Kao \u0161to je ve\u0107 vi\u0161e puta navedeno, proces licenciranja usluga u socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi jo\u0161 uvijek nije zavr\u0161en. Pored licenciranih pru\u017eaoca usluga, postoje i one ustanove i organizacije civilnog dru\u0161tva koje pru\u017eaju usluge razli\u010ditim kategorijama stanovni\u0161tva, a jo\u0161 uvijek nisu licencirali svoje usluge. Razlozi za to mogu biti razli\u010diti: nemogu\u0107nost da prije dobijanja licence pru\u017eaoc usluge zaposli stru\u010dne radnike i saradnike; ne ispunjava neki od tehni\u010dkih uslova koji su potrebni za dobijanje licence; ili su u procesu dobijanja iste, a sam postupak traje veoma dugo. Tako\u0111e, postoje organizacije civilnog dru\u0161tva koje pru\u017eaju odre\u0111ene usluge za kategorije stanovni\u0161tva za koje su osnovane, ali te usluge nisu prepoznate kao jedna ili vi\u0161e usluga koje postoje u Zakonu i pravilnicima, ve\u0107 bi se mogle podvesti pod \u201edrugim uslugama\u201c. Neke od tih \u201edrugih usluga\u201c se kontinuirano pru\u017eaju ve\u0107 du\u017ei niz godina, dok, sa druge strane postoje usluge koje su tek u povoju. Ono \u0161to predstavlja paradoks u sistemu socijalne i dje\u010dje za\u0161tite da su ove \u201edruge usluge\u201c na\u0161le prije primjenu kod svojih korisnika u odnosu na neke usluge koje postoje u sistemu socijalne i dje\u010dje za\u0161tite od njegovog reformisanja do danas, ali se ne koriste ili nisu dovoljno razvijene. To zna\u010di da se prilikom kreiranja sistema podr\u0161ke stanovni\u0161tvu (ovdje se prije svih misli na OSI) nisu procijenile njihove stvarne potrebe, ili da dr\u017eava, sem pukog zakonskog prepoznavanja usluge, nije u\u010dinila ni\u0161ta za njihov razvoj i inkluziju me\u0111u korisnicima kojima je ista potrebna. Iako jo\u0161 uvijek postoji dosta pru\u017ealaca usluga koji nijesu licencirali svoje usluge, ne mo\u017ee se prenebregnuti \u010dinjenicu da je njihovo postojanje zna\u010dajno za korisnike njihovih usluga, kao i za kreiranje cjelokupne slike dostupnosti i kvaliteta razli\u010ditih usluga.<\/p>\n
Bez obzira na zna\u010dajan porast licenciranih usluga u Crnoj Gori u posljednje vrijeme, mo\u017ee se konstatovati da iste i dalje nijesu dovoljno razvijene, uskla\u0111ene sa standardima i nijesu plod sistemskog razvijanja usluga. Zbog toga je prisutno \u201eforsiranje\u201c odre\u0111enih usluga, dok druge usluge nisu uop\u0161te zastupljene. Tako\u0111e, ne postoje jedinstveni podaci o razvijenosti usluga, broju korisnika koje ih koriste, preprekama u praksi, ishodima u pru\u017eenim uslugama, kao i potrebama korisnika za nekim novim uslugama koje ne postoje u odre\u0111enim zajednicama. \u010cak ni Zavod za socijalnu i dje\u010dju za\u0161titu koji je nadle\u017ean za razvijanje sistema kvaliteta u socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi, koordiniranje razvoja standarda usluga i predlaganje, unapre\u0111enje postoje\u0107ih i uvo\u0111enje novih standarda, tokom izrade svojih analiza o dostupnosti usluga u socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi ne mo\u017ee do\u0107i do potpunih i preciznih podataka o svim pru\u017eaocima usluga u Crnoj Gori, kao i o obimu korisnika. Poseban problem postoji u kvalitativnoj provjeri pru\u017eanja usluga. Naime, u praksi razli\u010dite usluge nazivaju istim imenima, i kao takve se sprovode kod razli\u010ditih licenciranih ili nelicenciranih pru\u017ealaca usluge. Zbog toga je veoma va\u017eno uspostaviti standarde za pru\u017eanje usluga, kao i pra\u0107enje primjene standarda, \u010dime bi se napravile jasne razlike izme\u0111u tih usluga, \u0161to bi omogu\u0107ilo lak\u0161e, jednostavnije i kvalitetnije pra\u0107enje pru\u017eanja usluga.
\nDakle, rasprostranjenost odre\u0111enih usluga u zajednici i njihov kvalitet u zna\u010dajnoj mjeri zavisi i od kapaciteta organizacija civilnog sektora, njihove me\u0111usobne saradnje i mo\u0107i da uti\u010de na dr\u017eavu da kreira politike, sprovodi mjere i aktivnosti u cilju razvoja usluga koje su potrebne korisnicima i po\u0161tovanja me\u0111unarodnih standarda.
\nDr\u017eava, za sada, ula\u017ee u usluge koje se odnose na institucionalni vid podr\u0161ke. O tome govori \u010dinjenica da je do sada otvoreno 17 dnevnih centara za djecu i mlade s invaliditetom me\u0111u kojima i tri dnevna centra za odrasla i stara lica. Tako\u0111e, za sada postoje tri doma za stare, u okviru kojih su otvoreni dnevni boravci za stare, kao i jedna ustanova zavodskog tipa koja je namijenjena za smje\u0161taj mladih, odraslih i starih lica s psihosocijalnim i intelektualnim invaliditetom, kao i lica koja imaju kombinaciju ovih invaliditeta sa fizi\u010dkim. U pripremi su jo\u0161 dva doma za stara lica u Podgorici i Nik\u0161i\u0107u, i o\u010dekuje se njihovo skorije otvaranje. S druge strane, ne razvijaju se usluge koje su isklju\u010divo namijenjene pojedincu i njegovim svakodnevnim potrebama. Pa tako, za uslugu personalne asistencije nisu propisani standardi za pru\u017eanje iste, cijenu usluge, izvor finansiranja, iako je u nadle\u017enosti dr\u017eave da obezbijedi pomenuti servis, a u praksi imamo svega tri licencirana pru\u017eaoca ove usluge koja se pru\u017ea ograni\u010denom broju korisnika, kroz projektno finansiranje.
\nDodatno problemati\u010dnim \u010dini \u010dinjenica da se neke usluge dominantno projektno finansiraju, \u010dime se ne mo\u017ee obezbijediti kvalitet, kontinuitet i odr\u017eivost pru\u017eanja usluge. Forsira se uski krug istih usluga u gotovo svim zajednicama, bez procjene stvarnih potreba potencijalnih korisnika.
\nNaj\u010de\u0161\u0107e im se nudi jedna usluga, bez mogu\u0107nosti izbora, vremenski oro\u010dena i broj\u010dano ograni\u010dena. Dok se nekim uslugama tra\u017ee rje\u0161enja za odr\u017eivost, druge jo\u0161 uvijek \u010dekaju model primjene kod korisnika. Pored dr\u017eave, i neke NVO kao pru\u017eaoci usluga \u010desto zauzimaju pasivnu ulogu u tra\u017eenju adekvatnih rje\u0161enja da usluge u\u010dine dostupnim, efikasnim, odr\u017eivim i postojanim, iz razloga \u0161to kroz pru\u017eanje odre\u0111ene usluge na neki na\u010din sebi obezbje\u0111uju odr\u017eivost na tr\u017ei\u0161tu, dok sa druge strane nema restriktivnih kontrola za pra\u0107enje kvaliteta usluge koju pru\u017eaju.
\nRazvijenost odre\u0111enih usluga socijalne i dje\u010dje za\u0161tite u lokalnim zajednicama u Crnoj Gori je razli\u010dita od op\u0161tine do op\u0161tine. Mnogo je faktora koji mogu da uti\u010du na socijalnu politiku u okviru op\u0161tina. Socijalna politika i ulaganja op\u0161tina u odre\u0111ene usluge naj\u010de\u0161\u0107e zavisi od ekonomske mo\u0107i op\u0161tine, obima potencijalnih korisnika, kao i od prepoznavanja va\u017enosti od lokalnih samouprava za uvo\u0111enje odre\u0111enih servisa koji bi pobolj\u0161ali kvalitet \u017eivota njihovih sugra\u0111ana. Zakon o socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi propisuje da se radi razvoja odnosno finansiranja usluga socijalne i dje\u010dje za\u0161tite sredstva obezbje\u0111uju iz bud\u017eeta dr\u017eave, bud\u017eeta op\u0161tine, donacija, igara na sre\u0107u i drugih izvora. Tim sredstvima finansiraju se usluge socijalne i dje\u010dje za\u0161tite za kojima postoji potreba u op\u0161tini i inovativne usluge i usluge socijalne i dje\u010dje za\u0161tite od posebnog zna\u010daja za dr\u017eavu.
\nS druge strane, Zakon o lokalnoj samoupravi propisuje nadle\u017enosti op\u0161tina i me\u0111u njima navodi da op\u0161tina u skladu sa mogu\u0107nostima, u\u010destvuje u obezbje\u0111ivanju uslova i unaprje\u0111enju djelatnosti: zdravstvene za\u0161tite, obrazovanja, socijalne i dje\u010dje za\u0161tite, zapo\u0161ljavanja i drugih oblasti od interesa za lokalno stanovni\u0161tvo i vr\u0161i prava i du\u017enosti osniva\u010da ustanova koje osniva u ovim djelatnostima, u skladu sa zakonom; i ure\u0111uje i obezbje\u0111uje rje\u0161avanje stambenih potreba lica u stanju socijalne potrebe i lica sa invaliditetom i poma\u017ee rad humanitarnih i nevladinih organizacija iz ovih oblasti, te vr\u0161i i druge poslove u skladu sa potrebama i interesima lokalnog stanovni\u0161tva.<\/p>\n
Iz navedenog mo\u017eemo zaklju\u010diti da se u ve\u0107ini op\u0161tina u Crnoj Gori finansijska sredstva namijenjena za usluge socijalne i dje\u010dje za\u0161tite za kojima postoji potreba u op\u0161tini koriste za neke druge namjene, da nisu dovoljne ili da ih nema. Ne postoji sistemsko, ciljano ulaganje u nove usluge, ve\u0107 sporadi\u010dno ulaganje za odr\u017eavanje, ali ne i razvoj ve\u0107 postoje\u0107ih usluga.<\/p>\n
Tekst je kreiran u okviru projekta: “Jednako\u0161\u0107u do dostojanstvenog \u017eivota OSI u Crnoj Gori\u201c, koji sprovodi Savez slijepih Crne Gore u partnerstvu sa Udru\u017eenjem za podr\u0161ku osobama sa invaliditetom Bijelo Polje, a finansira Evropska unija kroz podr\u0161ku za civilno dru\u0161tvo (CSF) i Ministarstvo javne uprave, digitalnog dru\u0161tva i medija Crne Gore.<\/strong><\/p>\n Tekst na engleskom jeziku mo\u017eete pro\u010ditati i preuzeti u nastavku – Practice in Montenegro<\/a> .\u00a0<\/strong><\/p>\n S po\u0161tovanjem,<\/strong><\/p>\n SAVEZ SLIJEPIH CRNE GORE Kao \u0161to je ve\u0107 vi\u0161e puta navedeno, proces licenciranja usluga u socijalnoj i dje\u010djoj za\u0161titi jo\u0161 uvijek nije zavr\u0161en. Pored licenciranih pru\u017eaoca usluga, postoje i…<\/p>\n
\nUl. Njego\u0161eva br.6, 81000 Podgorica
\nTel: +382 (0)20 665 368, fax: +382 (0)20 665 377
\nE mail: savezslijepihcg@gmail.com<\/a>
\nhttp:\/\/www.ss-cg.org\/<\/a> , http:\/\/www.zaposliosi.me\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"