\u0160irom Evrope postoje pristupa\u010dni bankomati. U ve\u0107ini dr\u017eava ne postoje nacionalni propisi koji sadr\u017ee kriterijume za pristupa\u010dnost bankomata. Uglavnom se radi o propisima koji proizilaze iz Konvencije UN o pravima osoba s invaliditetom, Zakonima o zabrani diskriminacije i sl.
\nKada je rije\u010d o Evropskoj uniji, u okviru Evropskog akta pristupa\u010dnosti (EAA) navedeno je slede\u0107e:<\/p>\n
– postavljanje utora i instalacija softvera na bankomat kojima se omogu\u0107uje priklju\u010divanje slu\u0161alica putem kojih se tekst na ekranu reprodukuje u zvu\u010dnom, govornom obliku
\n– omogu\u0107ivanje slu\u017eenja slu\u0161alicama kada se na bankomatu pru\u017eaju govorne informacije<\/p>\n
Ve\u0107ina dr\u017eava tokom rje\u0161avanja problema se susrela sa problemom pronala\u017eenja kompanije za proizvodnju pristupa\u010dnih bankomata. Kod nekih je ipak nedostajala volja banaka.<\/p>\n
Nemamo podatak koliko je pristupa\u010dnih bankomata u Evropi i pojedinim dr\u017eavama, ali neke su dale dobar primjer svojim djelovanjem u rje\u0161avanju ovog problema.<\/p>\n
U Austriji pristupa\u010dni su bankomati 6 najve\u0107ih austrijskih banaka -BAWAG PSK, Erste Bank i Sparkasse, HYPO NOE Landesbank, Raiffeisen grupe, UniCredit Bank Austria, Volksbanken Group.<\/p>\n
U Ma\u0111arskoj su se stvari po\u010dele pobolj\u0161avati nakon \u0161to su dvije osobe s invaliditetom podnijele tu\u017ebu zbog nepristupa\u010dnosti bankomata. Po tu\u017ebama utvr\u0111eno je da su diskriminisane, te je proces prilago\u0111avanja finansijskih usluga i\u0161ao uzlaznom putanjom. Sada u Ma\u0111arskoj imaju bankomate sa govornim menijem prilago\u0111ene osobama o\u0161te\u0107enog vida.<\/p>\n
U Njema\u010dkoj godinama unazad \u010dlanovi Njema\u010dkog saveza slijepih testiraju postavljene bankomate, pa rje\u0161avaju odre\u0111ene finese za potpuno prilago\u0111ene bankomate, lako kori\u0161\u0107enje.<\/p>\n
U \u010ce\u0161koj dvije najve\u0107e banke su dobrovoljno u\u010dinile bankomate pristupa\u010dnim. Prema podacima iz 2015.godini, \u010cesk\u00e1 sporite\u013e\u0148a, od ukupno 1565 bankomata u\u010dinila je 668 bankomata pristupa\u010dno, dok \u010cSOB \/ Po\u0161tovn\u00ed banka, \u010dak 1.004 od svojih 1053 bankomata.<\/p>\n
Va\u017eno je napomenuti da je stopa pokrivenosti navedenih banaka blizu 100%. I u Danskoj i Slova\u010dkoj je sli\u010dna situacija, dva ve\u0107a lanca banaka su u\u010dinila bankomate pristupa\u010dnim u svim gradovima. Slovenija je krenula uzlaznom putanjom, imali su 6 pristupa\u010dnih bankomata, sada je taj broj mnogo ve\u0107i.<\/p>\n
Nadamo se da \u0107e banke u Crnoj Gori prepoznati zna\u010daj pristupa\u010dnosti bankomata i da \u0107e klijenti, osobe o\u0161te\u0107nog vida na ravnopravan i jednak na\u010din ostvarivati prava iz oblasti finansijskog i bankarskog sektora.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
\u0160irom Evrope postoje pristupa\u010dni bankomati. U ve\u0107ini dr\u017eava ne postoje nacionalni propisi koji sadr\u017ee kriterijume za pristupa\u010dnost bankomata. Uglavnom se radi o propisima koji proizilaze…<\/p>\n