U subotu, 18. novembra 2023. godine, u svojstvu crnogorskog predstavnika, prisustvovao sam sastanku Komiteta za veze Evropskog saveza slijepih sa Evropskom unijom, koji je odr\u017ean u zgradi Saveza slijepih Kraljevine Belgije (Ligue Braille). Da pojasnim, svrha postojanja ovog komiteta, koji zasijeda jednom godi\u0161nje, jeste zapravo zagovaranje interesa osoba o\u0161te\u0107enog vida koje \u017eive na teritoriji Unije kod njenih vlasti, a to su prvenstveno Evropski parlament, te Evropska komisija, kao izvr\u0161ni dio vladaju\u0107e strukture.<\/p>\n
U tom smislu, u 2024. godini, na devetnaestoj Generalnoj skup\u0161tini Evropskog saveza slijepih, pomenuti komitet je dobio novi i svrsishodniji naziv \u2013 Komitet za zagovaranje kod Evropske unije.<\/p>\n
Ako sam ja predstavnik Crne Gore, a tu privilegiju mi je, izme\u0111u ostalog, dala i funkcija predsjednika Saveza slijepih Crne Gore, postavlja se pitanje kako sam, kao predstavnik zemlje koja nije \u010dlanica Unije, dospio tamo. Odgovor je posve logi\u010dan. Na\u0161a zemlja je, kao dugogodi\u0161nji kandidat za \u010dlanstvo u Uniji, sa statusom pregovara\u010da, su\u0161tinski jednom nogom ve\u0107 u Uniji. Ako se pitate kojom nogom, lijevom ili desnom, odgovor je ponajprije \u2013 ni lijevom ni desnom, ve\u0107 onom na kojoj po\u010divaju na\u0161e zajedni\u010dke vrijednosti, ste\u010dene u na\u0161im burnim istorijama i proklamovane u na\u0161im ustavima.<\/p>\n
Ta pomalo i izlizana sintagma \u201ezajedni\u010dke vrijednosti\u201c, u svakodnevnom govoru, oboga\u0107enom kojekakvim po\u0161tapalicama i floskulama, ne zna\u010di ama ba\u0161 ni\u0161ta, ali u kontekstu diplomatskog i iznijansiranog, ali i veoma smislenog jezika Evropske unije, ona jeste obaveza i breme odgovornosti \u2013 kako za budu\u0107u \u010dlanicu, tako i za samu Uniju.<\/p>\n
Dakle, dok Crna Gora sve evropske vrijednosti mora postepeno, a prije nego \u0161to postane punopravna \u010dlanica Unije, usvojiti i na papiru i u praksi, dotle Unija, ta gostoljubiva ku\u0107erina za sve napredne evropske zemlje, mora omogu\u0107iti adekvatnu podr\u0161ku za prihvat svih novih \u010dlanica \u2013 u samoj Uniji, kao i u svim njenim tijelima i organizacijama. Ova odgovornost se veoma ozbiljno shvata, pa stoga i ne \u010dudi \u010dinjenica da je jo\u0161 u jesen 2022. godine Katarina Bigovi\u0107 Kuli\u0107, pomo\u0107nica direktora Saveza slijepih Crne Gore, na sastanku Komiteta za veze sa Evropskom unijom, odr\u017eanom u Pragu, razumno sugerisala kako bi bilo va\u017eno da i delegati zemalja \u010dlanica Evropskog saveza slijepih, koje ve\u0107 imaju zapo\u010dete predpristupne pregovore za \u010dlanstvo u Evropskoj uniji, postanu, jo\u0161 i prije toga, ravnopravni \u010dlanovi navedenog komiteta.<\/p>\n
I tako ja, kao predstavnik mati\u010dne organizacije, ali i dr\u017eave Crne Gore, u novembru 2023. godine sjedim u zgradi Saveza slijepih Kraljevine Belgije i imam pravo glasa kao punopravni \u010dlan komiteta. U mno\u0161tvu zna\u010dajnih rasprava na ovom sastanku, meni je osobito draga ta\u010dka dnevnog reda koja se odnosi na usvajanje zaklju\u010daka u vezi sa rezultatima zagovaranja u pogledu primjene Direktive (EU) 2019\/882, odnosno kako se naj\u010de\u0161\u0107e naziva \u2013 Evropskog akta za pristupa\u010dnost. U tom trenutku znamo da bi ta direktiva trebalo da stupi na snagu u 2025. godini, a do tada sve propise u oblasti pristupa\u010dnosti na prostoru Unije treba harmonizovati sa direktivom. Dug je to put i ja, kao neko ko i sam tek po\u010dinje da spoznaje veli\u010dinu te impozantne pravne gra\u0111evine, ne mogu da mu nazrem kraja.<\/p>\n
I sada, za\u0161to je meni ovaj Evropski akt za pristupa\u010dnost toliko va\u017ean? Va\u017ean mi je onoliko koliko je za nas \u2013 osobe sa invaliditetom sa prostora Zapadnog Balkana \u2013 va\u017ena \u010dinjenica da i sama Evropska unija \u017eeli pristupa\u010dnost kodifikovati jednom za sva vremena. Jer upravo ova odlu\u010dnost Evropske unije, u kojoj se odluke ina\u010de donose jednoglasno, zna\u010di da su te zemlje jasno i nepokolebljivo spremne da implementiraju Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, koju je i sama Unija ratifikovala.<\/p>\n
Efikasno sprovo\u0111enje ove konvencije, i svih akata donesenih u cilju njenog sprovo\u0111enja, u pokretu osoba sa invaliditetom sveta je du\u017enost i, naravno, ovom zadatku nijesu svi u Uniji jednako dorasli. Ali Unija, ta stara, ponekad umorna, ali prije svega gostoljubiva dama, ostavlja mogu\u0107nost \u010dlanicama da od sebe daju najbolje i da se to dobro prelije i na druge \u010dlanice. Jer samo tako se mo\u017ee posti\u0107i ravnopravnost ista za sve.<\/p>\n
Zahvaljuju\u0107i tome, gra\u0111ani i gra\u0111anke, od Atlantika do u\u0161\u0107a Dunava u Crno more, i od Grenlanda do Gibraltara i Egejskog mora, \u0107e od stupanja na snagu Evropskog akta za pristupa\u010dnost imati unificirane standarde za proizvodnju roba i pru\u017eanje usluga, sve zasnovano na univerzalnom dizajnu. Dugogodi\u0161nja \u010de\u017enja, zar ne?<\/p>\n
Dakle, u Evropskoj uniji se bli\u017ei dan kada \u0107e sve osobe sa invaliditetom biti spokojne kada idu da podignu gotovinu iz banke, jer ne\u0107e strijepiti da li su bankomati pristupa\u010dni ili ne. U Evropskoj uniji postoji op\u0161ta namjera da svi bankomati budu pristupa\u010dni svim osobama sa invaliditetom, i to sve u skladu sa Konvencijom, Direktivom, te legislativama zemalja \u010dlanica.<\/p>\n
A gdje je onda tu moja Crna Gora? Moja zemlja je na vratima \u010dlanstva u Evropskoj uniji i \u010deka, isto kao \u0161to \u010dekaju njeni gra\u0111ani i gra\u0111anke. Iako smo ve\u0107 zna\u010dajan partner u pregovara\u010dkom procesu, na nas se direktive donesene u Briselu jo\u0161 ne odnose, iako se od nas tra\u017ei da harmonizujemo svoje propise sa evropskom pravnom tekovinom. No, bez prava glasa u evropskim institucijama, te garancije su i dalje veoma labave, pa onda ni gra\u0111ani i gra\u0111anke, me\u0111u kojima smo i mi \u2013 osobe sa invaliditetom \u2013 ne osje\u0107aju prave benefite \u010dlanstva.<\/p>\n
Jo\u0161 je tekao tmurni 18. novembar kada sam se, nakon zasijedanja, odvezao u centar Brisela da tradicionalno pojedem vafle i popijem jedno od mnogobrojnih belgijskih piva, pa da na kraju, tradicionalno kao i uvijek, konstatujem da je ono na\u0161e, pravljeno u pivari pod Trebjesom, najbolje. I \u0161to mu zbilja nedostaje, pitam se dok vagoni briselskog metroa klize na liniji 1, koja \u0107e me kroz koji minut dovesti gotovo na Grand Place, centar Brisela, pa samim tim i centar Evropske unije. Pa nedostaje mu oznaka \u201eProizvedeno u Evropskoj uniji\u201c, jer kada bi je imao, meni kao konzumentu sa potpunim o\u0161te\u0107enjem vida bi vjerovatno bilo lak\u0161e da provjerim sve informacije o njemu u pristupa\u010dnijem formatu.<\/p>\n
Da, znam da je i Crna Gora jo\u0161 davne 2014. godine novim Zakonom o za\u0161titi potro\u0161a\u010da propisala obavezu obilje\u017eavanja informacija na proizvodu na Brajevom pismu, pristupa\u010dnom osobama o\u0161te\u0107enog vida. No, ta norma nije bila stvar sistemskog po\u0161tovanja principa univerzalnog dizajna, ve\u0107 amandman poslanika Andrije Popovi\u0107a, sa kojim se potom, vi\u0161e iz samilosti, a manje iz osje\u0107aja du\u017enosti prema Konvenciji, usaglasila parlamentarna ve\u0107ina. Naime, primjena te norme bila je naro\u010dito mu\u010dna i vi\u0161e je potvr\u0111ivala nespremnost na\u0161ih institucija da primijene zakon nego \u0161to smo mogli i da zamislimo. Te\u0161ko nam je bilo na tom putu, jer iako smo, da budemo sasvim iskreni, bili predvodnici ideje, isto tako smo bili sami i ograni\u010deni preslabim institucionalnim kapacitetima, ali i slabom saradnjom sa razvijenijim zemljama.<\/p>\n
Sjutradan sam se vra\u0107ao nazad u Crnu Goru i na letu za Be\u010d osjetio sam malu tjeskobu pri pomisli da \u0107u, kada sletim u tu vazdu\u0161nu luku, promijeniti terminal. Ka Podgorici \u0107u letjeti sa terminala sa kojeg polije\u0107u putnici koji putuju u non-EU zemlje, me\u0111u kojima je i Crna Gora. U tim zemljama Evropski akt za pristupa\u010dnost je daleko. Nije \u010dak ni mrtvo slovo na papiru. U Evropskoj uniji je on 28. jula 2025. godine stupio na snagu i sada polako kre\u0107e njegova primjena.<\/p>\n
Te\u010de prvi kvartal 2026. godine i Crna Gora obe\u0107ava da \u0107e do kraja godine zatvoriti sva preostala pregovara\u010dka poglavlja iz predpristupne agende. Obe\u0107ava i Unija, pa zato postoji nada da bi i na\u0161a lijepa zemlja mogla postati nova punopravna \u010dlanica ve\u0107 2028. godine.<\/p>\n
Ja sada, vi\u0161e nego ikada, vjerujem u taj Akt za pristupa\u010dnost. Vjerujem i u evropsku kulturu i jedinstvo. Vjerujem u antiku, humanizam i renesansu, u nauku, ure\u0111eno tr\u017ei\u0161te, u republiku, u kulturu i u tako \u0161arenoliku muziku i knji\u017eevnost. Vjerujem u institucije, pravnu dr\u017eavu, zakon i slobodu. Vjerujem i da su svi ovi ideali te\u0161ko dosti\u017eni ako nijesmo zajedno, pa zato ne mogu da ne vjerujem i u Ujedinjenu Evropu, zajedno sa Crnom Gorom kao dvadeset osmom \u010dlanicom.<\/p>\n
Autor teksta: Andrija Samard\u017ei\u0107, predsjednik Saveza slijepih Crne Gore<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U subotu, 18. novembra 2023. godine, u svojstvu crnogorskog predstavnika, prisustvovao sam sastanku Komiteta za veze Evropskog saveza slijepih sa Evropskom unijom, koji je odr\u017ean…<\/p>\n