1. Da li osobama o\u0161te\u0107enog vida suze o\u010di?<\/p>\n
– Da, suze, naravno! Nekad od radosti, a katkada i od tuge, sjete i nekog doga\u0111aja koji nas gane ili rastu\u017ei do suza.<\/p>\n
2. Da li je osobama o\u0161te\u0107enog vida tama kao i drugim osobama kada za\u017emure?<\/p>\n
– Odgovora ima vi\u0161e u zavisnosti da li je o\u0161te\u0107enje vida potpuno ili ne. Ako je potpuno, neki vide tamu, neki maglu i izmaglicu, nekima je mno\u0161tvo svjetlucavih lampica ili zvjezdica na vidiku, koje lelujaju i trepere… Onim osobama koje su tokom \u017eivota izgubile vid, \u201epred o\u010dima\u201c mo\u017ee biti slika koje se rado sje\u0107aju, ne\u0161to \u0161to im je bilo upe\u010datljivo dok su imale fizi\u010dki vid, ne\u0161to o \u010demu sanjare i \u0161to mo\u017eda vizualizuju i sl.<\/p>\n
3. Da li svim osobama o\u0161te\u0107enog vida igraju o\u010di?<\/p>\n
– Ne, to ne mora biti tako uvijek. Kod nekih osoba, o\u010dne jabu\u010dice zaista mogu poigravati \u2013 manje ili vi\u0161e, mogu biti usmjerene u razli\u010ditim pravcima (tzv. razrokost), ali veoma \u010desto mogu biti i fokusirane i pomno gledati u pravcu izvora ljudskog glasa, buke, zvu\u010dnog signala, muzike i drugih vrsta zvukova koje osoba o\u0161te\u0107enog vida prima \u010dulom sluha.<\/p>\n
4. Da li je o\u0161te\u0107enje vida nasledno?<\/p>\n
– O\u0161te\u0107enje vida nije nasledno, ali mo\u017ee biti nasledno o\u010dno oboljenje koje dovodi do o\u0161te\u0107enja vida. Va\u017eno je naglasiti da nije svako o\u010dno oboljenje nasledno i to zavisi od oboljenja do oboljenja. Ako je o\u0161te\u0107enje vida posledica povrede ili npr. boravka u inkubatoru usled prijevremenog ro\u0111enja onda zasigurno ne mo\u017ee biti nasledno.<\/p>\n
5. Da li je mogu\u0107a transplantacija nerava, oka?<\/p>\n
– Jo\u0161 uvijek medicina nije dostigla taj nivo da bi mogla vr\u0161iti transplataciju o\u010dnog nerva. Nau\u010dna zajednica radi na otkrivanju jezika kojim oko koje je samo jedna vrsta kamere koja snima okru\u017eenje komunicira preko o\u010dnog nerva sa mozgom koji zapravo vidi tj. formira slike koje snimi oko. Ako se ikad taj jezik otkrije onda \u0107e biti mogu\u0107e da osoba pomo\u0107u nezavisne kamere koja bi snimala okru\u017eenje i slala informacije mozgu ima \u010dulo vida.<\/p>\n
6. Za\u0161to mnoge osobe o\u0161te\u0107enog vida nose nao\u010dare, a pojedine i tamne nao\u010dare?<\/p>\n
– Zato \u0161to neke osobe imaju odre\u0111ene vizuelne anomalije ili o\u0161te\u0107enja na o\u010dima, zatim tzv. razigrane o\u010di, a ove osobe, poput ostalih ljudi, tako\u0111e \u017eele da lijepo izgledaju, da drugi ljudi dodatno ne \u201epilje\u201c u njih i ne postavljaju im pitanja, na koja su one ve\u0107 stotinama puta odgovarale. Mada, i osobama o\u0161te\u0107enog vida, koje imaju male ostatke vida, jaka dnevna svjetlost mo\u017ee zasmetati, stvarati im jako blje\u0161tavilo i ometati ih pri kretanju. To je tako\u0111e razlog zbog kojeg ove osobe nose nao\u010dare i to manje ili vi\u0161e zatamnjene.<\/p>\n
7. Da li bolje \u010duje\u0161 ako si osoba o\u0161te\u0107enog vida?<\/p>\n
– Ovo je tako\u0111e jedan od mitova, odnosno zabluda, koji se dovodi u vezu sa ljudima koji ne vide.
\nOsobe o\u0161te\u0107enog vida su samo bolje usredsre\u0111ene (fokusirane) na izvore zvuka, jer se na \u010dulo vida ne mogu osloniti i ono im ne mo\u017ee pomo\u0107i. I sluh, kao i vid, su \u010dula koja mogu biti vi\u0161e ili manje razvijena, precizna, \u0161to je razli\u010dito kod svake individue, bez obzira da li o\u0161te\u0107enje vida ima ili ne. Uglavnom, kako godine odmi\u010du i kad nastupi tre\u0107e doba i osobama o\u0161te\u0107enog vida se \u010dulo sluha tako\u0111e umanjuje, slabi…<\/p>\n
8. Da li osobe o\u0161te\u0107enog vida u\u010de napamet rute kojima su pro\u0161le? Na koji na\u010din?<\/p>\n
– Osobe sa o\u0161te\u0107enim vidom koje se samostalno kre\u0107u poznaju rute koje prelaze jer u glavi stvaraju mapu puta kojim idu. Dakle, nema velikih razlika u odnosu na osobe koje nemaju o\u0161te\u0107enje vida jer i ove osobe na nivou podsvijesti imaju upisanu mapu puta koji \u017eele da pre\u0111u.
\nJedina razlika je \u0161to osobe koje nemaju o\u0161te\u0107enja vida pamte neke orjentire koje mogu vizuelno da prepoznaju, dok osobe sa o\u0161te\u0107enim vidom pamte orjentire koje mogu da prepoznaju putem \u010dula dodira, a nekad i putem \u010dula sluha i mirisa.<\/p>\n
9. Da li osobe o\u0161te\u0107enog vida broje korake dok hodaju?<\/p>\n
– Naravno da ne broje jer u kretanju koriste razli\u010dite orjentire.<\/p>\n
10. Da li ti je to od ro\u0111enja?<\/p>\n
– O\u0161te\u0107enje vida mo\u017ee biti posledica oboljenja ili povrede koje se mogu pojaviti odnosno dogoditi tokom \u017eivota, pa je predrasuda pretpostavljati da osoba koja ima o\u0161te\u0107enje vida ima to o\u0161te\u0107enje od ro\u0111enja.<\/p>\n
11. Da li se stanje vremenom mijenja, pogor\u0161ava?<\/p>\n
– Ako je o\u0161te\u0107enje vida posledica nekog oboljenja koje je samo po sebi progresivno, onda njegovo pogor\u0161anje mo\u017ee dovesti i do ve\u0107eg ili potpunog o\u0161te\u0107enja vida. Me\u0111utim, ako je o\u0161te\u0107enje vida posledica recimo povrede, onda ne\u0107e do\u0107i do pogor\u0161anja vida.<\/p>\n
12. Da li se o\u010dna proteza mo\u017ee izvaditi?<\/p>\n
– O\u010dna proteza ne samo da mo\u017ee, ve\u0107 se i mora vaditi radi odr\u017eavanja higijene o\u010dne duplje, kao i same proteze. U zavisnosti od individualnih karakteristika i potreba korisnika, o\u010dna proteza se skida naj\u010de\u0161\u0107e jednom do dva puta dnevno, ujutru ili ujutru i uve\u010de, i vrlo brzo nakon \u010di\u0161\u0107enja se vrati na svoje mjesto.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
1. Da li osobama o\u0161te\u0107enog vida suze o\u010di? – Da, suze, naravno! Nekad od radosti, a katkada i od tuge, sjete i nekog doga\u0111aja koji…<\/p>\n