Podgorica, PR pres servis \u2013\u00a0\u00a0<\/b>Brajevo pismo, uprkos novim tehnologijama, nije izgubilo zna\u010daj koji ima za osobe o\u0161te\u0107enog vida, a u Savezu slijepih Crne Gore (SSCG)\u00a0<\/b>su uz pomo\u0107 Brajeve \u0161tamparije do sad uradili vi\u0161e desetina publikacija i oko 1,6 miliona naljepnica.<\/b><\/p>\n
Izvr\u0161ni direktor SSCG, Goran Macanovi\u0107,\u00a0<\/b>kazao je u intervjuu za PR Centar, da je Brajevo pismo osnovni na\u010din uz pomo\u0107 kojeg osobe sa o\u0161te\u0107enim vidom mogu da do\u0111u do razli\u010ditih informacija, navode\u0107i da ima veliki zna\u010daj za obrazovanje i op\u0161tu informisanost.<\/p>\n
\u201eOno je samo po sebi toliko genijalni izum da poslije vi\u0161e od 200 godina otkad je izumljeno, jo\u0161 uvijek nije prona\u0111ena alternativa. \u010cak i razvijanje tehnologije nije dovelo do gubitka zna\u010daja Brajevog pisma, ve\u0107 se i kroz razvoj tehnologije, ure\u0111aji prilago\u0111avaju Brajevom pismu\u201c, pojasnio je Macanovi\u0107.<\/p>\n
On je kazao da nije veliki broj osoba sa o\u0161te\u0107enim vidom koji aktivno koriste Brajevo pismo.<\/p>\n
\u201eTo je zbog toga \u0161to nemamo neki veliki nivo pristupa\u010dnih informacija na Brajevom pismu, pa \u010desto osobe koje kasnije izgube vid, nemaju motiv da u\u010de Brajevo pismo. Me\u0111utim, uprkos tome, Brajevo pismo, za jedan zna\u010dajan broj u\u010denika i studenata sa o\u0161te\u0107enim vidom, umnogome doprinosi njihovom obrazovanju\u201c, rekao je Macanovi\u0107.<\/p>\n
Upotreba Brajevog pisma je, kako je kazao, naro\u010dito va\u017ena za neke fakultete i nastavne predmete koji se te\u0161ko mogu savladati bez njega, kao \u0161to su strani jezici i prirodne nauke, \u201edok za one fakultete koji se oslanjaju samo na tekst, kao \u0161to su Pravni fakultet i Fakultet politi\u010dkih nauka, studenti prilago\u0111avaju literaturu putem audio formata\u201c.<\/p>\n
\u201eOsim same literature na Brajevom pismu u oblasti obrazovanja, ono je jako zna\u010dajno i za op\u0161te obrazovanje i op\u0161tu informaisanost osoba sa o\u0161te\u0107enim vidom. Tako recimo, u lokalnoj organizaciji Saveza slijepih u Pljevljima imamo i Brajev \u010dasopis koji se izdaje u par desetina primjeraka i \u0161alje se i \u010ditaocima van Crne Gore\u201c, naveo je Macanovi\u0107.<\/p>\n
Prema njegovim rije\u010dima, kroz rad Brajeve \u0161tamparije, Savez aktivno promovi\u0161e Brajevo pismo.<\/p>\n
\u201eKroz edukaciju, \u010dlanovima koji su kasnije izgubili vid ukazujemo na neophodnost pisma. Trudimo se da, kroz rad Brajeve \u0161tamparije, u\u010dinimo Brajevo pismo dostupno \u0161irokom broju ljudi. Ranije je priprema i \u0161tampanje tekstova na Brajevom pismu bila izuzetno skupa. Me\u0111utim, razvojem tehnologije i postojanjem razli\u010ditih Brajevih \u0161tampa\u010da, \u0161tampa je cjenovno prilago\u0111enija \u0161irokoj javnosti\u201c, rekao je Macanovi\u0107.<\/p>\n
On je kazao da se u Savezu trude da cijene \u0161tampe na Brajevom pismu dr\u017ee na granici ekonomske isplativosti u cilju toga da informacije na tom pismu budu \u0161to prisutnije, \u201ezbog \u010dega \u0107emo motivisati ljude da vi\u0161e koriste Brajevo pismo\u201c.<\/p>\n
Govore\u0107i o Zakonu o za\u0161titi potro\u0161a\u010da, koji obavezuje trgovce da informacije o odre\u0111enim proizvodima prilagode na Brajevom pismu, Macanovi\u0107 je kazao da tu nisu primjetili da ima pomaka.<\/p>\n
Podsjetio je da je Zakon stupio na snagu 2014. godine, navode\u0107i da je za \u0161est godina Ministarstvo ekonomije donosilo nekoliko pravilnika koji se odnose na obilje\u017eavanje proizvoda na Brajevom pismu.<\/p>\n
\u201eNa\u017ealost, ve\u0107ina tih pravilnika su bili ograni\u010davaju\u0107i i diskriminatorni, \u010dak je Za\u0161titnik ljudskih prava jedan od pravilnika koji su pro\u0161le godine bili na snazi ocijenio kao diskriminatoran i dao mi\u0161ljenje Ministarstvu da ga izmijeni. Ministarstvo je to u\u010dinilo, ali po\u010detkom ove godine u martu, Ministarstvo ekonomije je pod pritiskom trgovaca vratilo na snagu taj pravilnik i dovelo do toga da se u neznatnoj mjeri primjenjuje ovaj zakon i oblje\u017eavaju informacije o proizvodima u \u0161irokoj potro\u0161nji\u201c, kazao je Macanovi\u0107.<\/p>\n
On je rekao da u narednom periodu planiraju da nastave sa\u00a0\u00a0pru\u017eanjem usluga \u0161tampanja, kao i da \u0107e tra\u017eiti od institucija da se unaprijedi zakonska regulativa u oblasti za\u0161tite potro\u0161a\u010da.<\/p>\n
Predstavnik Saveza slijepih Crne Gore, Zijadin Pero\u010devi\u0107,<\/b>\u00a0koji radi u Brajevoj \u0161tampariji, podsjetio je da je ta organizacija pro\u0161le godine od Vlade Japana, dobila donaciju u vidu pet Brajevih \u0161tampa\u010da, \u010detiri ra\u010dunara.<\/p>\n
\u201eTo nam mnogo zna\u010di za rad u \u0161tampariji i dosta nam je pomoglo. Uradili smo vi\u0161e desetina publikacija. To su publikacije koje se odnose na razne projekte koje smo radili. \u0160tampali smo i zbirke poezije koje su neki na\u0161i \u010dlanovi izdali. Kad je u pitanju sistem obrazovanja, neki od na\u0161ih \u010dlanova koriste na\u0161e usluge u \u0161tampariji\u201c, rekao je Pero\u010devi\u0107.<\/p>\n
Sem publikacija, kako je dodao, rade i naljepnice za obilje\u017eavanje proizvoda na Brajevom pismu.<\/p>\n
\u201eDo sad smo uradili uradili oko 1,6 miliona naljepnica. Radimo i najljepnice za obilje\u017eavanje radnog vremena i naziva razli\u010dith institucija i firmi. Kad je u pitanu \u0161tampa na Brajevom pismu, cijena jedne naljepnice za oblje\u017eavanje proizvoda je oko dva centa. Kada je u pitanju najljepnica za obilje\u017eavanje radnog vremena cijena je pet eura, a za bro\u0161ure i publikacije cijena je pet centi po strani za publikacije\u201c, naveo je Pero\u010devi\u0107<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Podgorica, PR pres servis \u2013\u00a0\u00a0Brajevo pismo, uprkos novim tehnologijama, nije izgubilo zna\u010daj koji ima za osobe o\u0161te\u0107enog vida, a u Savezu slijepih Crne Gore (SSCG)\u00a0su…<\/p>\n