Kao studenti socijalne politike i socijalnog rada susreli smo se ranijih godina sa radom socijalnog radnika kroz rad sa odredjenim grupama kroz posjetu razli\u010ditim ustanovama, ove godine smo imali priliku da se susretnemo sa radom u ustanovi \u201eSavez slijepih Crne Gore\u201c u na\u0161em glavnom gradu. Ovo novo iskustvo je ostavilo veoma jak i sna\u017eana utisak i sam susret sa situacijama koje su bitne za na\u0161 budu\u0107i rad. Na samom po\u010detku stavovi \u010dlanova su se promijenili u odnosu na stavove i ste\u010dena iskustva sa kraja odra\u0111ene prakse. Prethodni stavovi i znanja su se uglavnom pokazala kao dosta pogre\u0161na i dosta nepouzdana, jer smo kroz sam rad sasznali dosta druga\u010dijih stvari i aktivnosti za koje smo imale utisak da su nam potpuno poznate. U nastavku \u0107emo iskazati odredjene zanimljivosti i iskustva koja smo imale tokom obilaska Saveza. Svaka osoba je individua za sebe. Sklop je razli\u010ditih osobina, karakteristika, fizi\u010dkog izgleda. Sve su ovo razli\u010ditosti koje \u010dine su\u0161tinu postojanja. Razli\u010ditost podrazumijeva i nedostatke ali ne u smislu diskriminalcije, izolovanosti ili sa\u017ealjenja.
\nNaj\u010de\u0161\u0107e, ovakva pona\u0161anja i stavovi su posljedica percepcije neke osobe kao pripadnika odre\u0111ene grupe, pa postaju negativni i dovode do problema stigmatizacije. Na taj na\u010din ove osobe su etiketirane i \u010desto u drugima izazivaju stigmatizaciju, \u0161to dovodi do odbacivanja osoba s invaliditetom od strane dru\u0161tva. Svjesni smo da bilo koji vid isklju\u010denosti mo\u017ee imati veliki uticaj na kvalitet \u017eivota, naro\u010dito ako se radi o zdravlju. Veoma je va\u017eno da svaka osoba ima jednak pristup svim sistemima, me\u0111u kojima je i zdravstveni sistem, kao i podsticati zna\u010daj prevencije i pobolj\u0161anja uslova kao i dostupnost i pristupa\u010dnost svim oblicima usluga i resursa za iste. Osim eksterijera, odnosno obezbe\u0111ivanja da se barijere sa kojima se OSI suo\u010davaju, prevazi\u0111u, potrebno je te\u017eiti kao prevazila\u017eenju barijera unutar objekata koje se bave zdravstvom, kao \u0161to su Klini\u010dki centar, Domovi zdravlja i sli\u010dno, kako bi OSI mogle nesmetano do\u0107i do svog izabranog ljekara. Osim ovih “vidljivih” barijera, treba posvijetiti pa\u017enju i tome da se omogu\u0107i kvalitetniji pristup izme\u0111u relacije OSI-doktor\/ica, da se doktor\/ica, u slu\u010daju dolaska OSI sa vide\u0107im pratiocem, ne obra\u0107a vide\u0107em pratiocu, ve\u0107 direktno OSI, jer on najbolje poznaje sebe i "de\u0161avanja" unutar svog organizma. Na praksi smo imali priliku da vidimo reklamu na kojoj se upravo i podsti\u010de pobolj\u0161avanje ovog vida relacije i da OSI imaju prava na informacije koje se ti\u010du njihovog \u017eivota (u ovom slu\u010daju, zdravlje), kao i svi ostali. Tako\u0111e, velika prepreka se ogleda u tehnologiji, u tom smislu da OSI (u ovom slu\u010daju osobe sa potpunim\/djelimi\u010dnim o\u0161te\u0107enjem vida) nemaju uvid u nalaze koje prethodno odrade, jer iz nekog razloga, rezultati i razne vrste izvje\u0161taja, nisu dostupni na Brajevom pismu. Na taj na\u010din se OSI suo\u010davaju sa problemom privatnosti, jer im je nu\u017eno da neko mora pro\u010ditati to \u0161to pi\u0161e na tom izvje\u0161taju a samim tim bude u mogu\u0107nosti da zna neke \u010dinjenice koje se ti\u010du OSI, iako je to sasvim li\u010dna stvar OSI. Va\u017eno je dodati i da smo imali mnogo nedoumica i pitanja vezanih za razne oblasti osoba sa o\u0161te\u0107enjim vida, na\u010dinom njihovog kretanja, komuniciranja, snala\u017eenja u prostoru, obrazovanja, zdravstva, ali smo zahvaljuju\u0107i praksi i svakodnevnim aktivnostima u njoj dobili odgovore na pitanja. Trebamo znati da je osoba sa o\u0161te\u0107enjima, ona osoba sa svim pravima koje ima i svaki drugi gra\u0111anin, kada je u pitanju obrazovanje, da mo\u017ee poha\u0111ati obaveznu osnovnu \u0161kolu sa svojim vr\u0161njacima, kao i da mo\u017ee po sopstvenom izboru izabrati dalje srednju \u0161kolu i kasnije fakultet.
\nNebitna je \u010dinjenica da li osoba ima o\u0161te\u0107enje ii ne ako ima neki cilj, u ovom slu\u010daju da se obrazuje, zavr\u0161i odre\u0111eni fakultet kao i svi gra\u0111ani. Na praksi su nam istakli, da i ako osoba ima o\u0161te\u0107enje, to ne zna\u010di da je njoj znatno te\u017ee diplomirati na odre\u0111enom fakultetu, i da ako ih neko pohvali vi\u0161e u odnosu na druge ljude, shvatiti \u0107e to kao omalova\u017eavanje. Kao dru\u0161tvo smo puni predrasuda i stereotipa, i to znatno ote\u017eava njihovo funkcionisanje, snala\u017eenje u dru\u0161tvu i mogu\u0107nost na slobodan izbor prilikom odabira fakulteta. Trebamo poku\u0161ati da normalizujemo neke stvari i da se u skladu sa njima pona\u0161amo, da prihvatamo osobe sa o\u0161te\u0107enjima, da ih ne gledamo druga\u010dije u smislu oni \u0107e to mo\u0107i ili oni to ne\u0107e mo\u0107i, jer ako osoba ima neki nedostatak ne zna\u010di da je nepotpuna u drugim stvarima, i da se ne mo\u017ee uklopiti u dru\u0161tvo. Tako\u0111e se treba posvetiti pa\u017enja da u obrazovnim ustanovama se postave taktilne trake i druga tehni\u010dka pomagala da bi se osoba mogla nesmetano kretati. \u0160to se ti\u010de problema pristupa\u010dnosti upoznali smo se kroz prelazak osnovnih \u010dlanova Konvencije o pravima OSI i shvatnja da u praksi se te\u0161ko ispunjavaju odredjeni zahtjevi koje garantuje Konvencija. I dalje postoje pote\u0161ko\u0107e u okru\u017eenju, pristup informacionim tehnologijama, prevozu kako u ruralnim tako i u urbanim sredinama.Bolje smo i razmotrili termine pristupa\u010dnosti i dostupnosti, afirmativnosti i diskriminacija. Pojam pristupa\u010dnosti trebamo shvatiti kao jedno od osnovnih prava i na\u010dela. Saznajemo da dr\u017eava i drugi nadle\u017eni organi ne vode dovoljno pa\u017enje o nepo\u0161tovanju i sankcijama za nepostovanje nepristupa\u010dnosti. Ve\u0107ina objekata uklju\u010duju\u0107i i obrazovne i zdravstvene, bankomate, nemaju adekvatan pristup.
\nTokom odra\u0111ivanja prakse imali smo \u010desto utisak da su zaposleni u Savezu zaista bez o\u0161te\u0107enja tokom same komunikacije i veoma prijatne atmosfere. Saznajemo i da su prethodno kori\u0161\u0107eni termini bili pogre\u0161ni i sa dosta negativnom konotacijom. Tako\u0111e saznajemo i da su skoro svi zaposleni sa visokim zavr\u0161enim \u0161kolama, uspjesima na polju sporta, raznim takmi\u010denjima i talentima koji se ti\u010du pjevanja i drugih osobinama kojima mogu doprinositi svima nama i na\u0161em okru\u017eenju \u0161to se shvata kao jo\u0161 jedan dokaz da osobe sa o\u0161te\u0107enjem vida ne trebamo sa\u017ealijevati ve\u0107 ih prihvatiti kao potpuno ravnopravne \u010dlanove dru\u0161tva sa istim pravima i potrebama kao i drugi. Jedino \u0161to je potrebno jeste omogu\u0107iti adekvatan pristup i funkcionisanje. \u010cesto se ove osobe susre\u0107u i sa preprekama na polju ostvarinjanja i planiranja porodice i sumnje u njihovu samostalnost, odvojenost od porodice, nezavisnost od pomo\u0107i drugih osoba i bli\u017enjih.. Tako\u0111e i na polju zapo\u0161ljavanja uz ubje\u0111enja poslodavaca u njihove kompetentnosti i i znanja. Zakon o penzijsko-invalidskom osiguranju ne defini\u0161e mogu\u0107nost mirovanja invalidske i porodi\u010dne penzije prilikom zaposlenja, to jest njene aktivacije nakon gubitka posla ili prestanka radnog odnosa. Ova prava se ostvaruju na osnovu nesposobnosti za rad pa je samim tim na\u010din na koji su ona definisana potpuno desimulativan za zapo\u0161ljavanje osoba s invaliditetom. U skladu sa Pravilnikom o kriterijumima i uslovima za utvr\u0111ivanje procenta invaliditeta, preostale radne sposobnosti i mogu\u0107nosti zaposlenja, utvr\u0111uje se na osnovu: neposrednog pregleda lica, uvidom u dokumentaciju i dodatnim konsultacijama doktora medicine odre\u0111enih specijalnosti.Ova praksa se takodje smatra diskrimatornom i pogre\u0161nom.
\n\u0160to se ti\u010de i u\u010de\u0161\u0107a na politi\u010dkom planu susre\u0107u se sa preprekama u vidu na\u010dina glasanja i obezbedjivanja adekvatnih i prilgodjenih listi\u0107a za glasanje, taktilnih traka na bira\u010dkim mjestima, nemogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja faksimila. Kao najzanimljiviji dio prakse istakle bismo u\u010denje i upoznavanje sa Brajevim pismom, pisanje na\u0161ih imena, \u010ditanje i sli\u010dno. Prakti\u010dni dio je vi\u0161e bio zanimljiviji uklju\u010duju\u0107i i upoznavanje sa na\u010dinom i pomagalima za kretanje koji se ti\u010du bijelog \u0161tapa, hodanja po taktilnim trakama, \u0161ah i karte. Ovakav vid prakti\u010dnog dijela nastave nam je zasta omogu\u0107io da postanemo vi\u0161e svjesniji okoline i barijera koje postoje za osobe sa o\u0161te\u0107enim vidom. Kao jo\u0161 jedan zanimljiv dio prakse bismo isrtakle upoznavanje i posjeta studiju \u201eFeniks\u201c i snimanje poezije i druge literature. Na samom kraju bismo rekle da smo sa puno utisaka zadovljne sa odra\u0111enom praksom u Savezu. Saglasne sa tim da \u0107e nam ova praksa biti veoma zna\u010dajna u daljem radu i predstavlja za nas jedno novo isustvo i putokaz za dalji \u017eivot u dru\u0161tvu uz po\u0161tovanja ljudskih prava, po\u0161tovanje razli\u010ditosti i odgovornosti kao pojedinca i savjesnih gra\u0111ana. Tako\u0111e se nadampo da se na\u0161e upoznvanje ne\u0107e zavr\u0161iti ovdje ve\u0107 se nadamo i novim saradnjama i dru\u017eenjima, zahvalne i pune pozitivnih utisaka i saznanja Jovana, Isidora, Milica, Vladana i Mirjana.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Kao studenti socijalne politike i socijalnog rada susreli smo se ranijih godina sa radom socijalnog radnika kroz rad sa odredjenim grupama kroz posjetu razli\u010ditim ustanovama,…<\/p>\n