Od ukupnog broja stanovnika, 2% crnogorske populacije ima o\u0161te\u0107enje vida, a 1% gra\u0111ana ima o\u0161te\u0107enje sluha. Ovo su podaci sa popisa iz 2011 godine. Kada je u pitanju pristupa\u010dnost tv sadr\u017eaja, postoje mali pomaci. To je daleko od zadovoljavaju\u0107eg, i neophodno je jo\u0161 mnogo rada, kako bi smo dostigli nivo, bar nekih dr\u017eava u Evropi.<\/p>\n
Tekst na ekranu predstavlja govor i zvu\u010dne efekte koje ne mogu da \u010duju osobe sa o\u0161te\u0107enim sluhom, i sinhronizovan je \u0161to je mogu\u0107e vi\u0161e sa zvukom.<\/p>\n
Tuma\u010denje sadr\u017eaja \u2013 znakovni jezik obuhvata kori\u0161\u0107enje ru\u010dnih gestova, izraza lica i govor tijela u cilju preno\u0161enja zna\u010denja.<\/p>\n
Zvu\u010dni opis \u2013 audio deskripcija sastoji se od komentara koji se stvara oko zvu\u010dnog opisa.<\/p>\n
Danas vas upoznajemo malo detaljnije sa pojmovima i zna\u010denjima: titlovanje i audio-deskripcija.<\/p>\n
TEKSTUALNO PREVO\u0110ENJE \u2013 TITLOVANJE<\/p>\n
Postoje dvije vrste titlovanja koja se razlikuju u zavisnosti od publike kojoj se obra\u0107amo. Prva je ona koja je najzastupljenija a podrazumijeva prevod za ljude koji ne razumiju jezik koji se emituje. Ta verzija podrazumijeva da gledaoci mogu da \u010duju zvuk. Druga vrsta je namijenjena osobama sa o\u0161te\u0107enim sluhom. Ovakva verzija titlova podrazumijeva da gledaoci nisu u mogu\u0107nosti da \u010duju zvuk pa se dodaju informacije o pozadinskim zvukovima i ko govori zajedno sa prevodom samog programa. Generalno ove dvije vrsta titlovanja su sli\u010dne ali nisu iste.<\/p>\n
Tehni\u010dka evolucija u titlovanju je kulminirala 79. u prvom emitovanju TV programa sa prvim u svijetu teletext servisom od strane BBCa. Program koji je titlovan je bio dokumentarac o djeci sa o\u0161te\u0107enjem sluha. U toku te godine jo\u0161 par emitera su upotrebili ovaj na\u010din titlovanja.
\nOvo je uskoro postao trend i u drugim evropskim zemljama. U 80im Belgija, Francuska, Njema\u010dka, Italija i Holandija su po\u010dele sa titlovanjem za osobe o\u0161te\u0107enog sluha. Pratili su ih Portugal i \u0160panija u 90-im.
\nPrelaz na digitalnu tehnologiju je imao veliki udar i na titlove za osobe o\u0161te\u0107enog sluha. Ipak odlu\u010deno je da programsko emotivanje i titlovi koji su nastali prije ere digitalne televizije ostanu u tehnologiji kori\u0161\u0107enja teletexta zbog finansijskih razloga.
\nJedan titl u bit-mapu prose\u010dno zahtijeva protok izme\u0111u 50 i 100kbps, u zavisnosti od veli\u010dine i gustine samog titla. Za MPEG video strim je potrebno izme\u0111u 2 i 4 Mbps, a kompletan DVB multiplex ima mogu\u0107nosti protoka izme\u0111u 20 i 40 Mbps.<\/p>\n
Velika Britanija je predvodnik svih evropskih zemalja u pru\u017eanju ovog tipa usluge na televiziji.
\n\u010cetiri najve\u0107a emitera (BBC, Chanel 4, Chanel 5, ITV) imaju prilago\u0111eno od 92% do 100% programa i ve\u0107 su dostigli i najzahtjevnije regulative koje deklari\u0161u da prilago\u0111en program pokriva izmedju 80% i 100% ukupnog programa.
\nHolandija i Belgija su u sli\u010dnoj poziciji kao Velika Britanija. Ve\u0107 ispunjavaju uslove od 90% do 95% ukupnog televizijskog programa. Ve\u0107ina evropskih zemalja veoma sporo pristupa procesu prilago\u0111avanja programa i potrebno je jo\u0161 mnogo da bi dostigli nivo ove tri vode\u0107e zemlje u ovim poljima.<\/p>\n
AUDIO DESKRIPCIJA<\/p>\n
Ukoliko ste osoba bez o\u0161te\u0107enja vida, mo\u017eete se zapitati \u0161ta je to zapravo audio-deskripcija.
\nAudio-deskripcija je opis filmova i doga\u0111aja koji se emituju u\u017eivo, kao \u0161to su sportski doga\u0111aji.
\nNa taj na\u010din osobe o\u0161te\u0107enog vida adekvatno mogu da prate radnju ili postupak. Pauze izme\u0111u dijaloga se koriste da bi se opisale vizuelne scene. Obi\u010dno se koristi drugi kanal, tako da ljudi koji gledaju film mogu da biraju da li ho\u0107e ili ne\u0107e da slu\u0161aju audio-deskripciju. Ove pauze izme\u0111u dijaloga su vrlo \u010desto prili\u010dno kratke, tako da se moraju ubaciti kratki, precizni opisi koji opisuju osnovne elemente vizuelne informacije. Narator u svakoj sekvenci video materijala mora da da odgovore na pitanja: Gde? Kad? Ko?
\nKod audio deskripcije \u010desto se javlja problem da osoba koja vr\u0161i audio deskripciju daje vi\u0161e informacija nego \u0161to je potrebno. Npr.prilikom audio deksripcije de\u0161avanja, osobe koje rade audio deskripciju obja\u0161njavaju i ono \u0161to osoba o\u0161te\u0107enog vida treba i sama da shvati, ono \u0161to je ostavljeno na publici. Tako se \u010desto de\u0161ava tokom deskripcije filmova, pozori\u0161nih predstava da uz deskripciju osobe o\u0161te\u0107enog vida dobiju obja\u0161njenja, mi\u0161ljenja koja nisu evidentna na sceni za gledaoce, ve\u0107 su ostavljena na tuma\u010denja gledaocima. Pri radu deskripcije mora se voditi ra\u010duna i o razgovjetnosti, odnosno \u0161to boljoj dikciji, kako bi osobe o\u0161te\u0107enog vida na najbolji na\u010din pratile tok deskripcije.
\nProblem je u tome \u0161to audio-deskripcija postoji od devedesetih godina pro\u0161log vijeka, a i dalje je dostupna samo u pogledu malog broja filmova i doga\u0111aja. Audio-deskripcija je vid informacije, a osobe o\u0161te\u0107enog vida imaju jednako pravo na informacije kao i ljudi bez o\u0161te\u0107enja vida (Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima osoba sa invaliditetom to vrlo jasno defini\u0161e).
\nOsobama sa o\u0161te\u0107enjem vida su neophodni audio-deskripcija i audio titlovi kako bi im filmovi bili dostupni na ravnopravnoj osnovi. Inovativna pravila u nekoliko dr\u017eava \u010dlanica su pove\u0107ala procenat dostupnog pristupa\u010dnog kulturnog sadr\u017eaja koji ima audio-deskripciju. EU mo\u017ee da nau\u010di iz ovih iskustava, da u\u010dini filmove pristupa\u010dnijim i da stvori inkluzivnu kulturnu sferu u Evropi.<\/p>\n
Audio deskripcija mogu\u0107a je i kad su pitanju programski sadr\u017eaji na televiziji, pozori\u0161ne predstave, filmovi, koncerti, kao i sportski doga\u0111aji, utakmice.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od ukupnog broja stanovnika, 2% crnogorske populacije ima o\u0161te\u0107enje vida, a 1% gra\u0111ana ima o\u0161te\u0107enje sluha. Ovo su podaci sa popisa iz 2011 godine. Kada…<\/p>\n