Konvencija UN-a o pravima osoba s invaliditetom (CRPD) zahtijeva od dr\u017eava \u010dlanica da osiguraju da osobe s invaliditetom (OSI) dobiju jednaku pristupa\u010dnost i mogu\u0107nosti prema zakonu i da se uzdr\u017ee od praksi koje su diskriminatorne prema njima. Cilj CRPD-a je potpuna inkluzija osoba s invaliditetom u dru\u0161tvo, a nediskriminacija podrazumijeva pozitivnu akciju, odnosno razumne adaptacije za zadovoljavanje specifi\u010dnih zahtjeva OSI. Ovo uklju\u010duje pa\u017enju da informacije koje se kreiraju budu pristupa\u010dne.
\nEvropski savez slijepih (EBU) odr\u017ealo je 18. i 19. oktobra 2022. godine zavr\u0161ni doga\u0111aj projekta PARVIS (Promovisanje svijesti o pravima osoba s o\u0161te\u0107enim vidom u inkluzivnom dru\u0161tvu) u obliku webinara o nediskriminaciji, ta\u010dnije za razmjenu o naj\u010de\u0161\u0107im oblicima diskriminacije koje do\u017eivljavaju osobe s o\u0161te\u0107enim vidom (OOV) zbog neispunjenja prisatupa\u010dnosti informacija u nekim
\nklju\u010dnim oblastima za njihovo uklju\u010divanje u dru\u0161tvo.
\nPrisutno je bilo oko 30 u\u010desnika koji su predstavljali 17 nacionalnih organizacija \u010dlanica \u2013 iz 13 zemalja EU i 4 zemlje koje nisu \u010dlanice EU \u2013 pored gostiju sa Univerziteta u Lidsu i na\u0161e krovne grupe Evropskog foruma osoba s invaliditetom.
\nZanimljivo je da se najvi\u0161e zabrinutosti oko pristupa\u010dnih informacija, u sve tri fokusne oblasti, odnosi na upotrebu neprilago\u0111enih informacionih tehnologija (IT), bez alternativnih kanala informisanja za OOV. Informacije na mre\u017ei, bilo da se radi o internetu, intranetu ili putem aplikacija, postale su nova normalnost, ali OOV su \u010desto zanemarene u ovom novom okru\u017eenju: razvoj novih IT alata raste brzo, ali pre\u010desto se malo prioriteta daje pristupa\u010dnosti za sve.
\nU oblasti obrazovanja, obrazovne ustanove sve vi\u0161e koriste onlajn alate za komunikaciju sa u\u010denicima\/studentima ili roditeljima o bitnim aspektima \u017eivota u ustanovi, obrazovnim programima, rasporedu \u010dasova, ocjenama, zadacima itd.
\nIpak, daleko od dovoljno pa\u017enje se posve\u0107uje \u2013 bilo na od samog po\u010detka (\u201epo dizajnu\u201c) ili kako se problemi pojavljuju u praksi \u2013 pristupa\u010dnosti web stranica, aplikacija ili softvera za korisnike djelimi\u010dno o\u0161te\u0107enog vida, kako bi se osiguralo da oni nisu diskriminisani u obrazovanju. Trajne zadane postavke platforme
\nPronote u Francuskoj, opisane od strane na\u0161e francuske organizacije \u010dlanice, ilustruju kako stupanje na snagu Direktive EU o pristupa\u010dnosti interneta ovdje ne uspijeva.
\nTako\u0111e se \u010desto navodi da su IT problemi uzrok nepristupa\u010dnih informacija u zdravstvu, uglavnom bolni\u010dkih informacija o terminima i boravcima, ali i, \u0161to je jo\u0161 iznena\u0111uju\u0107e, op\u0161tih informacija o programima javnog zdravlja. Iskustvo koje je prijavila na\u0161a organizacija \u010dlanica u Velikoj Britaniji je zna\u010dajno: \u010desto se prijavljuju neuspjesi u ispunjavanju preciznih zahtjeva Standarda pristupa\u010dnih zdravstvenih informacija, \u0161to otkriva da veliki dio zdravstvenog sistema i daljenije svjestan standarda.
\n\u0160to se ti\u010de zapo\u0161ljavanja, javne slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje daleko od toga da dovoljno vode ra\u010duna o pristupa\u010dnosti svojih sve digitalnijih informacija i komunikacija. Ali stvari ne idu na bolje u zapo\u0161ljavanju, jer poslodavci i dalje uglavnom ne obezbje\u0111uju razumne adaptacije na radnom mjestu, odnosno softverima i IT sistemima koji su prilago\u0111eni kori\u0161\u0107enju \u010dita\u010da ekrana. Na\u0161a organizacija \u010dlanica u Crnoj Gori razotkrila je jaz izme\u0111u stvarnosti i obaveza poslodavaca prema nacionalnom Zakonu o rehabilitaciji i zapo\u0161ljavanju OSI.
\nKriza KOVID-19 dramati\u010dno je razotkrila pitanje, posebno u oblastima obrazovanja i zdravstvene za\u0161tite, o tome kako bi IT, ako nije pristupa\u010dan, mogao dodatno izolovati i isklju\u010diti OOV umjesto da omogu\u0107i i uklju\u010di ih kako bi se razumno o\u010dekivalo da to u\u010dine.
\nNaravno, pristupa\u010dnost informacija zasnovanih na IT-u samo je dio diskriminacije s kojom se OOV suo\u010davaju u ove tri klju\u010dne oblasti. Me\u0111utim, zbog sve ve\u0107e va\u017enosti u savremenom \u017eivotu, osje\u0107amo potrebu da damo sljede\u0107e preporuke:<\/p>\n
– Gdje god se javno finansiranje koristi za razvoj IT softvera, uklju\u010duju\u0107i javne nabavke, javne vlasti treba da postavljaju stroge zahtjeve pristupa\u010dnosti, ispunjavaju\u0107i principe univerzalnog dizajna.
\n– OOV ili reprezentativna udru\u017eenja treba da budu uklju\u010dena u proces omogu\u0107avanja pristupa softveru (Ni\u0161ta o nama, bez nas).
\n– OOV uvijek treba dati mogu\u0107nost alternativnog na\u010dina pristupa digitalnim informacijama ili komunikaciji.
\n– Privatni sektor mora poja\u010dati svoje napore da razvije potpuno pristupa\u010dna rje\u0161enja, \u010dak i kada to nije izri\u010dito propisano zakonom.
\n– Sve obrazovne ustanove, pru\u017eaoci zdravstvenih usluga, posebno oni koji primaju javna sredstva, kao i slu\u017ebe za zapo\u0161ljavanje i poslodavci, treba da obezbijede da softverski programi i sistemi koje koriste budu pristupa\u010dni OOV.
\n– Organi javne vlasti treba da ulo\u017ee sve napore da podignu svijest o obavezama prema Konvenciji o pravima osoba s invaliditetom, kao i prema zakonu EU i nacionalnom pravu, i da razviju stru\u010dnost u oblasti dostupnosti i pristupa\u010dnosti IT-a.
\n– Sve zainteresovane strane treba da podsti\u010du i olak\u0161avaju povratne informacije o nedostacima u oblasti pristupa\u010dnosti informacija i da djeluju na tome kako bi pobolj\u0161ali svoje IT sisteme.
\n– Sami \u017ealbeni mehanizmi treba da budu pristupa\u010dni i lako dostupni, a OOV treba da budu proaktivno informisane o njima i za\u0161ti\u0107ene od straha od daljih pote\u0161ko\u0107a ako ih koriste.
\n– Vlasti odre\u0111ene da nadgledaju pristupa\u010dnost web stranica i aplikacija javnog sektora treba da tretiraju oblasti obrazovanja, zapo\u0161ljavanja i zdravstva kao prioritet kako bi osigurale dru\u0161tvenu uklju\u010denost OOV.
\nOvo su zapa\u017eanja i preporuke koje \u0107emo iznostiti u svakoj prilici relevantnim akterima i pozivamo sve zainteresovane strane da ih poka\u017eu u svom zagovaranju.<\/p>\n
O PARVIS-u<\/p>\n
Uz podr\u0161ku Evropske komisije, projekat PARVIS ima za cilj podizanje svijesti o pravima gra\u0111ana djelimi\u010dno i potpuno o\u0161te\u0107enog vida u Evropi. Fokusira se na 10 prava proiza\u0161lih iz CRPD-a, uklju\u010duju\u0107i pravo na pristupa\u010dne informacije.
\nUklju\u010duje na\u0161e organizacije \u010dlanice iz Slova\u010dke, Njema\u010dke, Crne Gore, Francuske, Litvanije, Portugala i \u0160panije, plus Holandiju i \u0160vedsku koje djeluju kao partneri.<\/p>\n
O EBU<\/p>\n
EBU je jedno od \u0161est regionalnih tijela Svjetskog saveza slijepih i promovi\u0161e interese osoba potpuno i djelimi\u010dno o\u0161te\u0107enog vida u Evropi. Na\u0161a 41 nacionalna organizacija \u010dlanica u Evropi uklju\u010duje 25 dr\u017eava \u010dlanica Evropske unije (sve EU osim Letonije i Malte).<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Konvencija UN-a o pravima osoba s invaliditetom (CRPD) zahtijeva od dr\u017eava \u010dlanica da osiguraju da osobe s invaliditetom (OSI) dobiju jednaku pristupa\u010dnost i mogu\u0107nosti prema…<\/p>\n