– ANALIZA FOKUS GRUPA –<\/p>\n
Projekat OSNA\u017dENE KA PROMJENI – EMPOWERED TOWARD CHANGE sprovodi Savez slijepih Crne Gore – SSCG, uz podr\u0161ku Reaktor \u2013 Istra\u017eivanje u akciji (Reactor \u2013 Research in Action) i partnera u okviru projekta Unapre\u0111ivanje rodne ravnopravnosti u procesu pridru\u017eivanja EU koji je finansiran od strane Evropske unije i kofinansiran od strane \u0160vedske agencije za me\u0111unarodni razvoj i saradnju (Sida).\u00a0<\/em><\/p>\n OSNA\u017dENE KA PROMJENI<\/strong> Savez slijepih sprovodi projekat \u201c OSNA\u017dENE KA PROMJENI \u201d koji je podr\u017ean i finansiran od strane REACTORA, kroz aktivnost \u201eFurthering Gender Equality through the EU accession process\u201c finansiran od strane Evropske unije i \u0160vedske me\u0111unarodne organizacije za razvoj saradnje. Specifi\u010dni ciljevi projekta:<\/strong><\/p>\n – Oja\u010dani kapaciteti Saveza slijepih i lokalnih organizacija slijepih za efektivniji i kvalitetniji dijalog, rodnu dimenziju procesa pridru\u017eivanja EU Predvi\u0111ene aktivnosti projekta:<\/strong><\/p>\n – Izrada Plana izgradnje kapaciteta O\u010dekuje se pove\u0107ano znanje o procesu pridru\u017eivanja EU, oja\u010dani op\u0161ti kapaciteti o rodnim analizama i EU zagovaranju, pobolj\u0161ana odgovornost relevantnih vladinih institucija i njihova ja\u010da posve\u0107enost rodnoj ravnopravnosti u procesu pridru\u017eivanja EU.<\/p>\n METODOLOGIJA:<\/strong><\/p>\n Proces pridru\u017eivanja EU pro\u017eet je mnogim temama i pomaci u nekim oblastima zaista jesu vidljivi, ali kada govorimo o aktivizmu i participaciji sa akcentom na rodnu ravnopravnost uo\u010davamo da ne postoje promjene u kreiranju politika, a kamoli na unapre\u0111enju \u017eenskih prava. Kroz analizu hipoteza uz obrazlo\u017eenja za njihovo potvr\u0111ivanje ili opovrgavanje, dobi\u0107e se jasna slika o trenutnom stanju kada govorimo o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, tako va\u017enim, a tako malo Prema popunjenim predregrutacionim upitnicima, statisti\u010dka analiza ispitanika izgleda ovako:<\/p>\n – Od 39 ispitanika, 23 osobe odnosno 58.9% je bilo \u017eenskog, a 39.1% odnosno 16 osoba je mu\u0161kog pola. – Prilikom procjenjivanja sopstvene informisanosti u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja na skali od 1 \u2013 5, nijedan ispitanik se nije ocijenio najni\u017eom ocjenom 1. Ocjenu 2 sebi su dala 4 ispitanika, odnosno 10.2%, dok je njih 10, tj. 25.6% procijenilo informisanost ocjenom 3. Zna\u010dajan broj osoba, njih 16 ili 41.0% svoju infomisanost ocijenilo je sa 4, dok je njih 9 ili 23.0% sebi dalo najvi\u0161u ocjenu na ponu\u0111enoj skali – 5. ANALIZA:<\/strong><\/p>\n 1. Osobama s invaliditetom zdravstvene ustanove jesu dostupne, ali nisu pristupa\u010dne. Hipoteza je potvr\u0111ena. \u010cak i da nije sprovedeno opse\u017eno istra\u017eivanje i fokus grupni razgovori, prema popunjenim predregrutacionim upitnicima mogao bi se zaklju\u010diti odgovor. Samo \u010detiri od trideset i devet osoba je dobilo informacije u pristupa\u010dnom formatu, a me\u0111u te \u010detiri osobe se nalaze i osobe niskog rasta koje nemaju o\u0161te\u0107enje vida i osobe koje imaju djelimi\u010dno, ne i potpuno o\u0161te\u0107enje vida. Svi ostali, informacije ne dobijaju u pristupa\u010dnom formatu, \u0161to zna\u010di da ukoliko \u017eive sami ne\u0107e mo\u0107i da dobiju informacije o ljekarskom izvje\u0161taju i dalja uputstva za lije\u010denje. Kako bi mogli da znaju \u0161ta im na izvje\u0161taju pi\u0161e moraju ili da tra\u017ee od doktora da im pro\u010dita ili saop\u0161ti svoj nalaz i mi\u0161ljenje ili se moraju obratiti \u010desto neprijatnom medicinskom osoblju i medicinskim sestrama na \u0161alteru da im daju potrebne informacije. Naj\u010de\u0161\u0107e tra\u017ee asistenciju od porodice, prijatelja i kom\u0161ija, \u0161to onda zna\u010di da informacije o njihovom zdravstvenom stanju i informacije iz zdravstvenog kartona nisu tajne. Ispitinici tako\u0111e nemaju dovoljno informacija o polno prenosivim bolestima, a \u010dak i kada su imali rizi\u010dne seksualne odnose nisu imali dovoljno slobode da o tome razgovaraju sa ljekarima niti su nakon toga oti\u0161li na kontrolni pregled. Dakle, osobe s o\u0161te\u0107enjem vida i s invaliditetom uop\u0161te nisu dovoljno informisane o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, informacije uglavnom dobijaju sa nedovoljno relevantih adresa, \u0161to se ne razlikuje u ve\u0107oj mjeri od uop\u0161tenog na\u010dina dobijanja informacija u na\u0161em dru\u0161tvu. – \u201eMeni sestra nije vjerovala da imam o\u0161te\u0107enje vida i da zato uve\u010de, kad pogase svjetla, ne mogu samostalno da se brinem o bebi. Moja doktorka, koja je upoznata sa situacijom je bila na odmoru, a ova mi je tra\u017eila cijelu medicinsku dokumentaciju kako bi se uvjerila. Kao da ja ne bih voljela da je dijete pored mene\u2026\u201c ZAKLJU\u010cA<\/strong>K:<\/p>\n Kada se dobijeni rezultati sumiraju, mo\u017ee se uo\u010diti da se situacija u Crnoj Gori godinama nije promijenila na bolje. Da su osobe s invaliditetom i dalje diskriminisane, a da se primjeri lo\u0161e praske u zdravstvenim institucijama nastavljaju, te da bi osoblje zdravstvenog sistema u cjelosti moralo bolje da se upozna sa osnovnim ljudskim pravima u oblasti seksualnog i reproduktivnom zdravlja, koja se nalaze u nastavku ovog deskriptivnog zaklju\u010dka. – Pravo na privatnost odnosi se na privatnost u emotivnom \u017eivotu, porodici i pri dolasku i odlasku iz zdravstvene ustanove, ali i obavezi zaposlenih da po\u0161tuju praavo na privatnost drugih. SAVEZ SLIJEPIH CRNE GORE je nevladina i neprofitna organizacija, koja okuplja oko 1000 osoba s o\u0161te\u0107enjem vida koje su u\u010dlanjene u osam lokalnih organizacija slijepih, koje pokrivaju podru\u010dje svih op\u0161tina u na\u0161oj zemlji. Savez je osnovan 11. aprila 1947. na Cetinju, a sada\u0161nje sjedi\u0161te je u Podgorici \u2013 Ul. Njego\u0161eva br. 6. Upisan je u registar nevladinih udru\u017eenja kod Ministarstva unutra\u0161njih poslova i javne uprave Crne Gore dana 18. 02. 2000. pod rednim brojem 477. \u2022Organizovanju sportskih aktivnosti i takmi\u010denja me\u0111u kojima je do sada odr\u017eanih 54 \u0161ahovska prvenstava i 47 atletskih prvenstava osoba s o\u0161te\u0107enim vidom; Osim navedenih aktivnosti, Savez je tokom cijelog perioda postojanja stavljao veliki akcenat na me\u0111unarodnu saradnju. Savez je \u010dlan Evropskog i Svjetskog Saveza slijepih, a jedan je i od \u010dlanova Balkanskog konsultativnog komiteta koji egzistira unutar Evropskog Saveza vi\u0161e od dvije decenije i \u010dlan Mre\u017ee za zastupanje Zapadnog Balkana. Tako\u0111e, Savez je i \u010dlan IBCA-e (International-Braille-Chess-Association) i Koalicije Saradnjom do cilja na nivou Crne Gore.<\/p>\n Analizu mo\u017eete pogledati i preuzeti u nastavku: Seksualno i reporuktivno zdravlje OSI, analiza fokus grupe, 1.12.2022.<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" – ANALIZA FOKUS GRUPA – Projekat OSNA\u017dENE KA PROMJENI – EMPOWERED TOWARD CHANGE sprovodi Savez slijepih Crne Gore – SSCG, uz podr\u0161ku Reaktor \u2013 Istra\u017eivanje…<\/p>\n
\nO PROJEKTU:<\/strong><\/p>\n
\nPrijedlog projekta ima za cilj da podigne nivo znanja i informisanosti o po\u0161tovanju ljudskih prava, \u017eenskih prava i ubla\u017ei diskriminaciju \u017eena o\u0161te\u0107enog vida.
\nOsnovi cilj projekta je oja\u010dana pariticipativna demokratija i inkluzivan rodno osjetljiv proces pridru\u017eivanja EU.
\nTrenutno stanje na polju aktivizma i participacije nije na adekvatnom nivou.
\nPolitika rodne ravnopravnosti marginalizovana je u procesu pridru\u017eivanja EU, a strate\u0161ka dokumenta ne prate uklju\u010divanje principa rodne ravnopravnosti. Uprkos zna\u010dajnim pobolj\u0161anjima i veoma aktivnim djelovanjem \u017dOCD, nije vidljiva promjena u kreiranju politika, niti u unapre\u0111enju \u017eenskih prava. Evidentan je i manjak uklju\u010denosti i participacije organizacija u procesu pridru\u017eivanja EU, \u017eenska prava se ne adresiraju.
\nU okviru Saveza slijepih osnovan je Odbor \u017eena koji ima za cilj da uklju\u010di i omogu\u0107i kvalitetnije bavljenje politikom rodne ravnopravnosti i uklju\u010divanju \u017dSI u pregovaranjima. U prethodnom periodu Savez slijepih je radio kako na ja\u010danju kapaciteta, tako i na podizanju nivoa znanja \u010dlanova\/ca o politici rodne ravnopravnosti i tu u oblastima: rodna ravnopravnost, diskriminacija, nasilje.<\/p>\n
\n– Pobolj\u0161ana odgovornost vladinih institucija u implementaciji obaveza vezanih za rodnu ravnopravnost kroz process pridru\u017eivanja EU<\/p>\n
\n– Odr\u017eavanje treninga za ja\u010danje kapaciteta za kvalitetan monitoring, rodnu analizu, uklju\u010divanje principa rodne ravnopravnosti i zagovaranje za pridru\u017eivanje EU
\n– Monitoring izvr\u0161enja obaveza institucija Vlade u uklju\u010divanju principa rodne ravnopravnosti u procesu pridru\u017eivanja EU
\n– Ispitivanje trenutnog stanja u oblasti usluga seksualnog i reproduktivnog zdravlja \u017eena s invaliditetom – \u017dSI
\n– Objavljena publikacija o trenutnom stanju, predrasudama, preporukama za unapre\u0111enje u oblasti rodno osjetljive javne usluge, seksualno i reproduktivno zdravlje \u017dSI u pristupa\u010dnim formatima
\n– Priprema i emitovanje radijskih emisija
\n– Postavljanje poruka na dru\u0161tvenim mre\u017eana- facebook, instagram, twitter<\/p>\n
\nS obzirom na temu i cilj istra\u017eivanja, postavljene su sljede\u0107e hipoteze:
\n1) Osobama s invaliditetom zdravstvene ustanove jesu dostupne, ali nisu pristupa\u010dne.
\n2) Osobe s o\u0161te\u0107enjem vida ne dobijaju informacije u \u017eeljenom, pristupa\u010dnom formatu u ustanovama zdravstvene za\u0161tite.
\n3) Osobe s o\u0161te\u0107enjem vida \u010desto do\u017eivljavaju neprijatnosti u ustanovama zdravstvene za\u0161tite u odnosu na invaliditet.
\n4) Osobe s o\u0161te\u0107enjem vida dobijaju bolju uslugu u privatnim zdravstvenim ustanovama, nego u javnim.
\n5) Osobe s invaliditetom nisu dovoljno informisane o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
\n6) Osobe s invaliditetom nikada ili rijetko prijavljuju nepravilnosti u radu zdravstvenih ustanova.
\n7) \u017dene s invaliditetom su vi\u0161e diskriminisane u zdravstvenom sistemu u odnosu na mu\u0161karce s invaliditetom.<\/p>\n
\nzastupljenim temama.
\nU periodu od 17. oktobra do 07. novembra Savez slijepih Crne Gore organizovao je po jedno fokus grupno istra\u017eivanje u ju\u017enoj i sjevernoj regiji, odnosno u Baru i Bijelom Polju i dva u centralnoj, tj. u Podgorici \u010dija je tema bila upravo seksualno i reproduktivno zdravlje. Ovim istra\u017eivanjem obuhva\u0107eno je 39 osoba s o\u0161te\u0107enjem vida kako bi se otkrilo trenutno stanje informisanosti i na\u010dini na koje se informi\u0161u osobe s invaliditetom, kao i uop\u0161te stepen dostupnosti i pristupa\u010dnosti kako zdravstvenih institucija, tako i samih informacija. Najve\u0107im dijelom je govoreno o \u010desto neadekvatnom pristupu zdravstvenih radnika i ljekara, zbog \u010dega se osobe s o\u0161te\u0107enjem vida naj\u010de\u0161\u0107e konsultuju, savjetuju i informi\u0161u na neadekvatnim adresama i sa nedovoljno stru\u010dnim osobama, odnosno osobama iz najbli\u017eeg okru\u017eenja koje nisu sticale obrazovanje, i profesionalno iskustvo u oblastima seksualnog i reproduktivnog zdravlja.<\/p>\n
\n– \u0160to se godina starosti ti\u010de, 4 ispitanika, odnosno 10.2% je u starosnoj grupi 15 \u2013 25 godina, izme\u0111u 25 i 35 godina ima 10 ispitanika, tj. 25.6%. Pet ispitanika (22.2%) ima izme\u0111u 35 i 45 godina, dok je njih 9, odnosno 23.0% u starosnoj grupi izme\u0111u 45 i 55 godina. 28.2% ispitanika ili preciznije re\u010deno 11 osoba ima vi\u0161e od 55 godina.
\n– Od 23 osobe \u017eenskog pola, vi\u0161e od polovine (52.1%) nije imalo poro\u0111aj, odnosno 12 ispitanica. Od preostalih 11, sedam ispitanica, tj. 30.4% su se porodile prirodnim putem, a njih 4, \u0161to predstavlja 17.3% poro\u0111aj su imale carskim rezom.
\n– Na pitanje iz upitnika koje glasi \u201cDa li ste u ustanovama zdravstvene za\u0161tite do sada do\u017eivjeli neku neprijatnost?\u201d, \u010dak 18 ispitanika, odnosno 46.1% je odgovorilo potvrdno, a njih 12 (30.7%) nije
\ndo\u017eivljavalo neprijatnosti. Odgovor \u201cne sje\u0107am se\u201d zaokru\u017eilo je 23.0% ispitanika, odnosno 9 osoba.
\n– Na pitanje \u201cDa li u ustanovama zdravstvene za\u0161tite dobijate informacije u pristupa\u010dnom formatu?\u201d, odgovori su klasifikovani na sljede\u0107i na\u010din:
\n1) Da, uvijek su mi lako \u010ditljive. – zaokru\u017eila su 4 ispitanika ili procentualno izra\u017eeno 10.2%.
\n2) Ne, informacije mi nisu pristupa\u010dne. – je odgovor koji je izabralo 12 osoba, tj. 30.7% ispitanika.
\n3) Ponekad, kada ih zatra\u017eim. \u2013 je naj\u010de\u0161\u0107e izabrani odgovor, odnosno 15 ispitanika ili 38.4% je odgovorilo na ovaj na\u010din.
\n4) Nikada, \u010dak ni kada ih tra\u017eim. \u2013 izabralo je 20.5%, odnosno 8 osoba.<\/p>\n
\n– Posljednje pitanje odnosilo se na samoprocjenu komunikativnih sposobnosti na skali od 1 \u2013 7 i niko od ispitanika nije zaokru\u017eio tri osobe, odnosno 7.6% je sebe ocijenilo trojkom, njih 6 ili 15.3% se zadovoljilo ocjenom 4. Visoku peticu sebi je pripisalo 41.3%, odnosno 12 osoba, a \u0161esticu 8 osoba ili 20.5% od ukupnog broja ispitanika. Najvi\u0161om ocjenom na ovoj ponu\u0111enoj skali, dakle sedmicom ocijenjeno je 10 osoba ili 25.6% ispitanika.
\nVe\u0107 prilikom pripremanja sumirane statisti\u010dke analize, bilo je jasno da na\u0161i \u010dlanovi, odnosno osobe s o\u0161te\u0107enjem vida nisu u dovoljnoj mjeri informisani, naj\u010de\u0161\u0107e zbog toga \u0161to im ni same informacije nisu u pristupa\u010dnim formatima \u0161to je dodatno obja\u0161njeno na fokus grupama, a s obzirom na postavljene teme, cilj i hipoteze ista\u017eivanja najve\u0107i dio analize bi\u0107e usmjeren na njihovo potvr\u0111ivanje, odnosno opovrgavanje.<\/p>\n
\nOva hipoteza je potvr\u0111ena, s obzirom na to da sve osobe s o\u0161te\u0107 njem vida koje su prirustvovale fokus grupnom istra\u017eivanju jesu osiguranici koji imaju pravo na zdravstvenu za\u0161titu namijenjenu op\u0161tem stanovni\u0161tvu. I zbilja, svako ima pravo na preglede i eventualno lije\u010denje, \u0161to zna\u010di da zdravstvene ustanove jesu dostupne. Me\u0111utim, one naj\u010de\u0161\u0107e nisu pristupa\u010dne za osobe s invaliditetom, budu\u0107i da uglavnom nemaju elemente pristupa\u010dnosti ili oni nisu adekvatno postavljeni, ugra\u0111eni.
\n– \u201cJa, naravno, idem kod doktora kao i svi ostali ljudi. Ali ne mogu sama, mora neko sa mnom. Taktilnih traka u ve\u0107ini Domova zdravlja nema, a u Klini\u010dkom centru nema ih uop\u0161te, tako da na specijalisti\u010dki pregled uvijek moram da idem sa asistentima, iako \u010desto to ne \u017eelim.
\nNa nekim ordinacijama postoje i naljepnice na Brajevom pismu, ali \u010desto nisu dobro postavljene, nemarno se ophode prema njima, potpuno poravnaju ta\u010dkice prilikom lijepljenja. O govornim najavama i da ne pri\u010dam, u na\u0161em sistemu o tome mo\u017eemo samo da ma\u0161tamo.\u201d
\n– \u201cMislim da na\u0161e bolnice nisu pristupa\u010dne koliko bi trebalo. Rampe za korisnike kolica zaista postoje, ali za mene kao osobu niskog rasta uvijek je neprijatno da idem kod doktora i predam knji\u017eicu, jer su \u0161alteri stvarno previsoki.\u201d
\n2. Osobe s o\u0161te\u0107enjem vida ne dobijaju informacije u \u017eeljenom, pristupa\u010dnom formatu u ustanovama zdravstvene za\u0161tite.<\/p>\n
\n– \u201cObjasnio sam jednom doktoru da imam djelimi\u010dno o\u0161te\u0107enje vida i da mi da izvje\u0161taj u uve\u0107anom format, zna\u010di samo da font slova umjesto 12 bude npr. 18 ili 20. Rekao mi je da to ne mo\u017ee, jer sistem ne podr\u017eava takve izvje\u0161taje, mora da po\u0161tuje formu. A zamislite tu ironuju, pri\u010damo o oftamologu, mom dugogodi\u0161njem doktoru koji bolje i od mene zna koliko su mi mogu\u0107nosti za \u010ditanje ograni\u010dene.\u201d
\n– \u201cMislim da ne tra\u017eim nikakav specijalni tretman ako pitam sestru \u0161ta mi pi\u0161e na uputu, kad mi je zakazana kontrola i sli\u010dno. Me\u0111utim, njima je te\u0161ko i to da pro\u010ditaju, a primje\u0107uju da imam o\u0161te\u0107enje vida i da se nesigurno kre\u0107em. Jednostavno, nikako da im objasnimo da ne vidimo da \u010ditamo iako mo\u017eda vidimo \u0111e su vrata ili neka stolica.\u201d
\n– \u201cBudu\u0107i da smo svi usmjereni na zdravstvene institucije, a osobe s invaliditetom nekada i vi\u0161e od ostalih gra\u0111ana, ovo je pitanje koje bi moralo biti rije\u0161eno. Ili da dobijamo izvje\u0161taje u pristupa\u010dnom, uve\u0107anom formatu ili u nekoj vrsti audio formata.\u201d
\n– \u201cJa taj problem rje\u0161avam preko portala E-zdravlje. Ne zato \u0161to su tamo vodili ra\u010duna o opcijama pristupa\u010dnosti, nego zato \u0161to mi govorni softver, koji imam instaliran na ure\u0111ajima koje koristim \u010dita informacije koje su dostupne u elektronskoj formi. Ali \u0161ta je sa na\u0161im starijim \u010dlanovima, koji ne koriste savremene ure\u0111aje i za koje je tehnologija uglavnom nedostupna?\u201d
\n3. Osobe s o\u0161te\u0107enjem vida \u010desto do\u017eivljavaju neprijatnosti u ustanovama zdravstvene za\u0161tite u odnosu na invaliditet.
\nHipoteza je potvr\u0111ena. Gotovo polovina ispitanika, odnosno 46,1% osoba s invaliditetom prema ovom istra\u017eivanju do\u017eivjelo je neku vrstu neprijatnosti u ustanovama zdravstvene za\u0161tite. Tim prije \u0161to se najve\u0107im dijelom govorilo o seksualnom i reproduktivnom zdravlju, neprijatnosti se uglavnom odnose na neadekvatan tretman kod ginekologa, odnosno urologa. Ve\u0107ina ispitanica se nije prijatno osje\u0107ala na ginekolo\u0161kim pregledima, odnosno uslovi u kojima se oni obavljaju \u010desto nisu adekvatni, a ljekari ne obja\u0161njavaju postpunost doga\u0111aja i razloge za odre\u0111ene intervencije.
\n– \u201cKod mog doktora nema ni one zavjese iza koje treba da se presvu\u010dem, nego ka\u017eu: skini se i prebaci robu tu preko stolice. Kako treba da se osje\u0107am u tim trenucima?\u201d
\n– \u201cJa ba\u0161 imam negativno iskustvo i idem kod doktora samo kad me ne\u0161to boli, pa moram. Ina\u010de su vje\u010dito u \u017eurbi i tako rutinski i grubo obavljaju preglede da je to i neprijatno i bolno.\u201d
\n– \u201cJa sam \u010dak do\u017eivjela da mi je doktorica rekla da razmislim o\u0107u li da imam dijete, jer imam to o\u0161te\u0107enje koje imam, koje mi nije uro\u0111eno, nego vremenom ste\u010deno. Ja sam stvarno malo burnije reagovala i samo pomislila kako se osje\u0107aju one osobe koje jo\u0161 nisu sigurne po pitanju trudno\u0107e i do\u017eive da ih doktorica tako savjetuje i ka\u017ee da to nije dobra ideja.\u201d
\n– \u201cMene je urolog za\u010du\u0111eno gledao \u0161to sam do\u0161ao, a ni\u0161ta me ne boli.
\nKao nema potrebe da dolazim jednom godi\u0161nje, sve je u redu. Stalno pri\u010damo o nekoj prevenciji i onda do\u017eivite da vam se is\u010du\u0111avaju i malo se i podsmijevaju \u0161to tako redovno dolazite.\u201d
\nIako su negativna iskustva koja su ispitanice do\u017eivjele kod ginekologa najbrojnija, ne smijemo zanemariti neprijatnosti i prilikom mamografskih i redovnih pregleda dojki, kada u ordinaciji bude \u010desto vi\u0161e osoba nego \u0161to bi trebalo, zatim obra\u0107anje ljekara osobama koje su asistenti osoba s invaliditetom, kao i neadekvatno pona\u0161anje prilikom dijagnostike i uzimanja uzoraka u laboratorijskim postpcima.
\n– \u201cNe mo\u017eete nekad dostojanstveno da odete ni krv za analizu da date.
\nDo\u017eivjela sam da sam u\u0161la u laboratoriju, a da je ona sestra po\u010dela da mi vu\u010de rukav bez ikakvog obja\u0161njenja, kao da ja nisam sposobna da to uradim sama.\u201d
\n– \u201cKomunikacija je svuda najve\u0107i problem. Ako ne vidite, kao da ne znate ni da govorite, nego pitaju asistenta: a \u0161ta mu je? Ista je stvar kod ovog zavrtanja, kad bi objasnili \u0161ta \u0107e da urade, sigurno bi rukav sami podigli. Nego im je sve te\u0161ko, ja znam da imaju mnogo posla, ali ne shvataju da mi tu ne radimo i ne znamo kakve su procedure. Kad bi misli mogli da \u010ditamo, svima bi nam lak\u0161e bilo.\u201d
\n– \u201cJa sam imala odre\u0111enih problema i \u010desto sam i\u0161la kod doktora.
\nKada sam jednom prilikom do\u0161la po rezultate neke analize, sestra je pred punom \u010dekaonicom pri\u010dala \u0161ta su prona\u0161li i kako dalje treba da se lije\u010dim, zbog \u010dega su se svi okrenuli, gledali u mene i slu\u0161ali o mojim dijagnozama. Mo\u017eete zamisliti kako sam se osje\u0107ala, da je zemlja mogla da se otvori, da bar propadnem u nju.\u201d
\n4. Osobe s o\u0161te\u0107enjem vida dobijaju bolju uslugu u privatnim zdravstvenim ustanovama, nego u javnim.
\nHipoteza nije potvr\u0111ena. Iako su mnogi ispitanici saglasni da su prostorije i ure\u0111aji savremeniji u privatnim zdravstvenim ustanovama, mnoge osobe s invaliditetom sebi ne mogu da priu\u0161te lije\u010denje u njima. Sa druge strane, odre\u0111ene ure\u0111aje za obavljanje specijalisti\u010dkih i ekspertskih pregleda nemamo u privatnim, ve\u0107 samo u javnim zdravstvenim ustanovama, a to je naj\u010de\u0161\u0107e Klini\u010dki centar Crne Gore. Sti\u010de se utisak da ispitanici nisu nezadovoljni toliko zbog nestru\u010dnosti ljekara, koliko jesu zbog lo\u0161eg i neadekvatnog pristupa i \u010desto neprijatnoj i nedovoljno jasnoj komunikaciji.
\nDakle bolja usluga u smislu komunikacije i posve\u0107ivanja mo\u017ee se dobiti u privatnim ustanovama, ali u pogledu kvaliteta specijalisti\u010dkih pregleda ipak prednja\u010de javne zdravstvene ustanove.
\n– \u201cTo sve zavisi na kakvu osobu nai\u0111ete. Ja sam do\u017eivljavala nekad da me kod privatnika doktorica samo na brzinu neljubazno pregleda, jer je sa jednog posla do\u0161la na drugi, dok me moja doktorica uvijek lijepo primi. Mislim da kod nas ina\u010de i nisu najve\u0107i problem doktori, kad do njih do\u0111ete, nego medicinsko osoblje i sestre sa kojima ne mo\u017ee ni da se razgovara kako treba.\u201d
\n– \u201cMoje iskustvo je da su ljubazniji kod privatnika, ljubazno vas
\ndo\u010dekaju, nema \u010dekanja. Me\u0111utim, za mnoge preglede sam ipak
\ndobijao preporuku da idem u Klini\u010dki, jer za intervencije i operacije
\nkoje sam imao na oku niko nema ure\u0111aje, nego se to radi samo u KCCG. Jeste da se \u010deka, ali vi izbora nemate kada su tako bitne intervencije u pitanju.\u201d
\n– \u201cZa neke obi\u010dne, rutinske preglede i dijagnostiku, uvijek sam za to da se ide kod privatnika. Me\u0111utim, dosta toga ni oni ne mogu da vam zavr\u0161e. Neke analize ipak moraju da se obave u bolnici i neohodno je da danima budete na nekom odjeljenju dok se sve ne zavr\u0161i.\u201d
\n5. Osobe s invaliditetom nisu dovoljno informisane o seksualnom i reproduktivnom zdravlju.
\nHipoteza je potvr\u0111ena. Samo 25% ispitanika smatra se dovoljno informisanim u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja, a ni na jednoj fokus grupi nije dobijen adekvatan odgovor na pitanje \u201c\u0161ta obuhvata seksualno, a \u0161ta reproduktivno zdravlje?\u201d. Ove pojmove osobe s invaliditetom uglavnom do\u017eivljavaju kao sinonime, a naj\u010de\u0161\u0107e informacije tra\u017ee i dobijaju od prijatelja, \u010dlanova porodice i posredstvom interneta.
\nPrema definiciji Svjetske zdravstvene organizacije i Me\u0111unarodne seksolo\u0161ke asocijacije, seksualno zdravlje defini\u0161e se kao kontinuitet pozitivnih fizi\u010dkih, psihi\u010dkih i sociokulturnih iskustava povezanih sa seksualno\u0161\u0107u, dok reproduktivno zdravlje podrazumijeva uskla\u0111enost i normalno odvijanje funkcija reproduktivnog sistema u tjelesnom, psihi\u010dkom i socijalnom smislu. Za\u0161tita reproduktivnog zdravlja trebalo bi da podrazumijeva edukaciju o seksualnosti i reprodukciji, savjetovanje o planiranju porodice, zdravstvenu za\u0161titu reprodukcije, prevenciju, dijagnostiku i lije\u010denje razli\u010ditih bolesti i poreme\u0107aja, kao i prevenciju seksualnog zlostavljanja i \u017ertvama. Koliko zdravstveni sistem Crne Gore ne prepoznaje brigu o reproduktivnom zdravlju, pogotovo u periodu mladala\u0161tva mo\u017eda najbolje oslikava \u010dinjenica da ne postoji adekvatna briga o javnom zdravlju, odnosno sude\u0107i po odgovorima ispitanika ne postoji na\u010din da na adekvatan na\u010din do\u0111emo do svih informacija koje su nam potrebne. Najvi\u0161e o seksualnom i reproduktivnom zdravlju slu\u0161ali su na \u010dasovima biologije, a to nikako ne mo\u017ee biti dovoljno. Crnogorskom sistemu potreban je planski i sistematski pirstup ovim temama, kako bi sve relevantne informacije bile dostupne i pristupa\u010dne svima, bez obzira na njihov invaliditet i li\u010dna svojstva, kroz stalne edukacije i konstantno upoznavanje javnosti sa ispravnom terminologijom i svim \u0161to ona treba da obuhvata u praksi. Svjetska zdravstvena organizacija je samom definicijom seksualnog zdravlja postala sastavni dio pozitivnih stavova o seksualnosti i vlastitom tijelu, ali i poznavanje tehnologije zadovoljstva, informisanost o seksualnim rizicima i njihovom minimiziranju, te sposobnosti za ostvarivanje odnosa koji uklju\u010duje me\u0111usobni interes, povjerenje i komunikaciju. Nasuprot tome, \u017eivi se u dru\u0161tvu u kojem je \u010dak i seksualno i reproduktivno zdravlje jo\u0161 uvijek ne\u017eeljena ili makar tema o kojoj se sa nelagodom razgovara, a informacije nisu pristupa\u010dne \u0161iroj dru\u0161tvenoj javnosti, samim tim ni osobama s invaliditetom. Na jednoj od fokus grupa odr\u017eanoj u Bijelom Polju neki od ispitanika uop\u0161te nisu ni \u017eeljeli da razgovaraju o ovoj temi, a u nekim djelovima preno\u0161enja iskustava \u010dak su i izlazili iz prostorije u kojoj smo realizovali fokus grupno istra\u017eivanje.
\n– \u201cO tome je sramota bilo da se pri\u010da, na pregled kod doktora smo i\u0161li kad treba da se porodimo i to je to. Majka bi nam nekad rekla da ne sjedimo na hladno ili da pokrijemo le\u0111a i to je bila sva briga.\u201d
\n– \u201cKako \u0107emo i znati dovoljno, kada mi jo\u0161 uvijek zavijamo ulo\u0161ke u papirne kese, da se ne bi vidjelo \u0161ta nosimo? Jo\u0161 mnogo vremena \u0107e pro\u0107i dok mi o ovome budemo razgovarali kao o svakoj drugoj temi.\u201d
\n– \u201cNajve\u0107a briga o reproduktivnom zdravlju nam je kad nas \u010dlanovi porodice pitaju: a ima li \u0161ta novo? Ili ako imamo jedno dijete: a kad \u0107e drugo? Niko se ne pita \u0161ta se de\u0161ava konkretno sa tom osobom, da li \u017eeli i mo\u017ee da ima dijete. To nas nije sramota da pitamo, ali je sramota oti\u0107i kod doktora i raspitati se o seksualnim odnosima.\u201d
\n– \u201cMi dok smo mla\u0111i bili, ako gledamo film u kojem se likovi ljube roditelji su nam prekrivali o\u010di ili prebacivali kanal da ne gledamo. Prvi put smo o tome pri\u010dali na \u010dasovima biologije u \u0161estom razredu i tada nismo znali da li da se vi\u0161e crvenimo od sramote ili da pucamo od smijeha.\u201d
\n– \u201cJedino \u0161to treba da znamo jeste da do\u017eivimo zadovoljstvo, \u0161to se mene ti\u010de tu sva pri\u010da po\u010dinje i tu se zavr\u0161ava.\u201d Informacije o kontracepciji tako\u0111e nisu pristupa\u010dne, pa informacije o njihovom na\u010dinu upotrebe i mogu\u0107im kontraindikacijama tra\u017ee se od radnica u prodavnici \u0161to je neprihvatljivo ili na internetu. Ipak, nekada ni doktori ne daju dovoljno informacija.
\n– \u201cJednom sam u toku istog mjeseca dva puta imala menstrualni ciklus, zbog \u010dega sam oti\u0161la kod doktora. Rekao mi je da je sve u redu, ali ako mi se to ponovo desi da po\u010dnem da pijem anti bejbi pilule i da \u0107e mi zahvaljuju\u0107i njima ciklus uvijek biti istog dana u mjesecu. Kasnije sam kroz razgovore sa drugaricama i konsultacijom sa drugim doktorom saznala da je to \u0161tetno zbog hormona i da bih stalnom upotrebom ovih pilula bila u ogromnom riziku za nastanak i dobijanje raka dojke. Samo se pitam gdje bih sad bila da sam po\u010dela da ih pijem i tako nastavila\u2026\u201d
\n– \u201cSvaka kontracepcija koja uti\u010de na hemijske procese u organizmu mora biti \u0161tetna i ne podr\u017eavam je. Znam ljude sa mnogo kontraindikacija, a ja sam jednom od tableta za potenciju imao aritmiju i \u010dini mi se jedva sam pre\u017eivio. A uzeo sam samo pola, niko me na to nije upozorio.\u201d<\/p>\n
\n6. Osobe s invaliditetom nikada ili rijetko prijavljuju nepravilnosti u radu zdravstvenih ustanova.
\nHipoteza je potvr\u0111ena. Gotovo da niko od ispitanika nije prijavio nepravilnosti u radu zdravstvenih ustanova i zdravstvenih radnika. Ono \u0161to je posebno zabrinjavaju\u0107e jeste \u0161to su na takav sistem rada u ustanovama navikli i da nepravilnosti, grubo i neprofesionalno pona\u0161anje do\u017eivljavaju kao uobi\u010dajeno. Pora\u017eavaju\u0107e je i da ih \u010desto opravdavaju za neljubazno pona\u0161anje, sa milosr\u0111em i strahom posmatraju \u201cda se ne ogrije\u0161e, greota je da neko ostane bez posla\u201d iako su zbog iste osobe do\u017eivjeli neprijatnosti.
\n– \u201cA nije ni njima lako, rade sa razli\u010ditim ljudima. Neki se bune, neki sva\u0111aju, ne\u0107e da \u010dekaju\u2026 I za sve opet doktori krivi!\u201d
\n– \u201cJa ne pravim problem nikad, ako ne\u0161to mo\u017ee \u2013 mo\u017ee. Ako ne mo\u017ee, ja \u0107u sa\u010dekati. Pogotovo ako je mlada osoba, zamislim \u0161ta da mi je \u0107erka, pa se suzdr\u017eim uvijek.\u201d
\n– \u201cPosva\u0111am se \u010desto sa medicinskim sestrama. Neljubazne su, uop\u0161te ne rade svoj posao kako treba. Nekad pogre\u0161no upi\u0161u i datum ili vrijeme za pregled, pa posle mi \u010dekamo. Ja im odgovorim uvijek, to su njihove gre\u0161ke. Ali nisam stvarno nikad i\u0161la i pisala \u017ealbe, to je meni komplikovano. Ovako ja to sa njima raspravim.\u201d
\n– \u201cJednom sam oti\u0161la u upravu tamo iza bolnice da se \u017ealim na jednu medicinsku sestru. Slede\u0107i put kad me je vi\u0111ela, pitala je jesam li opet oti\u0161la da je tu\u017eim, ali mi je zato sve odmah zavr\u0161ila.\u201d
\n7. \u017dene s invaliditetom su vi\u0161e diskriminisane u zdravstvenom sistemu u odnosu na mu\u0161karce s invaliditetom.
\nHipoteza je potvr\u0111ena. Ako se govori uop\u0161teno o zdravstvenom sistemu, onda su podjednako diskriminisani i mu\u0161karci i \u017eene s invaliditetom.
\nMe\u0111utim ako se u fokusu pri\u010de postavi seksualno i reproduktivno zdravlje, \u0161to i jeste tema ovog istra\u017eivanja, onda su \u017eene vi\u0161estruko diskriminisane.
\nNaj\u010de\u0161\u0107e zbog neadekvatnog pristupa ljekara i medicinskog osoblja uop\u0161te, a onda i zbog lo\u0161ih uslova u kojima bi trebalo da vode brigu o svom zdravlju. Sa druge strane \u017eene su pod stalnim pritiskom kada govorimo o reproduktivnom zdravlju, jer \u017eivimo u dru\u0161tvu koje jo\u0161 uvijek nije u dovoljnoj mjeri osvije\u0161\u0107eno o samom pojmu i njegovom zna\u010denju. Prema svjedo\u010denjima ispitanica koje su imale iskustvo poro\u0111aja, uslovi i tretman koji su dobile u zdravstvenim ustanovama najbla\u017ee re\u010deno nije na zadovoljavaju\u0107em nivou, nije adekvatan. Aku\u0161ersko nasilje jedna je od tema koje u posljednje vrijeme izazivaju veliku pa\u017enju javnosti, a na\u017ealost de\u0161ava se i u na\u0161im zdravstvenim ustanovama.
\n– \u201eMeni su, sre\u0107om, roditelji medicinski radnici, pa sam opet dobro i pro\u0161la. Me\u0111utim, ba\u0161 su neljubazni u porodili\u0161tu i kako god se osje\u0107ali nakon poro\u0111aja, samo jedva \u010dekate da iza\u0111ete odatle.\u201c<\/p>\n
\n– \u201eMeni su kao osobi niskog rasta rekli da te\u0161ko mogu da ostanem trudna na prirodan na\u010din, \u0161to me je malo obeshrabrilo. Me\u0111utim, kasnije na pregledima i istra\u017eivanjem sam shvatila da to nema ba\u0161 nikakve veze i da mogu sve \u0161to i druge djevojke, pa i da ostanem trudna.\u201c
\n– \u201eJa imam potpuno o\u0161te\u0107enje vida i kada pomenem trudno\u0107u stalno me pitaju: pa kako ti to planira\u0161? I doktori su puni predrasuda, mene mnogo toga zanima, a ne znam ni sa kim bih mogla da porazgovaram.\u201c
\n– \u201e\u017dene su definitivno vi\u0161e pogo\u0111ene nego mi mu\u0161karci. Na njima je teret ra\u0111anja i one moraju i vi\u0161e da vode ra\u010duna o svom zdravlju i \u010de\u0161\u0107e da se pregledaju. Ne msilim da zavisi toliko od nas mu\u0161karaca koliko od \u017eena.\u201c
\n– \u201eSvaka \u017eena treba bar dva puta godi\u0161nje da ide na preglede. Ja to potpuno podr\u017eavam i nagovaram moju partnerku da uradi isto.\u201c<\/p>\n
\n– Pravo na \u017eivot podrazumijeva da ljudi imaju pravo na za\u0161titu od bolesti i smrti. To ih obavezuje da budu odgovorni i \u010duvaju svoje zdravlje.
\n– Pravom na slobodu i sigurnost svi ljudi imaju pravo da slobodno i odgovorno odlu\u010duju o svom polnom \u017eivotu, ali i obavezu da ne ugroze drugima to pravo.
\n– Pravo na slobodan izbor zna\u010di da svi ljudi imaju prava da donose sopstvene odluke vezano za zasivanje porodice i ra\u0111anje djece.
\nIstovremeno, treba da po\u0161tuju pravo drugih da samostalno donose odluke u toj sferi.
\n– Pravo na ravnopravnost zna\u010di da svi ljudi imaju jednaka prava da se informi\u0161u o reproduktivnom zdravlju, donose odluke i koriste zdravstvenu za\u0161titu.
\n– Pravo na za\u0161titu od seksualnog zlostavljanja garantuje da svi ljudi imaju pravo da budu za\u0161ti\u0107eni od svih oblika seksualnog nasilja i zlostavljanja. Istovremeno, to ih obavezuje da ne vr\u0161e seksualno nasilje nad drugih ljudima.<\/p>\n
\n– Svi ljudi imaju pravo na svoje mi\u0161ljenje, ali i obavezu da uva\u017ee mi\u0161ljenje drugih.
\n– Pravo na informisanost i obrazovanje usmjerava na dobijanje znanja i vje\u0161tina koje \u0107e pomo\u0107i u za\u0161titi reproduktivnog zdravlja i primijeni usvojenih znanja.
\n– Pravo na u\u010destvovanje u dono\u0161enju politi\u010dkih odluka podrazumijeva i pravo izno\u0161enja svog mi\u0161ljenja o seksualnim i reproduktivnim pravima.
\n– Pravo na za\u0161titu zdravlja garantuje pravo da se dobije adekvatna zdravstvena za\u0161tita odnosu na reproduktivno zdravlje, a obuhvata redovne odlaske na kontrole kod ljekara u cilju o\u010duvanja reproduktivnog zdravlja.
\nPove\u0107anje nivoa informisanosti i kvantuma znanja stanovni\u0161tva o seksualnom i reproduktivnom zdravlju treba da dovede do modifikacije pona\u0161anja i prilago\u0111avanja zdravlju. Time bi se smanjio rizik oblijevanja od razli\u010ditih vrsta polno prenosivih bolesti, uslovilo preduzimanje mjera za rano prepoznavanje bolesti-prevencija i skra\u0107ivanje intervala od nastanka prvih klini\u010dkih simptoma do postavljanja dijagnoze. Edukacija i informisanost su klju\u010d prevencije, koja ne mo\u017ee postojati ukoliko se neke teme jo\u0161 uvijek smatraju nepo\u017eeljnim, iako se direktno ti\u010du zdravlja.
\nIpak, u crnogorskom dru\u0161tvu odoma\u0107ila se poslovica da \u201ezdravlja i znanja nikad dosta\u201c, pa \u0107e zaklju\u010dci svakako poslu\u017eiti za unapre\u0111enje stanja u oblasti reproduktivnog i seksualnog zdravlja.<\/p>\n
\nVizija SSCG – Osobe o\u0161te\u0107enog vida: osna\u017eene, integrisane i uklju\u010dene u dru\u0161tvo.
\nMisija SSCG je uklju\u010denost osoba o\u0161te\u0107enog vida kroz podsticanje i sprovo\u0111enje aktivnosti koje isti\u010du sposobnosti i ja\u010daju njihovu li\u010dnost u dru\u0161tvenoj zajednici.
\nU prethodnih vi\u0161e od 75 godina Savez je radio i radi na pobolj\u0161anju ciljeva:
\n\u2022Pru\u017eanju podr\u0161ke i podsticanju \u010dlanova da se \u0161koluju i posti\u017eu \u0161to ve\u0107i stepen obrazovanja;
\n\u2022Pru\u017eanju podr\u0161ke i pomo\u0107i pri zapo\u0161ljavanju;
\n\u2022Nabavci i distribuiranju tiflotehni\u010dkih pomagala za ra\u010dun Fonda PIO, a kasnije Fonda zdravstva i to onih koje je dr\u017eava kroz ova dva sistema finansirala;
\n\u2022Omogu\u0107avanju besplatnog ili po povoljnim uslovima, odmora na moru ili planini;
\n\u2022Organizovanju velikog broja kulturnih doga\u0111aja na kojima su u\u010destvovale osobe s o\u0161te\u0107enim vidom, kao \u0161to su knji\u017eevne ve\u010deri, muzi\u010dki koncerti, izlo\u017ebe ru\u010dnih radova i sli\u010dno;<\/p>\n
\n\u2022Izdavanju brajevih i audio \u010dasopisa me\u0111u kojima je najzna\u010dajniji audio \u010dasopis \u201eZvu\u010dna revija\u201c koji izlazi ve\u0107 4 decenije kao mjese\u010dni \u010dasopis.
\nOvaj \u010dasopis je ranije izdavan na audio kasetama, a od prije par godina na CD-u u mp3 formatu.<\/p>\n