Pristupanje Evropskoj uniji, vi\u0161eslojan je proces. To u praksi zna\u010di da nije dovoljno oslanjati se isklju\u010divo na administraciju, koja nosi najve\u0107i teret, ve\u0107 da politi\u010dki akteri moraju djelima dokazati da posve\u0107enost ispunjenju ciljeva iz evropske agende nije samo deklarativni prioritet. Na\u017ealost, ono \u010demu svjedo\u010dimo godinama, pa i decenijama unazad, jeste isprazna retorika, zasnovana na predizbornim obe\u0107anjima, ambicijama bez realnog strate\u0161kog osnova, populizmu kao presudnoj karti za opstanak na vlasti.
\nPristupni proces sastoji se iz mno\u0161tva kriterijuma. U Ovom tekstu, bavi\u0107u se onim koji je, prema mom mi\u0161ljenju i najzna\u010dajniji, i sa politikolo\u0161kog stanovi\u0161ta, ali i kroz vizuru gra\u0111anke ove dr\u017eave a to je vrijednosni. Upravo bi kroz vrijednosni aspekt pristupnog procesa morala i trebala da budu tretirana i pitanja koja se odnose na osobe s invaliditetom.
\nU javnom diskursu se veoma malo, usudi\u0107u se da ka\u017eem, gotovo uop\u0161te ne govori o ljudskim pravima, odnosno njihovom punom po\u0161tovanju i implementaciji kao jednom od najzna\u010dajnijih preduslova za zatvaranje poglavlja 23 i 24. Ako \u017eelimo da gradimo dru\u0161tvo utemeljeno na vladavini prava, onda je va\u017eno razumjeti da izgradnja takvog dru\u0161tva podrazumijeva punu ravnopravnost i jednakost svih gra\u0111ana i gra\u0111anki Crne Gore, bez obzira na uvjerenja ili li\u010dna svojstva. Dakle, osobe s invaliditetom i njihovi predstavnici, moraju biti direktno uklju\u010deni u sve aktivnosti koje se sprovode u godini koja je prelomna za pristupni proces, a direktno ih se ti\u010du. Neophodno je da vlasti shvate da se rigidni zakoni ne mogu pravdati ubrzanim reformskim tempom. Isto va\u017ei i za zakonska rje\u0161enja donijeta bez adekvatnih konsultacija s relevantnim akterima, bez javnih rasprava kao jednog od osnovnih demokratskih mehanizama. Jer reforme nijesu forma na papiru, ve\u0107 po\u010divaju na su\u0161tinskoj primjeni u praksi. A su\u0161tinske reforme ne mo\u017eemo o\u010dekivati sve dok je vlastima neophodno obja\u0161njavati \u0161ta su razumne adaptacije, za\u0161to je va\u017ean pristup osobama s invaliditetom zasnovan na ljudskim pravima, da osobe s invaliditetom nemaju nikakve posebne potrebe, ve\u0107 se bore za dostojanstven \u017eivot, \u0161to podrazumijeva jednake prilike za obrazovanje, rad i zapo\u0161ljavanje, usavr\u0161avanje znanja i kompetencija, razvoj potencijala, pravi\u010dan tretman u sudskim postupcima, adekvatne uslove u oblastima zdravstvene i socijalne za\u0161tite, pristupa\u010dnost javnih povr\u0161ina, prevoza i javnih objekata, obezbje\u0111ivanje usluga neophodnih za ve\u0107i nivo samostalnosti i olak\u0161anje svakodnevice. Tako\u0111e, kada govorimo o uskla\u0111enosti sa pravnom tekovinom EU, odnosno evropskim standardima, ne smije se prenebregnuti \u010dinjenica da osobe s invaliditetom i dalje nemaju predstavnike u Parlamentu, koji bi se eksplicitno zalagali za kreiranje politika direktno usmjerenih na njihovu dobrobit i posredstvom \u010dijih govora bi se i glas OSI \u010duo mnogo sna\u017enije nego \u0161to je to slu\u010daj danas. Poja\u0161njenja radi, prem da su uslovi za ostvarivanje aktivnog bira\u010dkog prava znatno pobolj\u0161ani, kad je rije\u010d o ostvarivanju pasivnog bira\u010dkog prava, situacija je znatno druga\u010dija, \u0161to zna\u010di da je u\u010de\u0161\u0107e osoba s invaliditetom u javnom i politi\u010dkom \u017eivotu nekako po automatizmu ograni\u010deno. \u010cak i one OSI koje su se do sada na\u0161le na izbornim listama, zbog pozicija na sredini ili samom dnu liste, ne dobijaju priliku za zastupljenost u odborni\u010dkim ili poslani\u010dkim klupama, kako na lokalnom, tako i na dr\u017eavnom nivou, pa se name\u0107e logi\u010dno pitanje \u2013 jesu li njihova imena na partijskim listama puki politi\u010dki, odnosno predizborni marketing.
\nNadalje, uzalud dobra zakonska rje\u0161enja, ako stanje na terenu ukazuje da su kr\u0161enja koja prolaze bez sankcija konstanta. Tako\u0111e, reforme ne mogu, niti smiju biti izgovor za ograni\u010denje ionako preuskog obima ste\u010denih prava, \u010demu smo tako\u0111e svjedo\u010dili u prethodnom periodu.
\nOd zemlje koja je, kako nam se sve glasnije signalizira iz Brisela, najnaprednija kandidatkinja me\u0111u zemljama zapadnog Balkana o\u010dekuje se da u klju\u010dnim pristupnim poglavljima ne pravi gre\u0161ke. Dakle, vrijednosni okvir u kojem su ljudska prava na vrhu ljestvice reformskih prioriteta, koja, izme\u0111u ostalog obuhvataju sve gore navedeno, \u0161to je samo dio spiska previ\u0161e duga\u010dkog za jedan smislen tekst, mora biti izgra\u0111en prije formalnog \u010dlanstva. Zapravo, morao je biti izgra\u0111en mnogo ranije, ali su ljudska prava, a samim tim i prava osoba s invaliditetom nekako uvijek bila na dnu politi\u010dke ljestvice. To nam ukazuje da, na\u017ealost, i dalje ne postoji politi\u010dka volja, niti dru\u0161tvena kohezija, da bi se osvijestila va\u017enost bavljenja ovom tematikom. Radi se o pitanjima iz domena unutra\u0161nje politike, a uloga Evropske unije mogla bi biti mahom savjetodavnog karaktera. Unapre\u0111enje doma\u0107e i po\u0161tovanje me\u0111unarodne legislative odgovornost je i obaveza ovda\u0161njih politi\u010dkih aktera, kako vlasti, tako i opozicije. Jer ulaskom u Evropsku uniju ne dobijamo \u010darobni \u0161tapi\u0107 kojim se rje\u0161avaju na\u0161i unutra\u0161nji problemi. Potpuna inkluzija i dru\u0161tvena integracija osoba s invaliditetom, posti\u017ee se me\u0111usobnom saradnjom svih relevantnih dru\u0161tveno-politi\u010dkih \u010dinilaca sa organizacijama koje zastupaju prava osoba s invaliditetom i njihovim \u010dlanovima i \u010dlanicama. Previ\u0161e je vremena protra\u0107eno i jasno se mo\u017ee konstatovati da donosioci odluka ne iskazuju interesovanje, najprije za razumijevanje zna\u010denja pojma inkluzije, a zatim ni za kreiranje javnih politika neophodnih za njeno sprovo\u0111enje u punom smislu. Iz svih navedenih razloga, smatram da ulazak Crne Gore, koja nema jasno definisan zakonski i strate\u0161ki okvir, niti vlast strate\u0161ki potkovanu za njihovu prakti\u010dnu primjenu, ko god tu vlast \u010dinio, u Evropsku uniju, osobama s invaliditetom ne bi garantovao uslove za bezbjedan, jednak i ravnopravan \u017eivot i rad bez diskriminacije, te sigurnu egzistenciju. Ulazak u Evropsku uniju, dakle, sam po sebi ne donosi nekakve magi\u010dne promjene, ako dr\u017eavne institucije nemaju kapaciteta da grade istinski gra\u0111ansko i pravedno dru\u0161tvo. A dru\u0161tvo u kojem se po\u0161tovanje ljudskih prava ne afirmi\u0161e kao najvi\u0161a vrijednost, ne mo\u017ee biti gra\u0111ansko, a jo\u0161 manje pravedno.<\/p>\n
Autorka teksta: Nevena Kova\u010devi\u0107, politikolo\u0161kinja<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Pristupanje Evropskoj uniji, vi\u0161eslojan je proces. To u praksi zna\u010di da nije dovoljno oslanjati se isklju\u010divo na administraciju, koja nosi najve\u0107i teret, ve\u0107 da politi\u010dki…<\/p>\n