Digitalna pristupa\u010dnost jedno je od klju\u010dnih pitanja savremenog dru\u0161tva i osnovni preduslov za puno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u javnom \u017eivotu. To je izme\u0111u ostalog zaklju\u010deno na konferenciji \u201cPristupa\u010dne informacije \u2013 Jednake mogu\u0107nosti\u201d koju je organizovao Savez slijepih Crne Gore.<\/p>\n
Izvr\u0161ni direktor Saveza slijepih Crne Gore Goran Macanovi\u0107 naglasio je da pristupa\u010dnost elektronskih sadr\u017eaja ne zna\u010di samo izradu digitalno pristupa\u010dnih platformi.<\/p>\n
\u201ePlatforma gov.me jeste jedna od najpristupa\u010dnijih u regionu, ali na\u0161 monitoring je pokazao da se \u010desto pojavljuju nepristupa\u010dni elementi koji obesmi\u0161ljavaju pristupa\u010dnost cijelog sistema\u201c, rekao je Macanovi\u0107.<\/p>\n
On je podsjetio da je Savez slijepih Crne Gore u okviru projekta koji je podr\u017ealo Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava, organizovao pet radionica za administratore u institucijama, kako bi se unaprijedilo razumijevanje zna\u010daja pristupa\u010dnosti i omogu\u0107io jednak pristup informacijama.<\/p>\n
\u201eNa\u017ealost, odziv institucija nije bio na zadovoljavaju\u0107em nivou, \u0161to pokazuje da se pristup informacijama osoba sa invaliditetom i dalje zanemaruje. To, me\u0111utim, nije stvar izbora, ve\u0107 obaveza koju propisuje Konvencija o pravima osoba sa invaliditetom\u201c, istakao je on.<\/p>\n
Nakon obuka namijenjenih predstavnicima institucija, Savez je pristupio edukaciji samih osoba sa invaliditetom, jer je, kako je naglasio Macanovi\u0107, \u201eva\u017eno da i oni sami imaju znanja i vje\u0161tine kako bi mogli koristiti moderne tehnologije i ostvarivati svoja prava\u201c.<\/p>\n
An\u0111elka Kljajevi\u0107, vi\u0161a savjetnica u Direktoratu za za\u0161titu i jednakost lica s invaliditetom Ministarstva ljudskih i manjinskih prava ocijenila je da je tema pristupa\u010dnih informacija zapravo su\u0161tinsko pitanje ljudskih prava.<\/p>\n
\u201ePravo na informisanost predstavlja osnovu za puno u\u010de\u0161\u0107e u dru\u0161tvenom \u017eivotu. Kada pristup informacijama nije jednak, tada nastaje diskriminacija. Zato stavljamo akcenat na za\u0161titu od diskriminacije i jednakost u dru\u0161tvu u kojem niko ne smije biti isklju\u010den\u201c, kazala je ona.<\/p>\n
Kljajevi\u0107 je dodala da \u201epristupa\u010dne informacije i javne usluge koje su razumljive svima predstavljaju va\u017ean korak ka jednakosti\u201c, jer omogu\u0107avaju svakome da u\u010destvuje u procesu odlu\u010divanja. Ministarstvo ljudskih i manjinskih prava, kako je poru\u010dila, nastavi\u0107e da podr\u017eava inicijative koje doprinose smanjenju dru\u0161tvenih nejednakosti i ja\u010danju jednakih \u0161ansi za sve.<\/p>\n
\u0160efica Odsjeka za dijeljene sisteme Ministarstva javne uprave, Milena Nik\u010devi\u0107 u svom izlaganju je istakla da u javnoj upravi u Crnoj Gori u velikoj mjeri i dalje postoji hibridni na\u010din rada.<\/p>\n
\u201cJedan dio rada se vr\u0161i u fizi\u010dkom obliku sa dokumentima koja se \u0161tampaju, potpisuju, pe\u010datiraju, dok manji broj dokumenata su dokumenta koja se rade isklju\u010divo u elektronskom obliku i potpisuju digitalnim potpisom. Posljednje godine u organu javne uprave je uveden jedan novi sistem za elektronsko upravljanje dokumentima. Nadamo se i vjerujemo da \u0107e taj sistem doprinijeti pobolj\u0161anju situacije u ovoj oblasti zato \u0161to on omogu\u0107ava potpuno elektronsko kretanje dokumenata izme\u0111u ministarstva i generalnog sekretarijata Vlade. Osigurati pristupa\u010dnost dokumenata je jedan kontinuirani proces koji zahtijeva stalno anga\u017eovanje na\u0161eg tima, ne samo za implementaciju projekta sistema za elektronsku razmjenu dokumenata, ve\u0107 i tima koji se bavi podr\u0161kom sajtu Vlade,\u201d\u00a0 kazala je Nik\u010devi\u0107.<\/p>\n
Nik\u010devi\u0107 napominje da su najve\u0107i izazov stalne izmjene slu\u017ebenika koji rade na ovim poslovima. Skrenula je pa\u017enju i na probleme koje su uo\u010dili kroz analizu koju je Ministarstvo javne uprave sprovelo u saradnji sa UNDP-em.<\/p>\n
\u201cDokumenta koja se ti\u010du rje\u0161enja ugovora i zaklju\u010daka sa sjednica Vlade su u velikom dijelu bila nepristupa\u010dna, za razliku od standardnih dokumenata kao \u0161to su zakoni, uredbe, pravilnici koji imaju ve\u0107i nivo pristupa\u010dnosti,\u201d dodala je \u0161efica Odsjeka za dijeljene sisteme.<\/p>\n
Ekspert u oblasti za\u0161tite li\u010dnih podataka i slobodnog pristupa informacijama Radenko Lacmanovi\u0107 ocijenio je da je slobodan pristup informacijama, jedan od sna\u017enih alata za demokratsku kontrolu vlasti, bilo da se radi o osobama sa invaliditetom ili o onima koji to nisu.<\/p>\n
\u201c\u0160to vi\u0161e znamo o onima koji za na\u0161 ra\u010dun obavljaju povjerljive poslove od strane dr\u017eave, to \u0107emo slobodnije i promi\u0161ljenije donositi odluke u razli\u010ditim \u017eivotnim situacijama. Mi, osobe sa invaliditetom smo gra\u0111ani koji imamo pravo da biramo, ali i rijetko da budemo birani, ali vjerujemo da \u0107e do\u0107i i takvo vrijeme,” naveo je Lacmanovi\u0107.<\/p>\n
On je ukazao na to da mnogi pristup informacijama do\u017eivljavaju kao teret, a ne kao obavezu, te organi kojima se obra\u0107aju, \u010desto odugovla\u010de sa odgovorima koji se od njih tra\u017ee. Lacmanovi\u0107 upozorava da u takvim situacijama sporovi \u010desto vode i do Vrhovnog suda.<\/p>\n
\u201cOvaj na\u010din koji promovi\u0161e i aktuelni, a posebno se nadam novi zakon o SPI, na kojem sam dominantno radio, vjerujem da \u0107e doprinijeti tome da ljudi shvate koji su zaposleni u dr\u017eavnoj upravi i da je ovo za njih sjajna prilika da ih podstakne na kvalitetniji rad i maksimalnu a\u017eurnost. Zaposleni koji rade na odre\u0111enim pitanjima u organima dr\u017eavne uprave, znaju da \u0107e te informacije na kojima rade biti lak\u0161e dostupne gra\u0111anima i oni \u0107e imati ve\u0107i osje\u0107aj odgovornosti za ono \u0161to rade i ima\u0107emo obostranu korist\u201d, zaklju\u010dio je Lacmanovi\u0107.<\/p>\n
Referent za me\u0111unarodne odnose u Savezu slijepih Srbije Goran Pe\u0107anac je kazao da je dosta \u010duo o pristupa\u010dnosti informacija dr\u017eavnih organa i ministarstva, ali da bi volio \u010duti vi\u0161e o pristupa\u010dnosti javnih servisa.<\/p>\n
“Savez slijepih Srbije radi sve na dostupnosti informacija, pa \u010dak nas i zovu, po\u010dev\u0161i od ministarstava kulture, rada, stalno nam sugeri\u0161u da testiramo njihove sajtove i govorimo \u0161ta nije dostupno. Tako smo na sajtu javne uprave Republike Srbije prilikom registracije shvatili da nije bilo dostupna opcija upload, to treba da naprave. Uvijek govorim da dostupnost sajta nije proces koji se zavr\u0161ava, ve\u0107 je rije\u010d o kontinuiranom procesu”, rekao je Pe\u0107anac.<\/p>\n
Direktor Udru\u017eenja slijepih Kantona Sarajevo Fikret Zuko ka\u017ee da imaju dugogodi\u0161nje iskustvo u za\u0161titi i unapre\u0111enju prava slijepih.<\/p>\n
“Ako uzmete dokumente iz 1948. godine i dokumente koje sad pi\u0161emo, skoro su isti. Za\u0161to to pri\u010dam? Zato \u0161to imamo projektni princip gdje nam stalno tra\u017ee neke inovacije. Uvijek se borimo da ljudi shvate da nema tu inovacija u pristupima, ve\u0107 u tehnologijama. Nama treba ono \u0161to je prihvatljivo i moderno da bi se uklju\u010dili ravnopravno u sve segmente dru\u0161tvenog \u017eivota. Ba\u0161 zbog toga, mi smo razvili druga\u010diji koncept stvaranja uslova za pristup i informacijama i objektima itd. Prvo smo i\u0161li od slijepe osobe, \u0161ta ona mo\u017ee, \u0161ta ona ho\u0107e, \u0161ta joj treba da bi uop\u0161te mogla funkcionisati”, rekao je Zuko.<\/p>\n
U\u010desnica obuke o pristupu informacijama za osobe sa invaliditetom Milojka Tmu\u0161i\u0107 i jedan od administratora portala gov.me, Slobodan \u0160akovi\u0107, saglasni su da je obuka bila veoma korisna, ne samo sa aspekta pristupa\u010dnosti sajtovima, ve\u0107 i sa aspekta po\u0161tovanja ljudskih prava.<\/p>\n
\u201e\u010cesto kr\u0161imo prava drugih i ne vodimo dovoljno ra\u010duna jedni o drugima, kao da je lako gaziti kroz \u017eivot. Saznao sam mnogo o ljudima, ali i o sebi\u201c, kazao je \u0160akovi\u0107.<\/p>\n
Milojka Tmu\u0161i\u0107, osoba o\u0161te\u0107enog vida i u\u010desnica treninga, istakla je zna\u010daj prakti\u010dnih znanja koja je stekla tokom obuka.<\/p>\n
\u201eRazgovarali smo o pristupa\u010dnosti informacija i sajtova za osobe sa o\u0161te\u0107enim vidom. Iako svakodnevno koristim ra\u010dunar i telefon, bilo je korisno saznati o svim mogu\u0107nostima koje nudi platforma gov.me i elektronske usluge koje su nam dostupne. Predava\u010di su na jednostavan na\u010din objasnili kako sve to funkcioni\u0161e, \u0161to mi je bilo veoma dragocjeno\u201c, navela je Tmu\u0161i\u0107.<\/p>\n
Konferencija \u201cPristupa\u010dne informacije \u2013 Jednake mogu\u0107nosti\u201d je bila prilika da se uka\u017ee na probleme koji i dalje postoje kada je u pitanju pristupa\u010dnost informacija, da se uspostavi direktna komunikacija izme\u0111u OSI i razli\u010ditih dru\u0161tvenih aktera, te da se donosiocima odluka po\u0161alju zna\u010dajne poruke na temu pristupa\u010dnosti.<\/p>\n
\u201cPristupa\u010dnost informacija nije pitanje humanosti, empatije i nije ne\u0161to \u0161to je opcija ili izbor. Pristupa\u010dnost informacija je obaveza koju je ovo dru\u0161tvo prihvatilo i ratifikacijom Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, ali i usvajanjem i dono\u0161enjem Zakona o elektronskoj upravi i Pravilnikom o standardima pristupa\u010dnosti kao podzakonskog akta koji se neposredno odnosi na ovu temu.<\/p>\n
Pristupa\u010dnost informacija nije tro\u0161ak. Tro\u0161ak je kada ne primjenjujete Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom, te nije rije\u010d samo o finansijskom tro\u0161ku ve\u0107 o ne\u010demu \u0161to umanjuje demokrati\u010dnost dru\u0161tva, \u0161to umanjuje efikasnost javne uprave. Pristupa\u010dnost informacija bi morala biti sna\u017ena investicija u inkluzivnije dru\u0161tvo, efikasniju i transparentniju javnu upravu. Nadam se da \u0107e pristupa\u010dnost informacija biti jedan od kriterijuma na osnovu kojeg \u0107e Vlada Crne Gore i sve institucije sistema u narednom periodu mjeriti svoju efikasnost, te da \u0107emo tako dobiti ve\u0107u uklju\u010denost OSI, jer kada su OSI uklju\u010dene one su aktivne, dru\u0161tveno prisutne i onda dolazimo do situacije da ovo dru\u0161tvo koristi jedan ogroman ljudski kapital koji se nalazi u grupi OSI.<\/p>\n
Da biste iskoristili taj kapital osobama sa invaliditetom trebate dati jednake startne pozicije i jednake \u0161anse, te \u0107ete vidjeti koliko ovo dru\u0161tvo zapravo ima benefita od osoba sa invaliditetom,\u201d poru\u010dio je izvr\u0161ni direktor Saveza slijepih Crne Gore Goran Macanovi\u0107.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Digitalna pristupa\u010dnost jedno je od klju\u010dnih pitanja savremenog dru\u0161tva i osnovni preduslov za puno u\u010de\u0161\u0107e osoba sa invaliditetom u javnom \u017eivotu. To je izme\u0111u ostalog…<\/p>\n