Izdavanje, obnavljanje, suspenzija i oduzimanje licence fizi\u010dkom ili pravnom licu je tako\u0111e jedna od novina reforme sistema socijalne i dje\u010dje za\u0161tite. Da bi neka ustanova, organizacija, fizi\u010dko ili pravno lice postalo ovla\u0161\u0107eni pru\u017ealac usluge, potrebno je da dobije licencu za obavljanje djelatnosti. Licencu za pru\u017eanje uluga izdaje nadle\u017eni organ dr\u017eavne uprave, Ministarstvo rada i socijalnog staranja, na period od \u0161est godina i obnavlja se u skladu sa Zakonom o socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi. Licenca je javna isprava, kojom se potvr\u0111uje da pru\u017ealac usluge, odnosno stru\u010dni radnik ispunjava utvr\u0111ene uslove i standarde za pru\u017eanje odre\u0111enih usluga, odnosno obavljanje stru\u010dnih poslova u oblasti socijalne i dje\u010dje za\u0161tite. Pravilnikom o bli\u017eim uslovima za izdavanje, obnavljanje, suspenziju i oduzimanje licence za obavljanje djelatnosti socijalne i dje\u010dje za\u0161tite, definisana je procedura koju je neophodno pro\u0107i u procesu aplikacije za licencu.
\nKada su u pitanju stru\u010dni radnici, licencu za rad dobijaju ako imaju zavr\u0161enu odgovaraju\u0107u stru\u010dnu spremu i polo\u017een stru\u010dni ispit u oblasti socijalne i dje\u010dje za\u0161tite. Stru\u010dni radnici su socijalni radnik, psiholog, pedagog, andragog, specijalni pedagog, pravnik, sociolog, defektolog, specijalni edukator, rehabilitator i doktor medicine. Stru\u010dni saradnici su lica druge struke, sa visokim obrazovanjem, koji obavljaju poslove kod pru\u017eaoca usluga. Doktor medicine u socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi dobija licencu za rad po uslovima i kriterijumima propisanim u zdravstvenoj za\u0161titi.
\nU odnosu na stru\u010dne radnike, dobijanje licence za pru\u017eaoce usluga iz oblasti socijalne i dje\u010dje za\u0161tite je mnogo komplikovanije. Pravilnikom o bli\u017eim uslovima za izdavanje, obnavljanje, suspenziju i oduzimanje licence za obavljanje djelatnosti socijalne i dje\u010dje za\u0161tite, u \u010dl. 3 je izme\u0111u ostalog predvi\u0111eno da pru\u017ealac usluge prilikom licenciranja konkretne usluge mora da prilo\u017ei: rje\u0161enje da je pru\u017ealac usluge upisan u odgovaraju\u0107i Registar; akt o osnivanju; statut; akt o unutra\u0161njoj organizaciji i sistematizaciji radnih mjesta; licenca za rad za stru\u010dne radnike; ugovor o radu ili drugi ugovor zaklju\u010den sa stru\u010dnim radnikom, stru\u010dnim saradnikom i saradnikom; program pru\u017eanja usluge (broj korisnika, procjena, planiranje i aktivnosti za pru\u017eanje konkretne usluge); procedura o primjeni neophodnih mjera u cilju sprje\u010davanja korisnika od povrje\u0111ivanja, samopovrje\u0111ivanja i nano\u0161enja materijalne \u0161tete; procedura o mjerama i aktivnostima u slu\u010daju incidentnih doga\u0111aja koji mogu da ugroze bezbjednost i \u017eivot korisnika; kao i neke druge procedure koje garantuju sigurnost i bezbjednost korisnika.
\nPru\u017eaoci usluge smje\u0161taja u ustanovu, prihvatili\u0161ta, svrati\u0161ta i dnevnog boravka uz navedene dokaze moraju pribaviti jo\u0161: 1) popis opreme, dokaz o obezbije\u0111enim sanitarno-tehni\u010dkim i higijenskim uslovima za rad; 2) stru\u010dni nalaz, odnosno izvje\u0161taj o izvr\u0161enim pregledima i ispitivanjima sredstava za rad sa ocjenom da su na njima obezbije\u0111ene propisane mjere za\u0161tite i zdravlja na radu; i 3) dokaz o ispunjenosti uslova za\u0161tite od po\u017eara.
\nLicenciranje usluge porodi\u010dnog smje\u0161taja \u2013 hraniteljstva i porodi\u010dnog smje\u0161taja obavlja se na druga\u010diji na\u010din u odnosu na ostale usluge u socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi. Naime, zahtjev za izdavanje licence pru\u017ealacu usluge porodi\u010dnog smje\u0161taja \u2013 hraniteljstva i porodi\u010dnog smje\u0161taja podnosi se nadle\u017eom CSR, koji, nakon procjene o podobnosti i uspje\u0161no zavr\u0161ene obuke za porodi\u010dni smje\u0161taj \u2013 hraniteljstvo i porodi\u010dni smje\u0161taj izdaje licencu za pru\u017eanje usluge na period od dvije godine.
\nReformom sistema socijalne i dje\u010dje za\u0161tite omogu\u0107en je pluralitet pru\u017eanja usluga, odnosno mogu\u0107nost da ve\u0107i broj organizacija pru\u017ea razli\u010dite usluge, \u010dime je trebala da se obezbijedi \u0161ira lepeza usluga koje bi mogle da zadovolje osnovne potrebe korisnika. Me\u0111utim, proces licenciranja u Crnoj Gori je jo\u0161 uvijek u toku. Primjetna je polarizacija usluga koje pru\u017eaju ustanove koje je osnovala dr\u017eava, s jedne strane, i usluge koje pru\u017eaju organizacije civilnog sektora i NVO, sa druge strane.
\nPa tako, javne ustanove naj\u010de\u0161\u0107e pru\u017eaju uslugu smje\u0161taja, prihvatili\u0161ta, dnevnog boravka, dok sa druge strane imamo razli\u010dite NVO koje se bave uslugama kao \u0161to su podr\u0161ka za \u017eivot u zajednici, savjetodavno terapijske i socio-edukativne usluge i druge usluge koje su u procesu licenciranja.<\/p>\n
Nedovr\u0161en proces licenciranja, kao i nepostojanje jedinstvene baze dostupnih usluga i na\u010dina na koji se iste ostvaruju, u zna\u010dajnoj mjeri ote\u017eava funkcionisanje onih lica kojima su te usluge potrebne. S druge strane, postavlja se pitanje da li su odre\u0111ene usluge u jednoj zajednici postavljene u skladu sa stvarnim potrebama korisnika koji tu gravitiraju?
\nTako\u0111e, Zakonom je predvi\u0111eno da se usluge od strane drugih pru\u017ealaca usluga sprovode na osnovu postupka javnih nabavki, javnog poziva ili javno-privatnog partnerstva u praksi se de\u0161ava da se nevladinim organizacijama name\u0107e obaveza pru\u017eanja usluga i to kroz konkurs za finansiranje projekata nevladinih organizacija koji se raspisuje u skladu sa Zakonom o nevladinim organizacijama. Na taj na\u010din, usluge koje pru\u017eaju NVO su neodr\u017eive, jer finansijska sredstva koja dobiju, i ako ih dobiju kroz finansiranje projekata, su vremenski oro\u010dena i finansijski ograni\u010dena, a \u010desto i nedovoljna za pru\u017eanje usluge u skladu sa stvarnim potrebama njihovih korisnika. To dovodi do ograni\u010denog broja korisnika, a postavlja se pitanje kontinuiteta i kvaliteta pru\u017eene usluge. Gubljenjem kontinuiteta za pru\u017eanje odre\u0111ene usluge mo\u017ee izazvati dalekose\u017ene posljedice po zdravlje i funkcionisanje nekih korisnika i njihovih porodica. S druge strane, postavljanje dodatnih uslova i kriterijuma za kori\u0161\u0107enje odre\u0111ene usluge, diskrimini\u0161u se ona lica koja ne ispunjavaju iste, a imaju stvarnu potrebu za uslugom.
\nDakle, dr\u017eava ovakvim na\u010dinom finansiranja usluga, odgovornost sa sebe prebacuje na pru\u017eaoca usluga, koji, sa druge strane, opet zavise od \u201evolje dr\u017eave\u201c ho\u0107e li im kroz razli\u010dite vrste finansiranja obezbijediti kontinuitet i kvalitet pru\u017eanja usluge za koju su licencirani.
\nS druge strane, sam proces licenciranja usluga mogao bi biti jednostavniji, a proces pra\u0107enja kvaliteta pru\u017eanja usluge sveobuhvatniji i redovniji. Utisak je da preovladava stav dr\u017eave da bi organizacije civilnog sektora ve\u0107inom trebale biti pru\u017eaoci usluga. To dovodi do vi\u0161e problema. Prije svega, ne mo\u017ee se osigurati kontinuitet pru\u017eanja usluge. Zatim, kod procesa licenciranja usluge, izme\u0111u ostalih uslova se zahtijeva da pru\u017ealac usluge ima najmanje jednog zaposlenog stru\u010dnog radnika, a za svaki servis i najmanje jednog saradnika. S obzirom da se NVO i organizacije civilnog sektora dominantno projektno finansiraju, nemogu\u0107e je obezbijediti novac za stru\u010dne radnike i saradnike prije licenciranje usluge, naro\u010dito zbog \u010dinjenice da sam proces licenciranja dugo traje. Zbog toga se NVO naj\u010de\u0161\u0107e odlu\u010duju za licenciranje usluge tek kada im se odobri projekat koji u okviru aktivnosti predvi\u0111a i licenciranje usluge. Dalje, novac koji se dobija za pru\u017eanje usluge je naj\u010de\u0161\u0107e mnogo ni\u017ei od realnih potreba. Bud\u017eet obuhvata tro\u0161kove saradnika, ali ne i tro\u0161kove stru\u010dnog radnika, \u0161to dodatno stvara optere\u0107enje za pru\u017eaoca usluge da \u201ena\u0111e\u201c nov\u010dana sredstva za te potrebe.
\nNa kontinuitet i kvalitet pru\u017eanja usluge mogu da uti\u010du razli\u010diti tehni\u010dki problemi i problemi li\u010dne prirode. Npr. kvar na prevoznom sredstvu prilago\u0111enom za OSI, a koji se koristi u okviru pru\u017eanja odre\u0111ene usluge ili npr. bolest ili neki drugi problem li\u010dne prirode za saradnika zaposlenom u servisiranju neke usluge. Zbog toga je veoma va\u017eno imati neku rezervnu opciju kojom bi se mogao nadomjestiti trenutni nedostatak, a da se ne gubi na kontinuitetu i kvalitetu usluge. To obi\u010dno zahtijeva i dodatne tro\u0161kove, \u0161to je veoma te\u0161ko osigurati kroz projektno finansiranje usluga. S obzirom na \u010dinjenicu da su ovo veoma realisti\u010dni problemi, terbalo bi da svaka usluga u okviru svoje finansijske konstrukcije ima i dio bud\u017eetskih rezervi, namijenjenih za gore pomenute situacije i tro\u0161kove povodom istih.
\nNajbolji na\u010din provjere kvaliteta usluge jeste zadovoljstvo korisnika.
\nDobro osmi\u0161ljen upitnik za svaku licenciranu uslugu namijenjen korisnicima usluga, uz ve\u0107 postoje\u0107e metode provjere kvaliteta usluge bi trebalo povremeno koristiti, kao i procjenu potreba korisnika, kako bi se mogla utvrditi opravdanost neke usluge u odre\u0111enoj zajednici.<\/p>\n
Tekst je kreiran u okviru projekta: “Jednako\u0161\u0107u do dostojanstvenog \u017eivota OSI u Crnoj Gori\u201c, koji sprovodi Savez slijepih Crne Gore u partnerstvu sa Udru\u017eenjem za podr\u0161ku osobama sa invaliditetom Bijelo Polje, a finansira Evropska unija kroz podr\u0161ku za civilno dru\u0161tvo (CSF) i Ministarstvo javne uprave, digitalnog dru\u0161tva i medija Crne Gore.<\/strong><\/p>\n S po\u0161tovanjem, Izdavanje, obnavljanje, suspenzija i oduzimanje licence fizi\u010dkom ili pravnom licu je tako\u0111e jedna od novina reforme sistema socijalne i dje\u010dje za\u0161tite. Da bi neka ustanova,…<\/p>\n
\nSAVEZ SLIJEPIH CRNE GORE
\nUl. Njego\u0161eva br.6, 81000 Podgorica
\nTel: +382 (0)20 665 368, fax: +382 (0)20 665 377
\nE mail: savezslijepihcg@gmail.com<\/a>
\nhttp:\/\/www.ss-cg.org\/<\/a> , http:\/\/www.zaposliosi.me\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"