblastima saobra\u0107aja, zdravstva, \u0161kolstva i finansija.
\nZa osobu o\u0161te\u0107enog vida to zna\u010di vi\u0161e mogu\u0107nosti za samostalno snala\u017eenje u digitalnom svijetu, br\u017ei dolazak do potrebnih obavje\u0161tenja i ve\u0107e izglede za uklju\u010divanje u radni \u017eivot.
\nKao zemlja koja, barem deklarativno, te\u017ei \u010dlanstvu u Evropskoj uniji, Crna Gora ima obavezu da svoje zakonodavstvo postepeno pribli\u017eava evropskim pravilima i me\u0111unarodnim konvencijama o pravima osoba sa invaliditetom. Taj posao ne svodi se samo na dono\u0161enje propisa, nego tra\u017ei temeljit preobra\u017eaj: sre\u0111ivanje regulatornog sistema, uvo\u0111enje tehni\u010dkih standarda pristupa\u010dnosti i osposobljavanje nadle\u017enih ustanova da ih dosledno primjenjuju.
\nOvo je, naravno, sve teorija, koja izgleda savr\u0161eno. U isto vrijeme, izvje\u0161taji i procjene ukazuju na stvarne te\u0161ko\u0107e koje se javljaju u praksi: zapreke u obrazovanju i zapo\u0161ljavanju, ote\u017ean pristup socijalnim slu\u017ebama i razu\u0111en na\u010din utvr\u0111ivanja statusa invaliditeta, koji \u010desto vodi razli\u010ditim i neujedna\u010denim re\u0161enjima, katkad kontradiktornim do i preko granice apsurda.
\nOtuda se pokazuje da pravno uskla\u0111ivanje mora biti pra\u0107eno upravnom reformom i odgovaraju\u0107im materijalnim sredstvima.<\/p>\n
Dosada\u0161nja praksa i me\u0111unarodna iskustva upu\u0107uju na nekoliko prvenstvenih zadataka:<\/p>\n
Evropske integracije stvaraju okvir koji mo\u017ee znatno unaprijediti \u017eivot i samostalnost osoba o\u0161te\u0107enog vida, ali samo ako se preuzeta pravila zaista sprovode u praksi. Za Crnu Goru to ne zna\u010di puko prilago\u0111avanje zakona, nego i izgradnju stvarnih mehanizama koji \u0107e pristupa\u010dnost u\u010diniti dijelom svakodnevice.
\nIskustvo samih ljudi o\u0161te\u0107enog vida, i prakti\u010dno i stru\u010dno, mora imati mjesto u svim fazama dono\u0161enja i sprovo\u0111enja mjera, kako bi promjene bile su\u0161tinske, a ne samo mrtvo slovo na papiru. U tom smislu, od su\u0161tinske je va\u017enosti djelovanje svake osobe o\u0161te\u0107enog vida ponaosob, ali jo\u0161 vi\u0161e djelovanje Saveza slijepih, kao reprezentativne organizacije, najstarije, najrazvijenije i najrazgranatije, koja osobe sa o\u0161te\u0107enim vidom okuplja, i bavi se njihovim pitanjima.<\/p>\n
<\/p>\n
Autor teksta: Nikola Zeki\u0107, magistar etnomuzikologije<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evropske integracije predstavljaju slo\u017een dr\u017eavno-pravni i dru\u0161tveni proces koji neposredno zadire u pitanje pristupa\u010dnosti za osobe sa invaliditetom, pa samim tim i za lica o\u0161te\u0107enog…<\/p>\n