Podgorica, (Media Biro) Savez slijepih Crne Gore predstavio je rezultate projekta \u201eJaka \u017eena za jednako dru\u0161tvo\u201c koji je realizovan od novembra 2023. godine uz finansijsku podr\u0161ku Ministarstva ljudskih i manjinskih prava.
\nCilj projekta bio je informisanje o politici rodne ravnopravnosti i smanjenje stepena rodne diskriminacije i razli\u010ditih oblika rodno zasnovanog nasilja kod \u017eena sa invaliditetom u Crnoj Gori.<\/p>\n
\u201cNa\u017ealost, o nasilju koje se vr\u0161i nad \u017eenama sa invaliditetom se nedovoljno zna, malo se govori, a jo\u0161 manje se o ovoj temi pi\u0161e. Duboko je uznemiruju\u0107e shvatiti da upravo oni koji bi naj\u010de\u0161\u0107e trebalo da vode najvi\u0161e brige i da pru\u017ee najvi\u0161e podr\u0161ke \u017eenama sa invaliditetom budu upravo oni koji to nasilje i vr\u0161e. \u017drtve nasilja, koje je u najve\u0107oj mjeri porodi\u010dno, nisu u dovoljnoj mjeri osna\u017eene i ne prijavljuju slu\u010dajeve nasilja pa imamo malo informacija i podataka koji \u0107e nam govoriti konkretno o nasilju nad \u017eenama sa invaliditetom. Upravo iz tih razloga smo odlu\u010dili da javno govorimo o ovoj temi, te smo projekat simboli\u010dno nazvali “Jaka \u017eena za jednako dru\u0161tvo” jer smo se kroz sve sprovedene aktivnosti trudili da zaista osna\u017eimo \u017eene da progovore kako bismo to nasilje i suzbili,\u201d poru\u010dila je savjetnica za socijalnu za\u0161titu i autorka publikacije \u201cJaka \u017eena za jednako dru\u0161tvo\u201d,<\/em> Nikolina Milji\u0107.<\/p>\n Jedna od aktivnosti projekta bio je monitoring prijavljenih slu\u010dajeva nasilja kod centara za socijalni rad. \u201cOd tri zvani\u010dno prijavljena slu\u010daja nasilja nad \u017eenama sa invaliditetom u dva slu\u010daja su donijete osloba\u0111aju\u0107e presude prema po\u010diniocima nasilja jer su prijave od strane \u017ertve povu\u010dene tokom glavnog pretresa odr\u017eanog pred nadle\u017enim sudom. U jednom slu\u010daju odba\u010dena je prijava zanemarivanja starog lica kao neosnovana, u dva slu\u010daja je prema po\u010diniocu izre\u010dena mjera – psihijatrijsko lije\u010denje, u jednom slu\u010daju je po\u010diniocu nasilja izre\u010dena za\u0161titna mjera \u2013 zabrana uznemiravanja i uho\u0111enja, dok se za jedan slu\u010daj vodi sudski postupak,\u201d<\/em> istakla je Milji\u0107.<\/p>\n Napominje da relativno mali broj prijava zabilje\u017een tokom ovog monitoringa ne zna\u010di da nasilje nad \u017eenama sa invaliditetom ne postoji.<\/p>\n \u201cMali broj prijava ide u prilog nepovjerenju koje \u017eene sa invaliditetom i \u017eene generalno imaju u institucije, ali govori i o nivou ohrabrenosti da nasilje prijave. Tako\u0111e, ne postoji registar osoba sa invaliditetom, a svaki invaliditet nije nu\u017eno vidljiv, pa zaposleni u centru ne mogu nu\u017eno znati da je rije\u010d o osobi sa invaliditetom ukoliko ona to sama ne istakne, zbog \u010dega dobijene podatke moramo uzeti sa rezervom i sumnjom da je broj prijavljenih slu\u010dajeva znatno ve\u0107i od onoga \u0161to smo dobili od centara za socijalni rad,\u201d<\/em> napomenula je Milji\u0107.<\/p>\n Kako bi se uvidjelo kako se nasilje percipira, koliko su \u017eene upoznate sa pojmom diskriminacije, odr\u017eane su tri fokus grupe, po jedna u svakoj regiji Crne Gore. Na fokus grupama akcenat je stavljen na oblicima diskriminacije i nasilja koje trpe ili su trpjele \u017eene s invaliditetom.<\/p>\n \u201cMnogim \u017eenama bez obzira na invaliditet jedan od glavnih izazova je \u017eelja da se ostvare u ulozi majke.<\/em> Dragovi\u0107 je ovom prilikom ukazala na vi\u0161e uspje\u0161nih primjera u oblasti roditeljstva i partnerskih odnosa bilo da je samo jedan od partnera OSI ili da su oba partnera osobe sa invaliditetom.<\/p>\n \u201cKlju\u010dni problem kod nas je \u0161to se od \u017eena sa invaliditetom bukvalno ni\u0161ta ne o\u010dekuje \u2013 niti da vode doma\u0107instvo, niti da mogu postati majke, niti da se brinu o djeci \u0161to je \u010desto stav bliskih srodnika, prijatelja, kom\u0161ija, \u0161to se mora mijenjati,\u201d<\/em> navela je ona.<\/p>\n U\u010desnici fokus grupa upitani su i o nasilju nad \u017dSI.<\/p>\n \u201c\u010culi su se stavovi da \u017eene u nekim situacijama ne znaju da prepoznaju nasilje poput omalova\u017eavanja, odlu\u010divanja o raspolaganju njenim finansijskim sredstvima i sli\u010dno, te da nasilje treba prijaviti anonimno kako bi se izbjegle odre\u0111ene posljedice od strane nasilnika. Stavovi drugog dijela u\u010desnica su suprotni, jer smatraju da se nasilje treba prijaviti punim imenom i prezimenom i da ne treba zatvarati o\u010di pred bilo kojim vidom nasilja,\u201d<\/em> dodala je koordinatorka projekta.<\/p>\n Tre\u0107i va\u017ean segmenat ovog projekta bili su intervjui sa \u010detiri organizacije osoba s invaliditetom i dvije organizacije koje se bave \u017eenskim pravima sa ciljem dobijanja informacija o postoje\u0107im servisima podr\u0161ke, te dobijanja podataka koliko se \u017eena s invaliditetom javilo za podr\u0161ku u odnosu na intersektorsku diskriminaciju i nasilje.<\/p>\n \u201cIz svih ovih organizacijama su nam saop\u0161tili da su imali iskustvo da rade sa \u017eenama koje su \u017ertve porodi\u010dnog nasilja, i za fizi\u010dko, psihi\u010dko, emotivno, finansijsko nasilje, a naj\u010de\u0161\u0107e se govorilo o zanemarivanju, nekada \u010dak i o uskra\u0107ivanju pomagala \u017eenama sa invaliditetom od njihovih partnera, a nekada je u fokusu bilo i seksualno nasilje. Ovo nas je podstaklo da se zapitamo za\u0161to \u0107e se \u017eene koje imaju iskustvo nasilja \u010de\u0161\u0107e obratiti ovim organizacijama nego institucijama koje bi formalno i zvani\u010dno trebale da za\u0161tite njihova prava i dostojanstvo. \u017dene nemaju dovoljno povjerenja u institucije kojima \u0107e prijaviti nasilje da \u0107e one zaista u skladu sa tom prijavom na adekvatan na\u010din i reagovati,\u201d podvukla je savjetnica za socijalnu za\u0161titu i autorka publikacije \u201cJaka \u017eena za jednako dru\u0161tvo\u201d,<\/em> Nikolina Milji\u0107<\/p>\n Osim navede tri etape projekta, realizovane su i medijske aktivnosti – dvije petodnevne kampanje na dru\u0161tvenim mre\u017eama sa akcentom na rodne uloge, ponavljaju\u0107e obrasce diskriminacije, nasilje, kratki video spot, podcast kao i radijska emisija, \u201cU Njego\u0161evoj ulici\u201d, koja je emitovana na radiju Feniks jednom u dva mjeseca, Podgorica, (Media Biro) Savez slijepih Crne Gore predstavio je rezultate projekta \u201eJaka \u017eena za jednako dru\u0161tvo\u201c koji je realizovan od novembra 2023. godine uz finansijsku…<\/p>\n
\nSvim centrima za socijalni rad upu\u0107eni su dopisi u odnosu na informacije koliko je \u017eena s invaliditetom prijavilo slu\u010dajeve nasilja, a samo tri centra su poslala pozitivne odgovore. U Bijelom Polju i Nik\u0161i\u0107u prijavljen je po jedan slu\u010daj nasilja nad \u017eenama sa invaliditetom, dok je u Herceg Novom prijavljeno sedam slu\u010dajeva nasilja nad \u017dSI, ali nije precizirano da li je ista osoba sedam puta prijavila nasilje ili se radi o razli\u010ditim slu\u010dajevima.<\/p>\n
\nKod \u017dSI kada govorimo o ovoj ulozi se sti\u017ee znatno krivudavijom putanjom jer upravo je suprotni pol bez invaliditeta prili\u010dno rijetko spreman da se upusti u partnerske odnose, a kamoli kasnije u brak sa \u017dSI, neki su od navoda na fokus grupi. Ono \u0161to ih, kako ka\u017eu, sputava da se ve\u017eu za OSI i budu u odre\u0111enom odnosu sa njom jesu jako izra\u017eene predrasude i stereotipi, a \u010dak i kada se emocije razviju veza \u010desto ne dobije podr\u0161ku od strane porodice bez obzira da li je samo jedan od partnera OSI bilo da su oba partnera lica sa invaliditetom. U\u010desnici fokus grupa ka\u017eu da porodice veoma \u010desto negoduju i ne vjeruju da \u0107e OSI samostalno mo\u0107i odgajati svoju djecu, ispunjavati uloge roditelja,\u201d<\/em> navela je Dragovi\u0107.<\/p>\n
\nRezultati ovog istra\u017eivanja obuhva\u0107eni su u publikaciji \u201cJaka \u017eena za jednako dru\u0161tvo\u201d koja je dostupna na sajtu Saveza slijepih i na crnom tisku, a bi\u0107e \u0161tampana i na Brajevom pismu i dostupna u audio formatu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"