Evo nas, dra\u017eesne slu\u0161ateljke i dragi slu\u0161aoci i pored svih dramati\u010dnih preobra\u017eaja i dubokih potresa u svakom smislu, \u0161to smo ih od osnivanja na\u0161eg \u010dasopisa morali pro\u0107i, uprkos svemu, dakle, usko\u010dismo mi u petstoti broj na\u0161e milozvone revije.
\nNovembra 1981. godine, uplovi ona, ta milohu\u010dna rijeka zapljusnu nas dahom lahornim, zatalasa vidik saznajni, orosi nam polja pusto\u0161na.
\nPrvobitna koncepcija i primarni cilj osniva\u010da SSCG bija\u0161e da osobe umanjene i potpuno li\u0161ene vizuelne percepcije, do\u0111u do pravih i \u0161to sadr\u017eajnijih informacija, bitnim za istinsko razvijanje svih potencijala za stvarnu inkluziju u sve oblasti akcije. Ne bje\u0161e to nimalo lak zadatak, digitalna era jo\u0161 ne bje\u0161e zakora\u010dila u ove prostore, pa se moralo snalaziti sa tada dostupnim tehni\u010dkim sredstvima operativno i funkcionalno neuporedivo skromnijih u odnosu na na\u0161u kompjutersku opremu. Da bi stigao do slu\u0161aoca svaki broj \u010dasopisa imao je zamr\u0161enu i vremensku i prostornu putanju, snimalo se na magnetofonskoj traci u tada\u0161njem Titogradu, a umno\u017eavao u Beogradskoj kopirnici na dvokanalne kasete. To nije uticalo na kvalitet \u010dasopisa, sve informacije bri\u017eljivo su birane, a sami prilozi odisali su svje\u017einom i sistemati\u010dno\u0161\u0107u, vladala je raznolikost i prava mozai\u010dka strukturiranost. Od samog po\u010detka iz broja u broj \u0161irio se krug saradnika, \u0161to je osim raznovrsnosti dalo i puno\u0107u u najobuhvatnijem zna\u010densko-simboli\u010dkom smislu. Izuzetno kreativne li\u010dnosti: osebujne imaginacije, razmahnute invencije i plamene \u017ee\u0111i tra\u017eila\u010dke, dado\u0161e svu svoju stvarala\u010dku nesputanost kako bi se postigla mnogostruka i razu\u0111ena sadr\u017eajnost.
\nOvaj nesebi\u010dni dar saradnika, dao je Zvu\u010dnoj reviji neslu\u0107en zamah, visoko je uzdigao i duboko uronio u srca \u010ditala\u010dka, postala je jedan od najomiljenijih i \u017eeljno i\u0161\u010dekivanih \u010dasopisa u svim krajevima tada\u0161nje Jugoslavije, a i \u0161ire. Ta bujica kreacije preobra\u017eava je i preoblikuje u novu tvorevinu, od puko informativnog karaktera prerasta u svoju originalnu, vi\u0161eslojnu i zgusnutu fiziognomiju, dobija puno\u0107u ekspresije, sa\u017eima rasute djeli\u0107e empatije. Zadobijena je prisnost i toplina komunikacije, \u0161to je krasi i u na\u0161e vrijeme.
\nNasuprot tome internetski recipijent je izolovana monada i rasredi\u0161teni subjekt, zgnje\u010den informacijskim preobiljem otu\u0111en od sebe i raspet izme\u0111u beskrajnih algoritama. Iternetska ma\u0161ta temelji se na gomilanju svojstava umjesto da bude holisti\u010dka. Sli\u010dno tome internet danas modernog pojedinca pozicionira kao \u017eude\u0107i subjekt, koji \u010dezne za iskustvima, sanjari o predmetima i oblicima \u017eivota i do\u017eivljava svijet na virtualnoj ravni. Moderno sebstvo svoje \u017eelje i osje\u0107aje sve vi\u0161e ostvaruje na imaginarne na\u010dine, putem potro\u0161a\u010dkih dobara i medijskih slika, njegovu imaginativnu sposobnost predodre\u0111uju tr\u017ei\u0161te i masovna kultura.
\nRadi ilustracije mozai\u010dnosti i naj\u0161ire lepeze priloga, treba re\u0107i da su tu svoje radove objavljivali najeminentniji: pravnici, sociolozi, antropolozi, knji\u017eevnici i najrazli\u010ditiji stvaraoci iz mnogo oblasti. Nije pretjerano re\u0107i da su zapravo svi \u010ditaoci doprinijeli duginoj obojenosti na\u0161eg \u010dasopisa, svojim sugestijama, predlozima i savjetima doveli su do one raznovrsne cjeline koju i mi ba\u0161tinimo.
\nNave\u0161\u0107u nekoliko autora vrhunskog zna\u010daja, mora se krenuti od Fadila Mu\u010di\u0107a, li\u010dnosti koja je obilje\u017eila jednu epohu SSCG. On je bio vi\u0161edecenijski urednik Zvu\u010dne revije, a istovremeno obavljao je i naajva\u017enije poslove u SSCG sve do kraja radnog vijeka. U \u010dasopisu obavje\u0161tavao je \u010dlanstvo o svemu relevantnom za punu inkluziju u dru\u0161tvenu sredinu, bilo da se radi o pravnim normama i zakonima, bilo da se odnosi na \u0161kolovanje i profesionalno osposobljavanje, a osim toga radio je i intervjue sa va\u017enim li\u010dnostima ne samo iz svijeta osoba o\u0161te\u0107enog vida, ve\u0107 i onim li\u010dnostima iz dru\u0161tvenog \u017eivota koje su svojim djelovanjem mogle uticati na stanje u \u0161irem okru\u017eenju. Njegove reporta\u017ee sa \u0160olte i drugi prilozi bili su istinska remek djela.
\nOformio je \u010dasopis manje vi\u0161e nepromijenjen do na\u0161ih dana, osim informacija o aktivnostima SSCG, nizale su se rubrike o politi\u010dkom i dru\u0161tvenom \u017eivotu, kulture, sporta i naj\u0161ire estradne zabave, poput rubrike \u201cLjubav seks i zabava\u201d i rubrike \u201eIzme\u0111u realnog i fantasti\u010dnog\u201c (ove rubrike danas nisu zastupljene, iako su svojevremeno bile jako popularne). Rubrika \u201eAnegdote o slijepima\u201c du\u017ee vrijeme, bila je jedna od najtra\u017eenijih. Fadil Mu\u010di\u0107 nas je napustio prije nekoliko godina i ovom prilikom odajemo mu maksimalno uva\u017eavanje i po\u0161tovanje, iznad svega zahvalnost za sve ono \u0161to je u\u010dinio za sve pro\u0161le i budu\u0107e generacije osoba o\u0161te\u0107enog vida.
\nZasluge knji\u017eevnika i knji\u017eevnog kriti\u010dara i analiti\u010dara Vojislava Mini\u0107a koji je kra\u0107e vrijeme i sam ure\u0111ivao na\u0161 \u010dasopis su kolosalne. Osim \u0161to je kriti\u010dki vrednovao knji\u017eevne radove \u010dlanova SSCG, podsticao je i u\u010denje Esperanta, jezika koji je otvarao vrata svima \u017eeljnim susreta i dru\u017eeljubivih nagnu\u0107a, dok je boravio u Crnoj Gri on je predavao taj jezik u Zavodu za \u0161kolovanje i profesionalnu rehabilitaciju OSI, (imao sam \u010dast da budem njegov \u0111ak). Vojislav je i sam bio knji\u017eevnik, svojim pri\u010dama i poezijom obilje\u017eio je svoje vrijeme, a njegov magistarski rad \u201ePoetika Proklete avlije\u201c u\u010dinio je djelo Iva Andri\u0107a bliskim i slu\u0161aocima Zvu\u010dne revije, ostavio je Vojo i eseje o svim tada va\u017enim crnogorskim knji\u017eevnicima. Njemu bi se mogao posvetiti \u010ditav broj Zvu\u010dne revije.
\nMili\u010dko Miketi\u0107 svojom poezijom obilje\u017eio je na\u0161e vrijeme i utkao sebe u ukupni kulturni pejza\u017e Crne Gore, \u010ditaoci na\u0161eg \u010dasopisa u\u017eivali su u njegovom stvarala\u0161tvu, kako knji\u017eevnom, tako i u novinarskim \u010dlancima o raznim \u017eivotnim temama. Obilje\u017eio je i \u017eivotni put samog SSCG, jer je li\u010dno utirao puteve budu\u0107im generacijama, osnivaju\u0107i na\u0161u organizaciju u onom te\u0161kom periodu poslije Drugog svjetskog rata.
\nSavo Blagojevi\u0107 osim organizacionih sposobnosti u u SSCG dao je i sna\u017ean pe\u010dat u svim segmentima opstojanja Zvu\u010dne revije, osim operativnih postignu\u0107a, njegova poezija i eseistika neprestano je oboga\u0107ivala sadr\u017eaj na\u0161eg milozvuka.
\nMilorad Magov\u010devi\u0107 i Radenko \u2013 Raco Bojovi\u0107 neizbrisivo su utisnuli pe\u010dat svoje kreacije u na\u0161 \u010dasopis. Masja je osim eseja na istorijske teme ostavio u kulturno nasle\u0111e i mno\u0161tvo zapisa suptilno cizeliranih i poetski nadahnutih o svakodnevnom bivanju. Raco Bojovi\u0107 je osim \u0161to je osnovao orkestar SSCG obilje\u017eio i sve muzi\u010dke kreacije u dugoj karijeri predava\u010da u pomenutom Zavodu.
\nOsim iz Crne Gore, brojni su saradnici \u0161to su utkali sebe i transponovali profane okvire bivanja u najuzvi\u0161enije inkarnacije, razmi\u010du\u0107i stjege tjeskobne egzistencije, ovaplo\u0107uju\u0107i svoje misli u trajne zasade duha. Tu prije svih spadaju: Natalija Miji\u0107, Ranko Buri\u0107, \u0110uro \u0160urlan, Ton\u010di Markovi\u0107 i drugi. Svi su oni dali neizmjerljiv doprinos kvalitetu na\u0161eg \u010dasopisa. Natalija je, usudio bih se re\u0107i, pomjerila doseg pro\u0161irila horizonte lirske eteri\u010dne razlistalosti jezika, dovode\u0107i kompozicionu ekvilibristiku do neizrecive ekspresivnosti, razvla\u010de\u0107i klupko bajoslovnim nespoznatljivim lavirintima du\u0161e i prepli\u0107u\u0107i svijet snovi\u0111enja sa suptilnim poniranjima u skrivene zasenke bi\u0107a. Ranko je sa svojim sverasprostrtim interesovanjima, obuhvatio i multidisciplinarno prikazao kako pojave sublimne kategorije tako i one htonske ukr\u0161taje na\u0161ih nedoku\u010dja, pribli\u017eio nam je indijanske mitove i raskrio kolonijalne gnusobe civilizovanih naroda u Africi i Ju\u017enoj Americi. Prostor mi ne dozvoljava da \u0161ire prika\u017eem njegova interesovanja, oni koji su \u010ditali njegove radove imaju ne\u0161to obuhvatniju predstavu o opsegu i dubini analize kulturolo\u0161kih fenomena najrazli\u010ditijih vrsta.
\n\u0110uro je mo\u017eda i najzastupljeniji autor Zvu\u010dne revije, razbio je sve konvencije simplifikacije, odagnao profane obrasce egzistencijalnih rasapa i uplovio do najdubljih vrtloga intimne drame i uop\u0161te razgolitio hipokriziju palana\u010dke gnusobe.
\nTon\u010di se posebno iskazao u traganju za utopijskim obzorima marksisti\u010dke etike i poku\u0161ao nazna\u010diti humanisti\u010dke perspektive radi prevazila\u017eenja socijal darvinizma modernog svijeta. Poslije ovog zlatnog perioda, nastupilo je vrijeme raspada dr\u017eavne zajednice, razigrali su se demonske sile, nastupila je op\u0161ta disolucija i anomija prelaznog stanja, naprosto boca se rasprsla, a duhovi zla razmileli se javnim prostorom. Sve je to Zvu\u010dna revija zabilje\u017eila, pomno ispratila i svestrano analizirala, pa uprkos svemu opstala i razvijala se u uzlaznom toku, osna\u017euju\u0107i svoje dinami\u010dke potencijale. I u na\u0161em Savezu desile su se razli\u010dite transformacije, mijenjali su se ljudi i dru\u0161tveni okviri, pa tako i u Zvu\u010dnoj reviji do\u0161lo je do novih ustanovljenja. Poslije Fadila Mu\u010di\u0107a dolazili su novi urednici: Veselin Joketi\u0107, Marijana Mugo\u0161a i sada\u0161nja persona oli\u010dena u mojoj malenkosti.
\nPored svih promjena, \u010dasopis je koncepcijski ostao dosledan i zadr\u017eao raznovrsnost i izvornost zlatnog vremena. Svesrdno se istrajava u autenti\u010dnosti i preciznosti informacije, a istovremeno dosledno se tretiraju svekoliki dru\u0161tveni i kulturni fenomeni. Posvje\u0107uje se puna pa\u017enja obrazovnim i umjetni\u010dkim postignu\u0107ima, ta\u010dnije sveobuhvatno se prati sve \u0161to je od zna\u010daja za na\u0161 \u017eivot.
\nZa vrhunce slave Zvu\u010dne revije, osim urednika i saradnika, jednako su zaslu\u017eni i spikeri koji su pro\u010ditali sve te raznovrsne sadr\u017eaje, nezaobilazna Rosanda Kovijani\u0107, vi\u0161edecenijski nam je \u010ditala \u010dasopis, profesionalno, a opet srda\u010dno i blagotvornom akcentacijom. Sada je sa nama, nezamenljiva Ljiljana\u2013Lji\u0161ka Bojovi\u0107 koja nam svojim zvonkim glasom, nagla\u0161eno kultivisanim i melodi\u010dnim, plasti\u010dno do\u010darava sav onaj pejza\u017e \u0161to ga obuhvata vodoskok njene interpretacije.
\nUz nadu da \u0107e na\u0161a revija jo\u0161 dugo trajati srda\u010dno vas pozdravljam.<\/p>\n
Autor, D\u017eano Rastoder<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Evo nas, dra\u017eesne slu\u0161ateljke i dragi slu\u0161aoci i pored svih dramati\u010dnih preobra\u017eaja i dubokih potresa u svakom smislu, \u0161to smo ih od osnivanja na\u0161eg \u010dasopisa…<\/p>\n