Osobe o\u0161te\u0107enog vida svakodnevno su diskriminisane u ostvarivanju svojih prava, njihovo samostalno kretanje skoro je onemogu\u0107eno, informacije su im nepristupa\u010dne, a lokalne zajednica i mnogi drugi subjekti ne trude se da ispo\u0161tuju zakonske norme.
\nTo je saop\u0161teno na konferenciji \u201eJa znam \u0161ta je diskriminacija, zna\u0161 li ti?\u201c, koju je organizovao Savez slijepih Crne Gore, u okviru projekta \u201cVrijeme je da ka\u017eemo ne diskriminaciji osoba o\u0161te\u0107enog vida\u201d, koji je finansiralo Ministarstvo pravde, ljudskih i manjinskih prava.
\nIzvr\u0161ni direkor Saveza slijepih Crne Gore, Goran Macanovi\u0107, istakao je da je diskriminacija naj\u010de\u0161\u0107e posljedica nedostatka informacija i zbog toga su u toj organizaciji, kako je dodao, posve\u0107eni aktivnostima koje imaju za cilj podizanje nivoa svijesti i edukaciju \u0161to ve\u0107eg broja ljudi.
\n\u201cFokusirali smo se na rad sa lokalnim zajednicama, lokalnim samoupravama, a sa druge strane smo radili na edukaciji same ciljne grupe, na upoznavanju osoba o\u0161te\u0107enog vida \u0161ta je diskriminacija, koji su njeni pojavni oblici, kako se boriti protiv diskriminacije i kao rezultat toga imamo nekoliko pokretanja postupaka pred Ombudsmanom\u201d, rekao je Macanovi\u0107.
\nVd generalne direktorice Direktorata za za\u0161titu i jednakost lica sa invaliditetom u Ministarstvu pravde, ljudskih i manjinskih prava g-\u0111a Aleksandra Popovi\u0107, pohvalila je rezultate projekta isti\u010du\u0107i da je on pravi pokazatelj koliko kvalitetni projekti mogu doprinijeti smanjenju diskriminacije lica s invaliditetom u Crnoj Gori.
\n\u201eVlada Crne Gore je kroz javne konkurse za finansiranje projekata razvila partnerstvo sa nevladinim organizacijama i ti projeki i saradnja intenzivno doprinose smanjenju diskriminacije, a interesovanje nevladinih organizacija pokazuje da \u0107e i ove godine biti jo\u0161 kvalitetnijih i boljih projekata\u201c, rekla je Popovi\u0107.
\nMinistarstvo pravde ljudskih i manjinskih prava \u0107e, kako je najavila, kroz novoformirani Direktorat za za\u0161titu i jednakost lica s invaliditetom u narednom periodu jo\u0161 intenzivnije raditi na smanjenju diskriminacije tih lica, a partnerstvo sa NVO je veoma va\u017ean i neophodan segment na tom putu.
\nKoordinatorka projekta Katarina Bigovi\u0107, kazala je da je istra\u017eivanje, koje su sproveli 2019, pokazalo da su OSI rekle da su najugro\u017eenija i najmarginalizovanija grupa.
\n\u201cTo je istaklo njih 52.9 odsto. Da su diskriminisani svakodnevno smatralo je njih 58.6 odsto, a da mogu ostvariti manja prava 82.9 odsto\u201d, rekla je Bigovi\u0107.
\nOsnovni cilj projekta je, kako je kazala, smanjenje vidova diskriminacije osoba o\u0161te\u0107enog vida u Crnoj Gori, \u0161to je realizovano kroz tri cilja, a to su podizanje nivoa znanja osoba o\u0161te\u0107enog vida u oblasti za\u0161tite od diskriminacije, omogu\u0107avanje ravnopravnosti u u\u017eivanju ljudskih prava osoba o\u0161te\u0107enog vida na lokalnom nivou i podizanje nivoa svijesti klju\u010dnih aktera o uva\u017eavanju prava osoba o\u0161te\u0107enog vida bez diskriminacije.
\n\u201cKada je u pitanju nivo znanja osoba o\u0161te\u0107enog vida u oblasti za\u0161tite od diskriminacije odr\u017eali smo pet trening sesija za osobe o\u0161te\u0107enog vida u pet gradova- Podgorici, Baru, Nik\u0161i\u0107u, Bijelom Polju i Beranama, kojima je prisustvovalo 69 osoba o\u0161te\u0107enog vida\u201d, rekla je Bigovi\u0107.<\/p>\n
Prema njenim rije\u010dima, svi treninzi su pokazali da je samostalno kretanje za osobe o\u0161te\u0107enog vida skoro pa onemogu\u0107eno i da se ni lokalna zajednica ni mnogi drugi subjekti ne trude da ispo\u0161tuju zakonske norme. Implementacija tih normi kaska, a osobe o\u0161te\u0107enog vida su svakodnevno diskriminisane u ostvarivanju svojih prava.
\n\u201cOsobe o\u0161te\u0107enog vida se svakodnevno suo\u010davaju sa diskriminacijom kada je u pitanju u\u010de\u0161\u0107e u lokalnim zajednicama. \u017deljeli smo da u okviru projekta uklju\u010dimo lokalne samouprave, koje smo prepoznali kao samouprave koje bi mogle da daju doprinos u narednom periodu. Stoga smo odr\u017eali osam okruglih stolova sa predstavnicima lokalnih zajednica iz Bara, Berana, Bijelog Polja, Cetinja, Danilovgrada, Kotora, Nik\u0161i\u0107a i Pljevalja\u201d, kazala je Bigovi\u0107.
\nZaklju\u010deno je, kako je rekla, da je veoma nizak nivo po\u0161tovanja i implementacije zakonskih akata, a sa druge strane je prisutan nizak nivo svijesti da se kada se ne\u0161to radi, mora voditi ra\u010duna da to treba da bude dostupno i pristupa\u010dno osobama s invaliditetom.
\n\u201cU 90 odsto slu\u010dajeva informacije su potpuno nepristupa\u010dne, odnosno osoba o\u0161te\u0107enog vida ne mo\u017ee ni da ih tra\u017ei, a kamoli da ih dijeli dalje\u201d, kazala je Bigovi\u0107.
\nKao rezultat aktivnosti, kako je rekla, izra\u0111eni su Vodi\u010d za borbu protiv diskriminacije i Priru\u010dnik za smanjenje stepena diskriminacije osoba o\u0161te\u0107enog vida na lokalnom nivou.
\n\u201cPriru\u010dnik sadr\u017ei informacije o tome kako se mogu ozna\u010diti prostorije, ulazi i da je vrlo zna\u010dajno da nisu samo ulazna vrata obilje\u017eena natpisom na Brajevom pismu, ve\u0107 i druge prostorije. Mnogo je va\u017eno da sve \u0161to publikuju odre\u0111ene op\u0161tine bude pristupa\u010dno osobama s invaliditetom. Akcenat smo stavili na pristup, kretanje, boravak i rad, na taktilne staze vodilje, unutra\u0161njost objekta, orjentacioni plan, elemente pristupa\u010dnosti javnog saobra\u0107aja\u201d, navela je Bigovi\u0107.
\nDodala je da su u okviru projekta pripremljene i emitovane i 24 emisije na Radiju Fenix.
\nZamjenica Ombudsmana za oblast za\u0161tite od diskriminacije i rodnu ravnopravnost, Nerma Dobard\u017ei\u0107, kazala je da \u0161to se ti\u010de mehanizama za za\u0161titu od diskriminacije, postupak se pokre\u0107e pritu\u017ebom po sopstvenoj inicijativi.
\n\u201cPritu\u017ebu mo\u017ee podnijeti svako lice koje smatra da je diskriminisano aktom, radnjom, nepostupanjem preduzetnika, fizi\u010dkog lica, dr\u017eavnog organa. Postupanje kod Za\u0161titnika je povjerljivog karaktera\u201d, rekla je Dobard\u017ei\u0107.
\nPored Institucije Za\u0161titnika, postoji mogu\u0107nost, kako je rekla, pokretanja tu\u017ebe za za\u0161titu od diskriminacije.
\nUkazala je da je neophodno uspostavljanje jedinstvenog i centralizovanog sistema za prikupljanje i pra\u0107enje podataka o slu\u010dajevima diskriminacije.
\n\u201cJer moramo imati centralizovan i jedinstven sistem. Stvorene su odre\u0111ene zakonodavne pretpostavke za inkluziju i ostvarivanje prava na osnovu jednakosti sa drugima. Me\u0111utim normativne garancije nisu obezbijedile da osobe s invaliditetom u Crnoj Gori \u017eive samostalno, obrazuju se, zara\u0111uju, u\u010destvuju u \u017eivotu zajednice u punom kapacitetu i bez barijera. Zna\u010di, napredak postoji, ali nije dovoljan\u201d, kazala je Dobard\u017ei\u0107.<\/p>\n
Smatra da je neophodno da se nastavi edukacija ne samo osoba s invaliditetom, nego dru\u0161tva kao cjeline.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Osobe o\u0161te\u0107enog vida svakodnevno su diskriminisane u ostvarivanju svojih prava, njihovo samostalno kretanje skoro je onemogu\u0107eno, informacije su im nepristupa\u010dne, a lokalne zajednica i mnogi…<\/p>\n