Dvadeseta s\u0458ednica (1999)*<\/p>\n
Op\u0161ta preporuka br. 24: \u010dlan 12 Konvencije, \u017dene i zdravlje<\/strong><\/p>\n 1. Komitet za eliminaciju diskriminacije \u017eena, potvr\u0111uju\u0107i da je pristup zdravstvenoj za\u0161titi, uklju\u010duju\u0107i reproduktivnu za\u0161titu, osnovno pravo garantovano Konvencijom o eliminaciji svih oblika diskriminacije \u017eena, odlu\u010dio je da na svojoj dvadesetoj sjednici, shodno \u010dlanu 21, izradi op\u0161tu preporuku o \u010dlanu 12 Konvencije.<\/p>\n UVOD<\/strong><\/p>\n 2. Po\u0161tovanje \u010dlana 12. Konvencije od strane dr\u017eava potpisnica klju\u010dno je za zdravlje i dobrobit \u017eena. Od dr\u017eava se zahtijeva da elimini\u0161u diskriminaciju \u017eena kada je u pitanju pristup zdravstvenim uslugama tokom \u010ditavog \u017eivota, posebno u pogledu planiranja porodice, trudnoc\u0301e, u periodu nakon poro\u0111aja i kasnije. Razmotreni izvje\u0161taji koje su dr\u017eave potpisnice dostavile u skladu sa \u010dlanom 18 Konvencije pokazuju da je zdravlje \u017eena pitanje koje je prepoznato kao najva\u017enija tema za unaprije\u0111enje zdravlja i dobrobiti \u017eena. Kako bi pomogla dr\u017eavama potpisnicama i onima koji se posebno interesuju i bave pitanjima vezanim za zdravlje \u017eena, ova op\u0161ta preporuka nastoji da objasni kako Komitet razumije \u010dlan 12 i da iznese mjere za eliminaciju diskriminacije kako bi se ostvarilo pravo \u017eena do najvi\u0161eg moguc\u0301eg zdravstvenog standarda.<\/p>\n 3. Pomenuti ciljevi su tako\u0111e razmatrani i na nedavno odr\u017eanim svjetskim konferencijama Ujedinjenih nacija. Pripremaju\u0107i ovu op\u0161tu preporuku, Komitet je uzeo u obzir relevantne programe djelovanja usvojene na svjetskim konferencijama Ujedinjenih nacija, posebno programe Svjetske konferencije o ljudskim pravima odr\u017eane 1993, Me\u0111unarodne konferencije o stanovni\u0161tvu i razvoju odr\u017eanoj 1994. i 4. Komitet je uo\u010dio veliki zna\u010daj koji drugi dokumenti Ujedinjenih nacija pridaju pravu na zdravlje i na uslove koji omoguc\u0301avaju postizanje dobrog zdravlja. Me\u0111u takvim dokumentima su Op\u0161ta deklaracija o ljudskim pravima, Me\u0111unarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima, Me\u0111unarodni pakt o gra\u0111anskim i politi\u010dkim pravima, Konvencija o pravima djeteta i Konvencija o eliminaciji svih oblika rasne diskriminacije.<\/p>\n 5. Komitet se tako\u0111e poziva na svoje ranije op\u0161te preporuke o cirkumciziji-obrezivanju \u017eena, virusu imunodeficijencije\/sindromu ste\u010dene imunodeficijencije (HIV\/AIDS), \u017eenama s invaliditetom, nasilju nad \u017eenama i ravnopravnosti u porodi\u010dnim odnosima, a sve se to odnosi na pitanja koja su sastavni dio potpune uskla\u0111enosti sa \u010dlanom 12 Konvencije.<\/p>\n 6. Mada biolo\u0161ke razlike izme\u0111u mu\u0161karaca i \u017eena mogu da dovedu do razlika u zdravstvenom stanju, postoje i dru\u0161tveni \u010dinioci koji uti\u010du na zdravstveno stanje mu\u0161karaca i \u017eena. Oni mogu da stvore razlike i me\u0111u samim \u017eenama. Iz tog razloga, potrebno je posvetiti posebnu pa\u017enju zdravstvenim potrebama i pravima \u017eena koje pripadaju posebno osjetljivim grupama ili grupama koje se nalaze u veoma nepovoljnom polo\u017eaju, kao \u0161to su \u017eene migrantkinje, izbjeglice i interno raseljene \u017eene, \u017eenska djeca i starije \u017eene, \u017eene koje se bave prostitucijom, domoroda\u010dke \u017eene i \u017eene sa fizi\u010dkim ili mentalnim invaliditetom.<\/p>\n 7. Komitet skre\u0107e pa\u017enju na to da pravo \u017eena na zdravlje mo\u017ee potpuno da se ostvari samo ako dr\u017eave potpisnice ispune svoju obavezu da po\u0161tuju, \u0161tite i unaprije\u0111uju osnovno ljudsko pravo \u017eena na odgovaraju\u0107u ishranu tokom \u017eivota. Ova obaveza podrazumijeva obezbje\u0111ivanje zaliha sigurne i zdrave hrane, prilago\u0111ene lokalnim uslovima. Zato, dr\u017eave potpisnice treba da preduzmu korake koji \u0107e olak\u0161ati fizi\u010dki i ekonomski pristup produktivnim resursima, naro\u010dito u slu\u010daju \u017eena iz ruralnih podru\u010dja, i da se na druge na\u010dine postaraju da, u okviru svoje nadle\u017enosti, ispune posebne potrebe \u017eena kada je u pitanju ishrana.<\/p>\n \u010clan 12<\/strong><\/p>\n 8. U \u010dlanu 12 stoji: Klju\u010dni elementi<\/strong><\/p>\n \u010clan 12 (1)<\/p>\n 9. Dr\u017eave potpisnice su u najboljoj poziciji da izvje\u0161tavaju o najve\u0107im zdravstvenim problemima koja poga\u0111aju \u017eene u odre\u0111enoj zemlji. 10. Komitet podsti\u010de dr\u017eave potpisnice da u svoje izvje\u0161taje uklju\u010duju podatke o bolestima, zdravstvenim stanjima i stanjima \u0161tetnim po zdravlje koji na \u017eene ili odre\u0111ene grupe \u017eena uti\u010du druga\u010dije nego na mu\u0161karce, kao i informacije o moguc\u0301oj intervenciji dr\u017eave u tom pogledu.<\/p>\n 11. Mjere za eliminaciju diskriminacije \u017eena smatra\u0107e se neodgovarajuc\u0301im ukoliko u okviru zdravstvenog sistema za\u0161tite ne postoje usluge za sprje\u010davanje, otkrivanje i lije\u010denje bolesti specifi\u010dnih kod \u017eena. Diskriminatorno je ukoliko dr\u017eava potpisnica odbija da zakonski obezbijedi obavljanje odre\u0111enih reproduktivnih zdravstvenih usluga za \u017eene. Na primjer, ako zdravstveni radnici odbiju da vr\u0161e takve usluge na osnovu prigovora savjesti, treba da se uvedu mjere koje \u0107e da obezbijede da se \u017eene upuc\u0301uju na alternativne zdravstvene oblike za\u0161tite.<\/p>\n 12. Dr\u017eave potpisnice treba da izvjeste Komitet o tome koliko su, prema njihovom shvatanju, strategije i mjere zdravstvene za\u0161tite usmjerene ka ostvarenju prava \u017eena u oblasti zdravstva, iz 13. Du\u017enost dr\u017eava potpisnica da obezbijede, na osnovu ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena jednak pristup zdravstvenim uslugama, informacijama i obrazovanju uklju\u010duje obavezu da se po\u0161tuju, \u0161tite i ispunjavaju prava \u017eena na zdravstvenu za\u0161titu. Dr\u017eave potpisnice du\u017ene su da obezbijede da zakoni, sprovo\u0111enje i mjere politike budu uskla\u0111eni sa ove tri obaveze. Oni tako\u0111e moraju uspostaviti sistem koji obezbje\u0111uje efektivnu sudsku za\u0161titu, sudske mjere. Ukoliko to ne u\u010dine, kr\u0161e \u010dlan 12 Konvencije.<\/p>\n 14. Obaveza po\u0161tovanja ovih prava zahtijeva od dr\u017eava potpisnica da ne ometaju radnje koje \u017eene preduzimaju da bi za\u0161titile svoje zdravlje. Dr\u017eave potpisnice treba da izvje\u0161tavaju o tome kako dr\u017eavni i privatni zdravstveni radnici ispunjavaju svoje du\u017enosti da po\u0161tuju prava \u017eena na pristup zdravstvenoj za\u0161titi. Na primjer, dr\u017eave potpisnice ne bi trebalo da ograni\u010davaju \u017eenama pristup 15. Du\u017enost po\u0161tovanja prava \u017eena na zdravstvenu za\u0161titu nala\u017ee dr\u017eavama potpisnicama, njihovim izvr\u0161nim ogranima i zvani\u010dnicima da preduzmu mjere za sprje\u010davanje i izricanje sankcija usled kr\u0161enja tih prava od strane pojedinaca i organizacija. Buduc\u0301i da je rodno zasnovano nasilje problem od presudnog zna\u010daja za \u017eene, dr\u017eave potpisnice treba da obezbijede: 16. Dr\u017eave potpisnice treba da obezbijede odgovaraju\u0107u za\u0161titu i medicinske usluge, uklju\u010duju\u0107i savjetovali\u0161ta i tretmane za lije\u010denje od trauma, za \u017eene u izuzetno te\u0161kom polo\u017eaju, kao \u0161to su \u017eene zahva\u0107ene oru\u017eanim sukobima ili \u017eene izbjeglice.<\/p>\n 17. Du\u017enost ispunjenja pomenutih prava obavezuje dr\u017eave potpisnice da preduzmu odgovarajuc\u0301e zakonodavne, sudske, administrativne, bud\u017eetske, ekonomske i druge mjere u najvec\u0301oj moguc\u0301oj mjeri, koliko im to raspolo\u017eiva nov\u010dana sredstva dozvoljavaju, kako bi obezbijedile ostvarivanje prava \u017eena na zdravstvenu za\u0161titu. Studije poput onih koje isti\u010du visoku stopu smrtnosti i oboljenja me\u0111u majkama \u0161irom svijeta i one koje pokazuju da bi veliki broj parova \u017eeljeli da ograni\u010de broj djece, ali nemaju pristup ili ne koriste bilo koji oblik kontracepcije, predstavljaju va\u017ean pokazatelj dr\u017eavama potpisnicama o moguc\u0301im kr\u0161enjima svojih du\u017enosti kako bi \u017eenama obezbijedile zdravstvenu za\u0161titu. Komitet tra\u017ei od dr\u017eava potpisnica da podnesu izvje\u0161taj o tome \u0161ta su u\u010dinile kako bi rije\u0161ile problem sve ve\u0107eg broja oboljelih \u017eena, posebno kada ono proisti\u010de iz stanja koja se mogu sprije\u010diti, kao \u0161to su tuberkuloza i HIV\/AIDS. Komitet je zabrinut zbog \u010dinjenice da dr\u017eave sve manje ispunjavaju ove obaveze jer prepu\u0161taju privatnim agencijama vo\u0111enje oblasti zdravstvene za\u0161tite koja bi trebalo da je u nadle\u017enosti dr\u017eave.Dr\u017eave potpisnice ne mogu se osloboditi odgovornosti u ovim oblastima tako \u0161to \u0107e ustupiti ili prenijeti ovla\u0161c\u0301enja na privatne agencije. Dr\u017eave potpisnice bi stoga trebale izvijestiti o tome \u0161ta su u\u010dinile kako bi organizovale procese upravljanja i svih struktura kroz koje se vr\u0161i javna moc\u0301 radi unaprije\u0111enja i za\u0161tite zdravlja \u017eena. 18. Problem HIV\/AIDS virusa i drugih polno-prenosivih bolesti od su\u0161tinskog su zna\u010daja za pravo \u017eena i adolescentkinja na seksualno zdravlje. Adolescentkinjama i \u017eenama u mnogim zemljama nisu 19. Dr\u017eave potpisnice treba da navedu u svojim izvje\u0161tajima na koji na\u010din utvr\u0111uju da li je \u017eenama dostupna zdravstvena za\u0161tita na ravnopravnoj osnovi sa mu\u0161karcima, kako bi pokazale da se pridr\u017eavaju \u010dlana 12. Prilikom primjene ovih testova, dr\u017eave potpisnice treba da imaju na umu odredbe \u010dlana 1. Konvencije. 20. \u017dene imaju pravo da ih odgovarajuc\u0301e obu\u010deno osoblje detaljno informi\u0161e o izboru koji imaju prilikom pristajanja na lije\u010denje ili u\u010destvovanje u medicinskom istra\u017eivanju, uklju\u010duju\u0107i korist koju bi mogle da imaju i potencijalne \u0161tetne posledice postupaka koji im se predla\u017eu, kao i alternative koje im stoje na raspolaganju.<\/p>\n 21. Dr\u017eave potpisnice treba da izvje\u0161tavaju o mjerama koje su preduzele radi uklanjanja prepreka sa kojima se \u017eene suo\u010davaju kada tra\u017ee pomo\u0107 slu\u017ebi za za\u0161titu zdravlja i o mjerama koje su preduzele kako bi \u017eenama obezbijedile blagovremen pristup takvim uslugama. 22. Dr\u017eave potpisnice tako\u0111e treba da izvje\u0161tavaju o mjerama koje su preduzele kako bi se obezbijedio pristup kvalitetnim uslugama zdravstvene za\u0161tite, na primjer, tako \u0161to c\u0301e ih u\u010diniti prihvatljivim za \u017eene. Prihvatljive usluge su one koje se pru\u017eaju na na\u010din koji osigurava da \u017eena sama, na osnovu detaljnih informacija, pristane na lije\u010denje ili u\u010de\u0161\u0107e u medicinskom istra\u017eivanju, koje po\u0161tuje njeno dostojanstvo, garantuje joj povjerljivost i uzima u obzir njene potrebe i planove. Dr\u017eave potpisnice ne bi trebalo da dozvole bilo kakav oblik prinude, kao \u0161to je sterilizacija bez pristanka \u017eene, obavezno testiranje na polno prenosive bolesti ili obavezan test trudnoc\u0301e kao uslov za zaposlenje, jer se na ovaj na\u010din kr\u0161e prava \u017eena na dostojanstvo i na slobodan pristanak na osnovu raspolo\u017eivih informacija.<\/p>\n 23. U svojim izvje\u0161tajima, dr\u017eave potpisnice treba da navedu koje su mjere preduzele kako bi osigurale blagovremen pristup nizu usluga vezanih za planiranje porodice. Posebnu pa\u017enju treba posvetiti zdravstvenom obrazovanju adolescenata, uklju\u010dujuc\u0301i informisanje i savjetovanje o svim metodama planiranja porodice.<\/p>\n 24. Komitet je zabrinut zbog uslova zdravstvenih usluga za starije \u017eene, ne samo zato \u0161to \u017eene \u010desto \u017eive du\u017ee od mu\u0161karaca i imaju vec\u0301u vjerovatnoc\u0301u da pate od bolesti koje dovode do invaliditeta i degenerativnih hroni\u010dnih bolesti, poput osteoporoze i demencije, vec\u0301 i zbog toga \u0161to one \u010desto brinu o svojim starijim supru\u017enicima. Stoga dr\u017eave potpisnice treba da preduzmu odgovarajuc\u0301e mjere kako bi starijim \u017eenama osigurale pristup zdravstvenim uslugama vezanim za invalidnost usled starenja.<\/p>\n 25. \u017dene s invaliditetom, svih starosnih dobi, \u010desto imaju fizi\u010dkih pote\u0161ko\u0107a u kori\u0161\u0107enju zdravstvenih usluga. \u017dene s mentalnim invaliditetom su u naro\u010dito te\u0161kom polo\u017eaju, iako generalno postoji razumijevanje da su \u017eene u nesrazmjerno ve\u0107oj mjeri podlo\u017ene velikom broju mentalnih oboljenja kao posledica rodne diskriminacije, nasilja, siroma\u0161tva, oru\u017eanog sukoba, protjerivanja i drugih oblika dru\u0161tvene deprivacije. \u010clan 12 (2)<\/p>\n 26. Izvje\u0161taji tako\u0111e treba da sadr\u017ee i mjere koje su dr\u017eave potpisnice preduzele da \u017eenama obezbijede pru\u017eanje odgovarajuc\u0301ih usluga oko trudnoc\u0301e, perioda neposredno nakon poro\u0111aja i kasnije. 27. Dr\u017eave potpisnice treba da navedu u svojim izvje\u0161tajima na koji na\u010din obezbje\u0111uju pru\u017eanje besplatnih usluga, tamo gdje je to neophodno, kako bi se \u017eenama omogu\u0107ila bezbjedna trudnoc\u0301a, poro\u0111aj i period neposredno nakon poro\u0111aja. Mnoge \u017eene su izlo\u017eene riziku od smrti ili trajnog invaliditeta usled raznih komplikacija uzrokovanih trudnoc\u0301om jer nemaju materijalnih sredstava da obezbijede sebi neophodne uslove, u koje spadaju usluge prije poro\u0111aja, tokom i nakon poro\u0111aja. Ostali relevantni \u010dlanovi Konvencije<\/strong><\/p>\n 28. Komitet poziva dr\u017eave potpisnice da, u pripremanju izvje\u0161taja o mjerama koje su preduzele po osnovu \u010dlana 12, uo\u010de me\u0111usobnu povezanost ovog \u010dlana i drugih \u010dlanova koji se ti\u010du zdravlja \u017eena. Ti \u010dlanovi uklju\u010duju \u010dlan 5 (b) koji zahtjeva od dr\u017eava potpisnica da obezbijede da se u porodi\u010dno obrazovanje uklju\u010di i pravilno shvatanje materinstva kao dru\u0161tvene uloge; \u010dlan 10, koji dr\u017eavama potpisnicama nala\u017ee da obezbijede jednak pristup obrazovanju za mu\u0161karce i \u017eene, omoguc\u0301avajuc\u0301i tako \u017eenama da spremnije tra\u017ee zdravstvenu za\u0161titu i da smanji u\u010destalost napu\u0161tanja obrazovnih ustanova kod u\u010denica i studentkinja, koja su \u010desto rezultat prijevremene trudnoc\u0301e; \u010dlan 10 (h), koji nala\u017ee da dr\u017eave potpisnice \u017eenama i djevoj\u010dicama tokom obrazovanja omoguc\u0301e pristup posebnim informacijama kako bi se osiguralo zdravlje i dobrobit porodice, uklju\u010dujuc\u0301i tu i informacije i savjete o planiranju porodice; \u010dlan 11, koji se posebno bavi za\u0161titom zdravlja i bezbjednosti \u017eene u radnim uslovima, \u0161to obuhvata brigu o reproduktivnoj funkciji \u017eene, posebnu za\u0161titu od obavljanja \u0161tetnih vrsta poslova tokom trudnoc\u0301e i obezbje\u0111ivanje plac\u0301enog porodiljskog odsustva; \u010dlan 14, stav 2 (b), koji od dr\u017eava potpisnica zahtjeva da \u017eenama iz ruralnih sredina obezbijede pristup odgovarajuc\u0301im oblicima zdravstvene za\u0161tite, uklju\u010dujuc\u0301i informacije, savjete i usluge pomo\u0107i oko planiranja porodice, i ta\u010dka (h) istog stava, koja obavezuje dr\u017eave potpisnice da preduzmu sve odgovarajuc\u0301e mjere kako bi osigurale odgovarajuc\u0301e \u017eivotne uslove, posebno smje\u0161taj u odgovaraju\u0107oj ku\u0107i, postojanje sanitarija, elektri\u010dnih instalacija i vode, prevoza i komunikacije, \u0161to je od klju\u010dne va\u017enosti u sprje\u010davanju bolesti i unaprije\u0111enju standarda zdravstvene za\u0161tite; i \u010dlan 16, stav 1 (e), koji zahtjeva od dr\u017eava potpisnica da obezbijede da \u017eene imaju ista prava kao i mu\u0161karci da slobodno i odgovorno odlu\u010duju o broju djece i vremenskom razmaku izme\u0111u poro\u0111aja, i da imaju pristup informacijama, odgovaraju\u0107em obrazovanju i sredstvima koja \u0107e im omoguc\u0301iti da ta prava koriste. Preporuke za vladine akcije<\/strong><\/p>\n 29. Dr\u017eave potpisnice treba da primjene sveobuhvatnu nacionalnu strategiju za unaprije\u0111enje zdravlja \u017eena tokom cijelog \u017eivota. To c\u0301e uklju\u010divati intervencije usmjerene na prevenciju i lije\u010denje bolesti i stanja koja poga\u0111aju \u017eene, kao i na odgovor na nasilje nad \u017eenama, te c\u0301e svim \u017eenama osigurati univerzalni pristup cijelom nizu visokokvalitetne i pristupa\u010dne zdravstvene za\u0161tite, uklju\u010dujuc\u0301i i brigu o seksualnom zdravlju i reprodukciji.<\/p>\n 30. Dr\u017eave potpisnice treba da izdvoje odgovarajuc\u0301e bud\u017eetske, kadrovske i administrativne resurse kako bi osigurale da se za o\u010duvanje zdravlja \u017eena izdvoji odgovaraju\u0107i dio ukupnog bud\u017eeta za zdravstvo, jednak dijelu odre\u0111enim za mu\u0161karce, uzimajuc\u0301i u obzir razli\u010dite zdravstvene potrebe \u017eena i mu\u0161karaca.<\/p>\n 31. Dr\u017eave potpisnice treba tako\u0111e da: Prevela: Katarina Bigovi\u0107 Kuli\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Dvadeseta s\u0458ednica (1999)* Op\u0161ta preporuka br. 24: \u010dlan 12 Konvencije, \u017dene i zdravlje 1. Komitet za eliminaciju diskriminacije \u017eena, potvr\u0111uju\u0107i da je pristup zdravstvenoj za\u0161titi,…<\/p>\n
\n\u010cetvrte svjetske konferencije o \u017eenama odr\u017eane 1995. Komitet je tako\u0111e uzeo u obzir rad Svjetske zdravstvene organizacije (WHO), Fonda za stanovni\u0161tvo Ujedinjenih nacija (UNFPA) i ostalih tijela Ujedinjenih nacija. Pored toga, Komitet je u pripremi ove op\u0161te preporuke sara\u0111ivao sa velikim brojem nevladinih organizacija \u010diji se eksperti bave zdravljem \u017eena.<\/p>\n
\n\u201e1. Dr\u017eave potpisnice preduzimaju sve odgovarajuc\u0301e mjere kako bi eliminisale diskriminaciju \u017eena u oblasti zdravstvene za\u0161tite da bi, na osnovu ravnopravnosti mu\u0161karaca i \u017eena, obezbijedile pristup zdravstvenim uslugama, uklju\u010dujuc\u0301i one koje se odnose na planiranje porodice.
\n\u201e2. Bez obzira na odredbe stava 1. ovog \u010dlana, dr\u017eave potpisnice c\u0301e osigurati \u017eenama odgovarajuc\u0301e zdravstvene usluge za vrijeme trudnoc\u0301e, poro\u0111aja i u periodu nakon poro\u0111aja, pru\u017eajuc\u0301i besplatne
\nusluge po potrebi, kao i odgovarajuc\u0301u ishranu tokom trudnoc\u0301e i dojenja.
\nDr\u017eave potpisnice se podsti\u010du da se bave pitanjem zdravlja \u017eene tokom njenog \u017eivota. Stoga \u0107e, u smislu ove op\u0161te preporuke, termin \u201e\u017eene\u201c uklju\u010divati i djevoj\u010dice i adolescente. U op\u0161toj preporuci bi\u0107e iznesena analiza klju\u010dnih elemenata \u010dlana 12 od strane Komiteta.<\/p>\n
\nStoga, kako bi Komitet mogao procijeniti da li su mjere za eliminaciju diskriminacije \u017eena u oblasti zdravstvene za\u0161tite odgovarajuc\u0301e, dr\u017eave potpisnice moraju da izvje\u0161tavaju o zakonima koji ure\u0111uju zdravstvo, planovima i strategijama za \u017eene uz navo\u0111enje pouzdanih podataka razdvojenih prema polu, o u\u010destalosti i ozbiljnosti bolesti i stanja opasnih po zdravlje i ishranu \u017eena, kao i o dostupnosti i efektu preventivnih mjera i mjera za lije\u010denje. Izvje\u0161taji podnijeti Komitetu moraju da poka\u017eu da su zdravstveni zakoni, planovi i strategije zasnovani na nau\u010dnim i eti\u010dkim istra\u017eivanjima i procjeni zdravstvenog stanja i potreba \u017eena u odre\u0111enoj zemlji i da uzimaju u obzir sve etni\u010dke, regionalne ili dru\u0161tvene varijacije ili postupke zasnovane na religiji, tradiciji ili kulturi.<\/p>\n
\nperspektive potreba i interesa \u017eena, i koliko su usmjerene na po\u0161tovanje specifi\u010dnih obilje\u017eja i \u010dinilaca koji su kod \u017eena druga\u010diji nego kod mu\u0161karaca, kao \u0161to su:
\na. Biolo\u0161ki \u010dinioci koji su kod \u017eena druga\u010diji nego kod mu\u0161karaca, kao \u0161to su menstrualni ciklus, reproduktivna funkcija i menopauza. Jo\u0161 jedan primjer za to je vec\u0301i rizik od izlo\u017eenosti polno-prenosivim bolestima sa kojima se vi\u0161e suo\u010davaju \u017eene nego mu\u0161karci;
\nb. Dru\u0161tveno-ekonomski \u010dinioci koji se razlikuju kod \u017eena uop\u0161te ili kod pojedinih grupa \u017eena. Na primjer, odnosi zasnovani na nejednakoj moc\u0301i izme\u0111u \u017eena i mu\u0161karaca, bilo u kuc\u0301i ili na radnom mjestu, mogu negativno da uti\u010du na ishranu i zdravlje \u017eena. \u017dene tako\u0111e mogu biti izlo\u017eene razli\u010ditim oblicima nasilja koji uti\u010du na njihovo zdravlje. Djevoj\u010dice i adolescentkinje \u010desto su izlo\u017eene seksualnom zlostavljanju od strane starijih mu\u0161karaca i \u010dlanova porodice, dovodec\u0301i ih u opasnost od fizi\u010dkih i psihi\u010dkih povreda i ne\u017eeljene i rane trudnoc\u0301e. Neke kulturne ili tradicionalne prakse, poput o\u0161te\u0107ivanja, saka\u0107enja \u017eenskih genitalija, tako\u0111e nose visok rizik od smrti ili invalidnosti;
\nc. Psihosocijalni \u010dinioci koji se razlikuju kod \u017eena i mu\u0161karaca. Oni obuhvataju depresiju, posebno depresiju koja nastupa nakon raskida veze, kao i druga psiholo\u0161ka stanja, poput onih koja dovode do poremec\u0301aja u ishrani, kao \u0161to su anoreksija i bulimija;
\nd. Iako nedostatak po\u0161tovanje integriteta pacijenata uti\u010de i na mu\u0161karce i na \u017eene, to mo\u017ee da natjera \u017eene da odustanu od tra\u017eenja savjeta ili lije\u010denja, pa tako negativno uti\u010du na njihovo zdravlje i dobrobit. Iz tog razloga, \u017eene c\u0301e nerado tra\u017eiti medicinsku pomoc\u0301 u slu\u010daju oboljenja genitalnog trakta, kontracepcije, neuspjelog abortusa i u slu\u010dajevima kada su \u017ertve seksualnog ili fizi\u010dkog nasilje.<\/p>\n
\nzdravstvenim uslugama ili klinikama koje pru\u017eaju te usluge na osnovu toga \u0161to \u017eene nemaju ovla\u0161c\u0301enje supruga, partnera, roditelja ili nadle\u017enih vlasti, zato \u0161to nisu udate ili zato \u0161to su \u017eene. Druge prepreke na koje nailaze \u017eene u pristupu odgovarajuc\u0301oj zdravstvenoj za\u0161titi uklju\u010duju zakone koji progla\u0161avaju za krivi\u010dno djelo odre\u0111ene medicinske zahvate kojima pribjegavaju samo \u017eene ili ka\u017enjavaju \u017eene koje se podvrgavaju takvih zahvatima.<\/p>\n
\na) Dono\u0161enje i efikasno sprovo\u0111enje zakona i kreiranje odgovaraju\u0107e politike, uklju\u010dujuc\u0301i bolni\u010dke procedure za re\u0161avanje nasilja nad \u017eenama i seksualnog zlostavljanja \u017eenske djece, djevoj\u010dica i pru\u017eanje odgovarajuc\u0301ih zdravstvenih usluga;
\nb) Obu\u010davanje zdravstvenih radnika tako da prihvataju i po\u0161tuju razlike me\u0111u polovima, da bi mogli da otkrivaju nasilje zasnovano na razlikovanju polova i kontroli\u0161u njegove zdravstvene posledice;
\nc) Odgovaraju\u0107e procedure za razmatranje \u017ealbi i odgovaraju\u0107e ka\u017enjavanje profesionalnih zdravstvenih radnika koji su krivi za seksualno zlostavljanje pacijentkinja;
\nd) Usvajanje i efikasno sprovo\u0111enje zakona koji \u0107e zabraniti o\u0161te\u0107ivanje \u017eenskih genitalija i brak djevoj\u010dica.<\/p>\n
\nTreba tako\u0111e da sadr\u017ee informacije o pozitivnim mjerama koje su preduzete da bi se ograni\u010dilo kr\u0161enje \u017eenskih prava od strane trec\u0301ih lica i za\u0161titilo njihovo zdravlje, kao i o mjerama koje su preduzete kako bi se osiguralo pru\u017eanje odgovaraju\u0107ih usluga.<\/p>\n
\ndostupni pristupi informacijama i slu\u017ebama koje su neophodne za osiguranje seksualnog zdravlja. Kao posledica neravnopravnih odnosa me\u0111u polovima i neravnomjerno raspore\u0111ene mo\u0107i, \u017eene i adolescentkinje \u010desto nisu u polo\u017eaju da mogu da odbiju seksualni odnos ili da insistiraju na sigurnim i odgovornim oblicima seksualnih odnosa. \u0160tetne tradicionalne prakse, poput o\u0161te\u0107ivanja \u017eenskih genitalija, poligamije, kao i silovanja u braku, tako\u0111e mogu izlo\u017eiti djevojke i \u017eene riziku od dobijanja HIV\/AIDS-a i drugih polno-prenosivih bolesti. \u017dene koje se bave prostitucijom su tako\u0111e veoma podlo\u017ene ovim bolestima. Dr\u017eave potpisnice treba da obezbijede, bez predrasuda ili diskriminacije, pravo na informisanje o seksualnom zdravlju, obrazovanju i slu\u017ebama koje su dostupne svim \u017eenama i djevoj\u010dicama, uklju\u010dujuc\u0301i i one koje su bile predmet trgovine, \u010dak i ako nemaju zakonito prebivali\u0161te u zemlji. Dr\u017eave potpisnice treba da osiguraju prava adolescenata oba pola na obrazovanje o seksualnom i reproduktivnom zdravlju od strane odgovarajuc\u0301e obu\u010denog osoblja u okviru posebno osmi\u0161ljenih programa koji \u0107e po\u0161tovati njihovo pravo na privatnost i povjerljivost.<\/p>\n
\nIzvje\u0161taji bi stoga trebali da sadr\u017ee komentare o uticaju koji zdravstvene politike, procedure, zakoni i protokoli imaju na \u017eene, kada se njihov polo\u017eaj upore\u0111uje sa polo\u017eajem mu\u0161karaca.<\/p>\n
\nPrepreke uklju\u010duju zahtjeve ili uslove koji onemogu\u0107uju pristup \u017eenama, kao \u0161to su visoke cijene medicinskih usluga, zahtjev da lije\u010denje prethodno odobri suprug, roditelj ili uprava bolnice, velika udaljenost od mjesta lije\u010denja i nedostatak adekvatnog i pristupa\u010dnog oblika javnog prevoza.<\/p>\n
\nDr\u017eave potpisnice treba da preduzmu odgovarajuc\u0301e mjere kako bi obezbijedile da zdravstvene slu\u017ebe vode ra\u010duna o \u017eenama s invaliditetom i da po\u0161tuju njihova ljudska prava i dostojanstvo.<\/p>\n
\nTako\u0111e treba dostaviti informacije o tome koliko su ove mjere smanjile stepen smrtnosti i oboljenja me\u0111u majkama uop\u0161te, posebno kada su u pitanju osjetljive dru\u0161tvene grupe, regioni i zajednice.<\/p>\n
\nKomitet nagla\u0161ava da je du\u017enost dr\u017eava potpisnica da \u017eenama obezbijede pravo na bezbjedno materinstvo i hitnu medicinsku pomo\u0107 kod poro\u0111aja, i da za ove usluge odrede najve\u0107i mogu\u0107i iznos u okviru nov\u010danih sredstava koja su im na raspolaganju.<\/p>\n
\n\u010clan 16, stav 2, zabranjuje vjeridbu i vjen\u010danje djece, \u0161to je va\u017ean faktor u sprje\u010davanju fizi\u010dkih i emocionalnih o\u0161te\u0107enja koje nastaju kod prerano ra\u0111ane djece.<\/p>\n
\na. Pitanje rodne ravnopravnosti stave u sredi\u0161te svih politika i programa koji uti\u010du na zdravlje \u017eena i uklju\u010de \u017eene u proces planiranja, sprovo\u0111enja i prac\u0301enja takvih politika i programa, kao i u proces pru\u017eanja zdravstvenih usluga \u017eenama;
\nb. Osiguraju uklanjanje svih prepreka koje \u017eenama onemogu\u0107avaju pristup slu\u017ebama za za\u0161titu zdravlja, kao i pristup odgovaraju\u0107em obrazovanju i informacijama, uklju\u010dujuc\u0301i i oblasti za\u0161tite seksualnog i reproduktivnog zdravlja, i, posebno, treba da obezbijede sredstva za programe usmjerene na adolescente u cilju prevencije i lije\u010denja polno prenosivih bolesti, uklju\u010dujuc\u0301i i HIV\/AIDS;
\nc. Postave kao prioritetan zadatak prevenciju ne\u017eeljene trudnoc\u0301e uvo\u0111enjem odgovaraju\u0107eg seksualnog obrazovanja i informisanja o planiranju porodice i da smanje stopu smrtnosti majki putem usluga pomo\u0107i u materinstvu i pomo\u0107i prije poro\u0111aja. Kad god je to moguc\u0301e, potrebno je izmijeniti zakone koji predvi\u0111aju da je abortus krivi\u010dno djelo, kako bi se povukle kaznene mjere za \u017eene koje se podvrgavaju abortusu;
\nd. Nadziru pru\u017eanje zdravstvenih usluga \u017eenama od strane javnih, nevladinih i privatnih organizacija, kako bi se osigurao jednak pristup svih vidova pomo\u0107i i isti kvalitet usluga;
\ne. Zahtjevaju da sve zdravstvene usluge po\u0161tuju prava \u017eena, uklju\u010dujuc\u0301i prava na samostalnost, privatnost, povjerljivost, pristanak na osnovu dostupnih informacija i slobodu izbora;
\nf. Osiguraju da obrazovni programi obuke zdravstvenih radnika uklju\u010duju sveobuhvatne, obavezne kurseve o zdravlju i pravima \u017eena, posebno o rodno zasnovanom nasilju.<\/p>\n