Ovo je \u0161esti u nizu intervjua sa poslanicima u Evropskom parlamentu. U ovom intervjuu razgovarano je sa europarlamentarkom Monicom Silvanom Gonz\u00e1lez o ulozi EU i dr\u017eava \u010dlanica u podr\u0161ci djeci i osobama s invaliditetom koji su ostali ili pobjegli iz Ukrajine. Tako\u0111e je podijelila svoje stavove o tome da izbore za EU u\u010dine inkluzivnijim i pristupa\u010dnijim osobama s invaliditetom.
\nPitanje: \u0160ta bi Evropska unija (EU) i dr\u017eave \u010dlanice trebale u\u010diniti da podr\u017ee djecu i osobe s invaliditetom koji su ostali u Ukrajini i one koji su stigli u EU?
\nOdgovor: Prema specijalizovanim tijelima, prije ilegalne ruske invazije na Ukrajinu, u zemlji je registrovano 2,7 miliona osoba s invaliditetom, od kojih je veliki dio smje\u0161ten u institucije. Za one koji su ostali u Ukrajini, situacija je kriti\u010dna, jer nema skloni\u0161ta za njih ili postoji opasnost da budu napu\u0161teni u institucijama. Stoga smatram da je najva\u017enije za osobe s invaliditetom koje se nalaze u Ukrajini: osigurati njihov pun pristup humanitarnoj pomo\u0107i, njihovu za\u0161titu od nasilja, zlostavljanja ili maltretiranja, dostupnost informacija o sigurnosti i procedurama evakuacije, te njihov pristup osnovnim uslugama, uklju\u010duju\u0107i vodu i kanalizaciju, zdravstvenu za\u0161titu, obrazovanje, transport i informacije, i u\u010de\u0161\u0107e njihovih organizacija u isporuci humanitarne pomo\u0107i.
\nNe zna se koliko je osoba s invaliditetom napustilo zemlju. Ali tokom prvog mjeseca rata, u Poljskoj je registrovano 150.000 osoba s invaliditetom, od kojih su mnoge bile \u017eene i djeca. Organizacije su osudile nedostatak pristupa prihvatnim centrima i grani\u010dnim prelazima, sa malo ili nimalo dostupnih informacija o pristupu osnovnim potrebama, kao i integraciji u obrazovanju, zdravstvu i socijalnoj za\u0161titi.
\nPotreban nam je holisti\u010dki pristup za osobe s invaliditetom tako \u0161to \u0107emo osigurati da trostruki pristup humanitarnoj pomo\u0107i, razvoju i izgradnji mira bude u potpunosti operativan u Ukrajini. Da bi to postalo stvarnost i osiguralo za\u0161titu i sigurnost djece i odraslih sa invaliditetom koji tra\u017ee uto\u010di\u0161te u EU, potrebna nam je bolja koordinacija sa dr\u017eavama \u010dlanicama. Tako\u0111e moramo pomo\u0107i dr\u017eavama \u010dlanicama, vlastima i nevladinim organizacijama (NVO) da pomognemo Ukrajincima s invaliditetom i njihovim porodicama da se presele u inkluzivno i pristupa\u010dno stanovanje, te da imaju pristup podr\u0161ci i drugim uslugama u drugim dr\u017eavama \u010dlanicama.
\nPitanje: Kako EU mo\u017ee postati lider u promovisanju prava osoba s invaliditetom na globalnom nivou?
\nOdgovor: Da EU postane lider u promovisanju prava osoba sa invaliditetom na globalnom nivou zavisi\u0107e od rezultata teku\u0107e evaluacije implementacije Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom (CRPD). Evropska unija je napravila prvi korak ka tome da postane lider time \u0161to je bila prva nadnacionalna organizacija koja je ratifikovala ovu Konvenciju, zajedno sa svim dr\u017eavama \u010dlanicama pojedina\u010dno.
\nAli naravno, ovo nije dovoljno. Trebalo bi da nastavimo da se zala\u017eemo za efektivnu implementaciju prava glasa za sve osobe s invaliditetom, da nastavimo da radimo na Evropskom zakonu o pristupa\u010dnosti i da se zala\u017eemo za obaveznu direktivu, jer strategija nije dovoljna.
\nImaju\u0107i sve to na umu, ne smijemo zaboraviti usvojiti intersekcionalnu perspektivu kako bismo bili sigurni da niko nije zaostao.
\nPitanje: Evropski parlament usvojio je va\u017ean prijedlog za reformu Izbornog zakona EU kojim se garantuje pravo glasa svim osobama s invaliditetom. Bili ste uklju\u010deni u sli\u010dnu reformu u \u0160paniji. Koji su po va\u0161em mi\u0161ljenju sljede\u0107i koraci kako bi izbori za EU u\u010dinili inkluzivnijim i pristupa\u010dnijim osobama s invaliditetom?
\nOdgovor: Ne samo da sam bila uklju\u010dena u reformu Izbornog zakona u \u0160paniji, ve\u0107 i u reformu Izbornog zakona EU, uvode\u0107i amandmane koji su zavr\u0161eni u kona\u010dnom tekstu usvojenom na plenarnoj sjednici pro\u0161log mjeseca.
\nDa budem potpuno iskrena, prvi korak ka tome da izbori za EU budu inkluzivniji i pristupa\u010dniji osobama s invaliditetom bio bi da Vije\u0107e kona\u010dno odobri ovu reformu. \u0160to nije laka stvar. Mnoge zemlje i vlade su protiv reforme Izbornog zakona EU. Ukoliko ga Vije\u0107e ne usvoji, ovo bi moglo osujetiti rad mnogih ljudi koji su radili na obezbje\u0111ivanju prava glasa za osobe s invaliditetom.
\nUkoliko bi reforma bila odobrena, najve\u0107i dio posla bi bio obavljen, jer bi, teoretski, reforma osigurala pravo glasa svim gra\u0111anima EU, bez obzira na njihovu poslovnu sposobnost. Kao \u010dlanovi Evropskog parlamenta i civilnog dru\u0161tva, trebali bismo raditi zajedno kako bismo osigurali da se ovo pravo fakto po\u0161tuje i da ga nikakve prepreke ili barijere ne mogu sprije\u010diti. Sva\u010diji je posao da se garantuje ovo pravo.<\/p>\n
Prevela: Katarina Bigovi\u0107 Kuli\u0107 Ovo je \u0161esti u nizu intervjua sa poslanicima u Evropskom parlamentu. U ovom intervjuu razgovarano je sa europarlamentarkom Monicom Silvanom Gonz\u00e1lez o ulozi EU i…<\/p>\n
\nIzvor: https:\/\/www.edf-feph.org\/interview-with-mep-monica-silvana-gonzalez-we-should-keep-pushing-for-the-effective-implementation-of-the-right-to-vote-for-all-persons-with-disabilities\/<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"